Остани убијеђен како ти воља, али ако ћемо судити по анализи свеукупнијех изнађенијех података, онда не има довољних индиција, да се сложи њека теорија о усвајању једне несловијенске популације у ране Словијене, но све иде у прилог тому, да је I-Y3120 пошљедица судбе појединца из другога вијека п.н.е било то робство, прижењавање, повратак трудне удовице у родни крај или што годи друго; Непостојање узводнијех грана у цијелој источној Европи говори о том, да судба појединца и не мора бити везана за прелазак из прикарпатских Келта, него преко некога другога више егзотичнога пута; ко зна, у то вријеме 2.в. п.н.е Боји су још живјели у сјеверној Италији и нападали Рим, док их ови нијесу прогнали све до с другу страну Алпа; можда је поријекло везано за Галата из Анатолије који је некако доспио у сјеверни Понт и одатле преко Дњепра до словенске земље. Могућности су разне.
Мој коментар се не тиче конкретне хаплогрупе I-Y3120, већ вероватноће да неки појединац ( трговац, војник или заробљеник, поштар) пређе стотине или хиљаде километара и остави у страној земљи мушко потомство које ће након неколико векова имати значајан удео у саставу хаплогрупа Y хромозома те земље, па ћу га оставити овде. Стекао сам утисак да су овакве "теорије усамљеног пуцача" доста популарне.
Све до XIX века број људи на Земљи је веома споро растао. Наталитет је био висок, али такође и морталитет, нарочито међу децом. Резултат је био веома низак природни прираштај, који је повремено падао испод нуле због ратова, глади, епидемија и других природних катастрофа. Зато нећу много погрешити ако кажем да је сваки мушкарац имао у просеку два потомка који су живели довољно дуго да и сами имају потомство. А како је вероватноћа добијања кћерки и синова приближно иста, може се узети да је вероватноћа преношења његовог Y хромозома у следећу генерацију око 75%, па 56% у следећу итд. У просеку, удео његове хаплогрупе би био обрнуто пропорционалан величини популације у коју је ушао. Наравно, такав дошљак би имао веће шансе ако поседује некакву предност коју домороци немају, на пример отпорност на болести или боље оружје или оруђе. Ако такве предности нема, домороци су бројнији, међусобно су у сродству, имају исте или сличне Y хромозоме, ресурси земље су у њиховим рукама, а често и не воле странце па је вероватноћа опстанка његовог Y хромозома веома мала. Није нула, али мислим да је јасно да су такви случајеви врло ретки. Поштар једноставно нема шансе.
Нешто боље изгледе би имао такав дошљак ако би дошао заједно са већом групом других странаца који нису у међусобном сродству. Мада је у том случају конкуренција већа, ако таква група делује заједно, повећава вероватноћу да ће Y хромозоми барем неких њених припадника остати трајно на новом тлу. На пример, на територију данашње Србије је у римско доба дошао велики број дошљака из Анадолије и са Блиског Истока, па њихове хаплогрупе овде постоје и данас, мада не чине велики део популације.
Најбоље шансе дошљак има ако долази ако долази заједно са већом групом својих рођака. Иако многи међу њима неће оставити мушко потомство, увек ће се наћи неко са истим или сличним Y хромозомом који хоће. Зато су међу данашњим Србима честе хаплогрупе које приписујемо Словенима или Германима, јер су они долазили на Балкан као племена, т.ј. групе са прилично хомогеним саставом хаплогрупа. Такође, много су чешће хаплогрупе које су на Балкан стигле у бронзано и гвоздено доба, јер су и оне вероватно стигле у оквиру племена, за разлику од оних пристиглих у доба Римског царства са војницима, трговцима и колонистима.
Тако да када се питамо одакле је и када нека хаплогрупа дошла, прво треба да се упитамо са којим племеном је могла доћи. А случајни путник треба да буде последња опција.
