Аутор Тема: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?  (Прочитано 2409 пута)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 876
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #40 послато: август 30, 2020, 11:19:40 пре подне »
Значи испада да може да се иде до 99.1 % и више генерација, само не може да се одреди побочна сродност са неким преко 7 генерације због малог процента ( мада ми опет чудно зашто то генетика као јако егзактна наука не може кад већ може да иде у 0.1 %). Исправите ме ако гријешим.

Код мене син личи на оца. У ствари личи на неког Италијана (сада као момак). Отац му  личи на своју мајку - моју свекрву (натегнуто му се на лицу може наћи нешто од оца тј. свекра - брада и уста).
Набавимо фотографије прадеда и прабаба (родитеља свекра и свекрве). Свекрва ни "ич" не личи на своје родитеље (значи повукла на неке бабе и деде), а код свекра се препознаје нешто и од оца и од мајке (део око уста, очи).

Иако је син од оца (неког његовог) наследио облик очију - боју је наследио од мене (коју сам ја опет наследила од мог оца, а он од очеве мајке).

Од мене (преко моје мајке) наследио је венчиће око врата.

Значи благе везе нема са мојом фамилијом (ни у изгледу лица, облику главе, грађи), оно што прво упада у очи,  али има моју боју очију (која се због облика очију једва назире).

Моја млађа сестра - иста баба по мајци. Ништа нема на нашег оца. Наследила је и плаве очи од бабе по мајци (мада плаве очи је имао и наш деда по оцу). Наш отац боју очију није наследио ни од оца ни од мајке већ од бабе по оцу (та боја очију се "запатила" код већег дела њене деце, унучади и праунучади - све до мог сина)! Неко злурад би могао рећи - па  да ли је то (моја сестра) уопште његово дете. Али грудни кош, уска рамена  и погрбљеност су код моје сестре на деду по оцу.
И способност да мали прст на шаци пребаци на одређени начин начин  преко шаке. Ову способност мој отац наслеђује од мајке (она је није имала, али од неког од њених, јер фамилија по оцу мог оца то није имала).

Ту исту способност са прстима (као и моја сестра)   наслеђује мој брат по оцу (не и ја), зубе, облик усана, осмех, боју очију (коју имам и ја).

Сад баш у очевој фамилији. Умре 2010 једна баба (она је као снаја дошла у фамилију). После њене смрти роди се чукун- унучица. Иста чукун - баба (лице са све бојом очију). Али та чукун-баба (из села Вишевац у Шумадији) је издоминирала - код сина, унука, праунуке и сад ево чукун-унуке (сви плави са плавим очима и што је најфасцинантније са истим лицима  - личе на Словаке из Ковачице).

Шта да кажемо о боји гласа коју наслеђујемо? Умре неки човек пре 200-300 година , роди се потомак и проговори гласом из прошлости.

Путеви наслеђивања су чудесан вајарски рад природе. Не верујем да је Y хромозом ту задужен за било шта осим да од првобитне јединке са XX хромозомима у стомаку мајке направи јединку са XY хромозомима. Па куд ћете више?!!!

Што та јединка пардон сад новопечени  "појединац" може да личи на неку пра пра пра пра бабу по мајци - шта да се ради! Тако је све занимљивије!



 
« Последња измена: август 30, 2020, 11:25:56 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже Grg

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #41 послато: август 30, 2020, 11:22:43 пре подне »
Једино ако полазиш од тога да су Санџаклије и Албанци типични (физички) припадници E-V13, па као у том смислу код њих се више очувао тај "E-V13 изглед" (који не постоји). По мени погрешно становиште, пошто ми не знамо како су припадници E-V13 изгледали пре уласка у албански корпус и сл. Аутосомална је крива за све, окрени-обрни.

Кад поменусмо E-V13, сетих се запажања Ј. Ердељановића како је у Брдима (Кучи претежно) најдоминатнији "плави, балтички тип". Y-ДНК Куча нам је позната, па се опет доводи у питање та веза изгледа и мушког хромозома. Али опет, и не знамо како су припадници појединих хаплогрупа изгледали у прошлости.

Апропо ове теме, мени једина "логична" ситуација, када очева хаплогрупа може да покаже траг, је ако је реч о некој скоријој сеоби (до 300 год) из неке удаљене области, типа Алжир, Либан у средину где те хаплогрупе нема, или где нема те миграционе струје (примера ради Србија). Али ако тај ожени неку плавојку овде и деца повуку на мајку, онда опет све пада у воду. :)
То зависи од укупне генетике на првом месту и рељефа на другом месту . Али ја не бих мешао пигментацију и раст , ја лично говорим о цртама лица . Тешко да ће ти неки Куч , колико год плав био имати словенолик изглед , исто важи и за Геге и Санџаклије . Имаш доста тамних Срба који имају ултра словенске погледе и црте лица , док многи баш плавокоси Геги и Санџаклије ни у лудилу не могу тако изгледати , е то је већ утицај аутосомалне генетике .

