23. Лазић, Мратиндан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205>Y22059
О насељавању Богутовог Села:
"У Богутово Село први су се населили Херцеговци и Пивљани, а нешто касније, становници доселице из Црне Горе, из Србије, једна породица из Грчке који су се касније подијелили у три породице: Пајиће у Прокосу, Вићиће у Станковићима и Мијиће y Суђеници."
Лазићи су потомци најстаријих досељеника из Херцеговине:
"Први досељеници направили су куће на највишим котама села по одобрењу тадашњег спахије а све пољско земљиште уз корита Јање и Мезграјице коришћено је као обрадиво. На брдовити дио Прокоса и Вучјака први се доселио поп Стевика из источне Херцеговине, који је направио дрвену кућу од коња и прућа, покрио је сламом и облијепио је блатом , па је личила на кошару. С обзиром да је поп дошао сам и без породице, а живио у кошари, назвали су га поп "Кошар", а заселак је назван Кошарићи, гдје и данас живе његови потомци: Симикићи, Лазићи, Зеленовићи и други."
ЗАСЕЛАК КОШАРИЋИ
"У Кошариће се први доселио из Херцеговине неки човјек са великом и дугом брадом, који је за себе рекао да је био поп, али да су му Турци побили породицу па је бјежећи дошао у Богутово Село. Ту се у почетку скривао, те је без бегове воље направио кућу од коња и прућа коју је облијепио блатом. Кућа је личила на кошару, по којој су данашњи Кошарићи добили име. Поп звани Кошар се касније оженио (око 1750. године) и добио сина Симику 1770. године. По Симики се зове лоза Симикића која ће се касније разгранати у Никиће, Лазиће и Периће по синовима Ники, Пери и Лази. Због тога што су Кошарићи били брдовит заселак, са много добрих извора и шума, али без обрадивог земљишта, многи Симикини потомци су се насељавали у остале засеоке Богутовог Села, али сви и данас славе Мратињдан као крсну славу коју је донио поп Кошар из Херцеговине (Св. Стефан Дечански). Према казивању Бранка Лазића, који је живио преко 90 година, и који се из Кошарића преселио у Станковиће, нова презимена у Симикиће увео је аустроугарски попис који је обављен 1882. године и при коме су пописивачи из Сарајева, код бројних породица, уписивали нова презимена по оцу јер су се често у истој породици понављала иста имена, па је од Симикиних синова једино Јанко задржао презиме Симикић а остали су, као што је већ наведено, постали Перићи, Никићи и Лазићи."
Извор: "Проф. др Слободан Лукић, Богутово Село - село које о(п)стаје"
Из генетског угла, Лазићи поседују модални хаплотип за род "А" (Y22063). Према томе, имају велики број потпуних и веома блиских поклапања на 23 маркера. Највише у Херцеговини, Крајини, Јужној Србији и Шумадији. Имају свега једну разлику са Михајловићима из Велике Обарске крај Бијељине, који такође славе Мратиндан, па нема сумње да су некако повезани.
Предање о пореклу из Источне Херцеговине звучи сасвим логично, с обзиром да Лазићи тамо имају велики број блиских поклапања. Остаје упитно само да ли су и славу пренели одатле будући да, за сада, тамо нема тестираних Y22059 који славе Мратиндан.
Лазићева поклапања на простору Источне и Старе Херцеговине:
Мићевић, Аранђеловдан, Житомислићи, Мостар, 23/23
Анон. Јовањдан, Рудо Поље, Гацко, 23/23
Вујадиновић, Аранђеловдан, Удрежње, Невесиње, 22/23
Хербез, Аранђеловдан, Дабрица, Берковићи, 23/23
Анон. Ђурђевдан, Жабица, Љубиње, 23/23
Анон. Аћимовдан, Живањ, Невесиње, 22/23
Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, 22/23
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић, 23/23
Божовић, Лучиндан, Милочани/Никшић, 23/23