Да ли Вранићев "час историје" у последњој епизоди Мој рођак са села окарактерисати као гаф или као уметничку слободу?
Окарактерисати као катастрофално стање у држави. Како другачије. Склоност манипулацијама, бајкама, баладама, атухтонистичким теоријама, Деретићима и сличним стварима. У једној прилично гледаној серији, на националној телевизији, у ударном термину, они кроз један "обичан" дијалог прогуравају једну измишљену причу. Дајући јој притом посебан значај кроз Војиново епско излагање.
У преводу, он (они) сад нас уче како смо ми протраћили живот у незнању, како су нас у школи погрешно учили (да би затрли српство ваљда, шта ли?) како је ово једина и права истина.
Пада ми на памет филм "Косовски бој" из 1989. Иако је прошаран мотивима из народних песама (издаја Бранковића и сл.) опет је историјски одрађен пристојно. Што само говори да смо чак и те, 1989. године, били много озбиљнија држава.