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3228
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #42 послато: август 30, 2020, 11:23:03 пре подне »
Ове упорне тврдње да Y хромозом одређује физички изглед, које се периодично оживљавају и које увек наново треба оповргавати, по приступу проблему веома личе на покушаје неких људи који немају појма са физиком да докажу постојање перпетуум мобила. Није дакле важно што је наука изнела своје закључке по том питању, што су пребројани гени у Y хромозому и утврђена функција сваког од њих и што је разјашњено како механизам наслеђивања функционише. То се не усваја јер се уопште не познаје, већ се закључци износе на основу познавања 50 Санџаклија и томе што неко дуго живи у Немачкој. Стварно је беспредметно настављати овакве разговоре.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Grg

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 41
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #43 послато: август 30, 2020, 11:30:59 пре подне »
Ове упорне тврдње да Y хромозом одређује физички изглед, које се периодично оживљавају и које увек наново треба оповргавати, по приступу проблему веома личе на покушаје неких људи који немају појма са физиком да докажу постојање перпетуум мобила. Није дакле важно што је наука изнела своје закључке по том питању, што су пребројани гени у Y хромозому и утврђена функција сваког од њих и што је разјашњено како механизам наслеђивања функционише. То се не усваја јер се уопште не познаје, већ се закључци износе на основу познавања 50 Санџаклија и томе што неко дуго живи у Немачкој. Стварно је беспредметно настављати овакве разговоре.
Извини , али ја познајем много више Санџаклија и препун их је Франкфурт . Код солидног броја њих , поготово ових климентског порекла , приметио сам одређене црте у лицу које су врло присутне код Западних Немаца и Холанђана , и које тешко где другде могу срести . Ја сам нагласио да се не разумем и да то вероватно нема много везе , али кад живиш негде и посматраш неке људе уочаваш сличности и разлике , и иначе нисам једини који је са ових простора , а уочио је ово везано за Санџаклије . И сам неописиво личим на западног Германа .

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #44 послато: август 30, 2020, 11:38:08 пре подне »
Код мене син личи на оца. У ствари личи на неког Италијана (сада као момак). Отац му  личи на своју мајку - моју свекрву (натегнуто му се на лицу може наћи нешто од оца тј. свекра - брада и уста).
Набавимо фотографије прадеда и прабаба (родитеља свекра и свекрве). Свекрва ни "ич" не личи на своје родитеље (значи повукла на неке бабе и деде), а код свекра се препознаје нешто и од оца и од мајке (део око уста, очи).

Иако је син од оца (неког његовог) наследио облик очију - боју је наследио од мене (коју сам ја опет наследила од мог оца, а он од очеве мајке).

Од мене (преко моје мајке) наследио је венчиће око врата.

Значи благе везе нема са мојом фамилијом (ни у изгледу лица, облику главе, грађи), оно што прво упада у очи,  али има моју боју очију (која се због облика очију једва назире).

Моја млађа сестра - иста баба по мајци. Ништа нема на нашег оца. Наследила је и плаве очи од бабе по мајци (мада плаве очи је имао и наш деда по оцу). Наш отац боју очију није наследио ни од оца ни од мајке већ од бабе по оцу (та боја очију се "запатила" код већег дела њене деце, унучади и праунучади - све до мог сина)! Неко злурад би могао рећи - па  да ли је то (моја сестра) уопште његово дете. Али грудни кош, уска рамена  и погрбљеност су код моје сестре на деду по оцу.
И способност да мали прст на шаци пребаци на одређени начин начин  преко шаке. Ову способност мој отац наслеђује од мајке (она је није имала, али од неког од њених, јер фамилија по оцу мог оца то није имала).

Ту исту способност са прстима (као и моја сестра)   наслеђује мој брат по оцу (не и ја), зубе, облик усана, осмех, боју очију (коју имам и ја).

Сад баш у очевој фамилији. Умре 2010 једна баба (она је као снаја дошла у фамилију). После њене смрти роди се чукун- унучица. Иста чукун - баба (лице са све бојом очију). Али та чукун-баба (из села Вишевац у Шумадији) је издоминирала - код сина, унука, праунуке и сад ево чукун-унуке (сви плави са плавим очима и што је најфасцинантније са истим лицима  - личе на Словаке из Ковачице).

Шта да кажемо о боји гласа коју наслеђујемо? Умре неки човек пре 200-300 година , роди се потомак и проговори гласом из прошлости.


