64. Грковић, Ђурђевдан, Лопаш, Пожега
Припада хаплогрупи I2-PH908. Један хаплотип близак модалу. Једино се могу издвојити маркери 576=19, 570=17, 635=22. Нема потпуна поклапања на пројекту. Најближи му је у оквиру овог "Светског ДНК месеца" тестирани Стоиљковић из Драганца код Гњилана. Разликују се на два маркера од упоредива 23. Како су географски удаљени и славе различите славе, не бих био сигуран да веза између њих постоји.
Грковићи су према предању пореклом из Невесиња. Остала је породична успомена о везиру Ћуприлићу и његовом походу на Црну Гору 1714. године, због којег се његов предак одселио прво у Потарје или Пештер почетком 18. века, а одатле он или његов син Гаврило Грк у Драгачево половином 18. века. Презиме су по мишљењу тестираног донели управо из Невесиња. Од Грковића у Лопашу настали су Димитријевићи, Миловановићи, Ракићи, Ниџовићи, Радојичићи и Радовићи. Село Лопаш је имало 14 истакнутих устаника из првог српског устанка од којих су шесторица били Грковићи, међу којима је био и предак тестираног Димитрије, који је тада изгубио једно око.
Грковићу бих свакако предложио даља тестирања, јер осим хаплогрупе, није се много одмакло.