Аутор Тема: Култна угоститељска места  (Прочитано 72 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4722
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Култна угоститељска места
« послато: август 02, 2020, 02:14:13 пре подне »


 Mesto u prestonici gde je po prvi put poslužen kapućino u predratnoj prestonici, i danas je statusni simbol za mnoge "stare" ali i sadašnje Beograđane, kultno mesto predratnog i posleratnog prestonog grada. Hotel "Mažestik" ni posle više od osam decenija trajanja ništa nije izgubio od glamura, posebnosti i elegancije koje su ga svrstali u jedan od simbola Beograda i u 21. veku.

Milan S. Minić, arhitekta iz "svete doline"
Milan Minić je rođen 1889. godine u Polimskoj dolini, koju je Deroko nazvao i "svetom dolinom" opisujući bogato graditeljsko nasledstvo srednjovekovne srpske države u Polimlju, na desetine manastira i crkava izgrađenih na obalama reke. Detinjstvo i prve školske dane proveo je u rodnom Prijepolju, nadomak Mileševe i "Belog Anđela". Noseći iz rodnog kraja uspomene na mešavinu raznih kultura, nacija i vera koje su se smenjivale na tim prostorima, svoju viziju budućeg zanimanja zaokružuje u Solunu gde pogađa gimnaziju. Po povratku u domovinu upisuje Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu.

https://www.011info.com/upoznaj-beograd/moderni-hotel-mazestik1--remek-delo-arhitekte-milana-minica
« Последња измена: август 02, 2020, 02:19:14 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4722
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Култна угоститељска места
« Одговор #1 послато: август 02, 2020, 03:10:01 пре подне »
Moже да се пребаци и у форум "Забава", мада култна угоститељска места спадају и у домен традиције :)
Gostionica Balkan u Kragujevcu se spominje od 1890. godine. Nju su pod zakup držali braća Paligorić na beogradskom drumu, a bila je vlasništvo Živić Miroslava, konjičkog narednika.
"Potpora" 1895
U avgustu 1896. Miroslav Živić javno u "Potpori" otkazuje zakup gospodi Simi i Trifunu Paligorić.
U spisku kavana na uglu ulica Nemanjina i Glavna, spominju se dve kafane i to:
Balkan i Skoplje
"Vodič kroz Kragujevac" 1925
Prvi put u zvaničnim dokumentima na lokaciji sadašnjeg Balkana, kafana Balkan spominje se pod nazivom Imperijal u ul. Prestolonaslednika Petra br. 2.
U ulici Kralja Petra 2 spominje se pivnica Balkan.
"Snabdevena je prvoklasnim župskim vinom, u svako doba imate ladno i sveže. Isto tako ima odličnu - kujnu kost. Hrana je prvoklasna i uvek friška. Molim prijatelje, poznanike i mušterije za posetu. S poštovanjem Borivoje Anđelković ugostitelj. "
U zgradi sadašnjeg Balkana, gledajući iz pravca Vodovoda bio je Frizer Ilić, u centralnom delu apoteka, zatim kafana i bakalnica.

https://kafana-balkan.rs/o-nama/


« Последња измена: август 02, 2020, 03:23:15 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4722
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Култна угоститељска места
« Одговор #2 послато: август 02, 2020, 03:36:50 пре подне »
Интеријер кафане "Балкан" у Крагујевцу:


И пријатељи, старогадски састав "Крагуји". Без њих нема потпуног угођаја :)

Orkestar Kraguji - Pesma Kragujevcu
<a href="https://www.youtube.com/v/xLWwIqTReu0" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/xLWwIqTReu0</a>
« Последња измена: август 02, 2020, 03:44:25 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4722
  • I2-Y52621>Y189944, род Никшића-Гојаковића
Одг: Култна угоститељска места
« Одговор #3 послато: август 02, 2020, 04:39:27 пре подне »
Кафана „Златна моруна“ је ушла у историју као зборно место младобосанских револуционара, који су били настањени у околним улицама Београда. Кафана се налази на ћошку Каменичке и улице Краљице Наталије, близу Зеленог Венца. Адреса је Улица краљице Наталије 2. Зграда је саграђена крајем 19. века.
У Златну моруну је на име Недељка Чабриновића из Босне стигло писмо са белешком загребачког листа Србобран о доласку Франца Фердинанда у Сарајево. Тако је име кафане ушло у историју као полазна тачка три младобосанца (Трифко Грабеж, Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић), који су у светску историју ушли као главни спроводиоци сарајевског атентата на Видовдан 1914.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B0
https://www.telegraf.rs/vesti/beograd/2274695-ovo-je-beogradska-kafana-iz-koje-je-gavrilo-princip-krenuo-u-atentat-na-franca-ferdinanda-video