-наставак-
А сада нешто о најновијим археогенетичким резултатима којима је дефинитивно и за сва времена покопана теорија о илирском пореклу Албанаца. И пре ових резултата консензус међу лингвистима који се баве албанским језиком ("полу-сатем") је био да он никако није могао проистећи директно из илирског (по доступним антропонимима и топонимима готово сигурно "кентум"), већ је у најбољем случају могао бити његов даљи рођак, али је исто тако у потпуности одбачена и теорија о сродности прото-албанског и трачког језика. Такође је одбачена било каква могућност да су преци Албанаца у гвозденом добу и у периоду Римског царства могли насељавати приморска илирска подручја која су у потпуности романизована (дакле практично целокупан простор данашње Албаније), већ неко неприступачније подручје у унутрашњости Балканског полуострва које је пружало могућност очувања језика од потпуне романизације, на шта су указивали и одређени топоними који прате прото-албанска фонетичка правила (Штип, Шкупи, Ниш).
За поједине албанске форумаше је стога једина преостала нада да се одржи илирска теорија било да се међу (прото-)илирским скелетима пронађу заједно хаплогрупе које су доминанте код данашњих Албанаца. Међутим, неколико за наше просторе битних археогенетичких студија у претходних годину дана је показало на прилично бројном и географски распршеном узорку да је хаплогрупа J2b2a-L283 била апсолутно доминантна код (прото-)Илира, од Словеније на северу до северне Албаније на југу. Такође, њихова аутосомална генетика је, простим речником, много "севернија" и "западнија" у односу на данашње Албанце, и указује да је прото-Илирска популација највероватније настала као хибрид касног Вучедола и Културе звонастих пехара негде на подручју западне Паноније, одакле се у каснијем периоду спустила низ јадранску обалу у облику Цетинске и касније Посушке културе.
Треба поменути да је на подручју Хрватске пронађен један E-V13 скелет у илирском контексту, као и два из периода Римског царства и један из раносредњовековног периода. Ово су наведени узорци са утврђеним млађим подгранама:
I5724; 382-206 п.н.е.; Св. Криж Брдовечки;
E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Y16729>Y16721R3745; 23-121 н.е.; Задар (Хипо Банка);
E-V13>Z1057>Y30977>Y30976>Y99739>BY66293R3659; 249-378 н.е.; Шћитарјево;
E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>Z5017>BY4642>Z38334*R3664; 680-823 н.е.; Сипар;
E-V13>Z1057>CTS1273>BY3880>BY152493*С обзиром да су и скелет из илирског периода као и ова три каснија аутосомално врло блиски (прото-)илирским скелетима из касног бронзаног и гвозденог доба, може се претпоставити да су поједине гране E-V13 биле заступљене и међу Илирима, што узевши у обзир старост хаплогрупе E-V13 не би требало бити изненађење. Али оно што је индикативно је да ни у једној од четири горенаведене гране нема узорака са Балкана, а с обзиром на огроман број дубински тестираних Албанаца може се са потпуном сигурношћу рећи да су и код њих непостојеће. Са друге стране, није пронађена ниједна грана хаплогрупе E-V13 која је присутна код данашњих популација западног Балкана, што нам говори да су оне морале доћи са неке друге стране, и у неком каснијем периоду.
Из свега наведеног проистиче да хаплогрупа J2b2a-L283 код данашњих Албанаца потиче од романизованих Илира које су прото-Албанци асимиловали по доласку на простор данашње Албаније, највероватније у периоду касне антике или раног средњег века, и да стога носиоце прото-албанског језика морамо тражити у неким од преосталих хаплогрупа доминантних код Албанаца. Иако је човек од ког потичу сви данашњи припадници гране R1b-Z2705 скоро сигурно био припадник (прото-)албанске популације пре 1400-1500 година, ипак је у питању један човек, односно очигледно врло мала група његових патрилинеалних рођака, па се ова хаплогрупа тешко може сматрати битним фактором у тој популацији. Као логични кандидати остају
E-V13 (наравно не у целини, већ поједине гране које показују велику старост и разноврсност код Албанаца),
R1b-PF7562, или прецизније говорећи њена млађа подграна
Z29758, а не треба заборавити ни грану
I2-L701>P78>S25733>Y199158. E-V13 има и бројност и приличан број грана које су ексклузивно или скоро ексклузивно албанске још од бронзаног доба, док R1b-Z29758 има запањујуће велику "старост" (око 4300 година) и разноврсност међу Албанцима, и по мом мишљењу је главни кандидат за оригиналне носиоце пре-прото-албанског дијалекта. Како тренутно стоје ствари, међу "оригиналним" пре-прото-Албанцима доминантне гране су биле
R1b-Z29758,
I2-Y199158 и вероватно неке гране проистекле из R1b-Z2103, пре свих
R1b-CTS1450, све редом степског порекла. У неком периоду након доласка на Балкан међу пре-прото-Албанце улазе и поједине гране хаплогрупе
E-V13, највероватније асимилацијом неке енеолитске популације са простора централног Балкана, док
J2b2a-L283 последња улази у прото-Албански корпус, највећим делом тек у периоду касне антике.