На другој теми споменули смо Фетаховиће. Они иако су у Полимљу, по хаплотипу не упадају у род Тарских Никшића, јер не поседују њихову карактеристику DYS643=11, већ имају вредност 10, па упадају у општи род. У том општем роду најближи му је Шљивић са Романије, који слави Аранђеловдан и који дели са Фетаховићем DYS481=31, што их одваја од осталих из општег рода, који имају вредност 30, а приближава Т. Никшићима. Дакле, представљају неку врсту карике између Захумља и Потарја. У општем роду још само Терзић слави Аранђеловдан из околине Невесиња. Код њега се може такође приметити промена на DYS481, али код њега је отишло у супротном правцу, па је вредност 29. Ово може бити нека врста доказа која је била изворна слава Т. Никшића, јер и данас скоро половина њих слави Аранђеловдан.
Како смо раније писали да је највероватнија опција доласка Т. Никшића у Потарје и Полимље из Стона, где су премештени као манастирски власи, преласком седишта Хумске епархије у цркву Св. Петра у Полимљу средином XIII века, поставља се питање откуда култ Св. Арханђела Михаила међу овим родом. Један од одговора може бити да су као манастирски власи били много дуже у Стону и околини и да су пре Богородице Стонске, опслуживали цркву Св. Михаила, изграђена у другој половини XI века, за коју Ђ. Јанковић можда са разлогом каже да је изграђена на темељу старије цркве, која је због раскоши и величине могла бити центар захумске цркве у 9-10. веку (Српско Поморје, стр. 122). Можда је Стон од "самог почетка" центар рода Y56203, који су били интегрални део већег рода- племена (DYS561=16,DYS557=17), које препознајемо као Захумљани. Иако је прихватљивија теза да су најпре насељавали леву обалу Неретве, а затим се раширили ка истоку и југу, на обалу Јадранског мора.
Остаје питање где је дошло до интеракције Никшића и Т. Никшића, који су очигледно од њих преузели назив и већим делом славу.