Путеви наслеђивања су чудесан вајарски рад природе. Не верујем да је Y хромозом ту задужен за било шта осим да од првобитне јединке са XX хромозомима у стомаку мајке направи јединку са XY хромозомима. Па куд ћете више?!!!

Што та јединка пардон сад новопечени  "појединац" може да личи на неку пра пра пра пра бабу по мајци - шта да се ради! Тако је све занимљивије!

Погрешно си ме разумио, знам да Y-хромозом нема везе са физичким изгледом. Причам генерално о аутосомалним текстовима, колико се заправо може дубоко отићи, колико је сврсисходно и зашто се не може утврдити побочно сродство преко 7 генерације. Није повезано превише са главном темом али мислим да ће помоћи другима у разумијевању проблема.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10010
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #45 послато: август 30, 2020, 11:44:48 пре подне »
То зависи од укупне генетике на првом месту и рељефа на другом месту . Али ја не бих мешао пигментацију и раст , ја лично говорим о цртама лица . Тешко да ће ти неки Куч , колико год плав био имати словенолик изглед , исто важи и за Геге и Санџаклије . Имаш доста тамних Срба који имају ултра словенске погледе и црте лица , док многи баш плавокоси Геги и Санџаклије ни у лудилу не могу тако изгледати , е то је већ утицај аутосомалне генетике .

Видим да си ти зацртао и сад претерујеш. Не, баш је у питању словенски изглед. Прочитај ту антрополошку анализу Јована Ердељановића. Немој доносити овакве закључке без основа. То су класичне предрасуде.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1175
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #46 послато: август 30, 2020, 11:48:19 пре подне »
Погрешно си ме разумио, знам да Y-хромозом нема везе са физичким изгледом. Причам генерално о аутосомалним текстовима, колико се заправо може дубоко отићи, колико је сврсисходно и зашто се не може утврдити побочно сродство преко 7 генерације. Није повезано превише са главном темом али мислим да ће помоћи другима у разумијевању проблема.

Проблем са аутосомалним наслеђивањем јесте што се доста генетике наших предака "губи" у рекомбинацијама. Ми не наслеђујемо сав генетички материјал наших родитеља (већ половину од сваког), о даљим прецима да не говоримо. За ближе рођаке због велике укупне количине заједничких гена, наравно да ће блискост бити регистрована, али за неке даље везе, веома лако се може десити да блискост неће бити регистрована, јер иако можда и потичете од истих заједничких предака, нисте наслиједили идентичне сегменте аутосомалне днк.

Међутим, они крупни сегменти које сте наслиједили заиста показују сигурну везу и показују скорије аутосомално поријекло. Писало се о томе на теми о https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5220.0

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3228
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #47 послато: август 30, 2020, 12:20:52 поподне »
Проблем са аутосомалним наслеђивањем јесте што се доста генетике наших предака "губи" у рекомбинацијама. Ми не наслеђујемо сав генетички материјал наших родитеља (већ половину од сваког), о даљим прецима да не говоримо. За ближе рођаке због велике укупне количине заједничких гена, наравно да ће блискост бити регистрована, али за неке даље везе, веома лако се може десити да блискост неће бити регистрована, јер иако можда и потичете од истих заједничких предака, нисте наслиједили идентичне сегменте аутосомалне днк.

Међутим, они крупни сегменти које сте наслиједили заиста показују сигурну везу и показују скорије аутосомално поријекло. Писало се о томе на теми о https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5220.0

Овде је такође битно разумети да то што наслеђујемо по 50% генетичко материјала од оца и 50% од мајке, не значи да наслеђујемо по 25% од деда и баба. Пробаћу у наредном коментару да појасним механизам наслеђивања гена, који сам раније написао за друге потребе, иако је таквих објашњења пун интернет.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3228
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #48 послато: август 30, 2020, 12:28:04 поподне »
Гени се наслеђују од родитеља. Човек наслеђује по једну половину својих гена од сваког родитеља. Свако од нас поседује 2 сета од по 23 хромозома, од којих један наслеђујемо од оца а други од мајке. На сваки хромозом наслеђен од мајке иде по један хромозом наслеђен од оца, који има своје верзије истих гена. Заједно они чине пар хомологних хромозома. Сваки од хромозома из хомологног пара садржи гене који обављају исте функције. Од овог правила одступа једино 23. пар хромозома. Код овог пара, жене имају два хромозома који се називају X, док мушкарци имају један X и један Y хромозом. Један од својих X хромозома сваки човек добија од мајке, док од оца наслеђује X или Y хромозом. Од присуства односно одсуства Y хромозом зависи и пол особе.

Већина ћелија одраслих особа садржи 2 сета хромозома али то није случај са полним ћелијама. Ове ћелије, које се стручно називају гамети, а могу бити сперматозоиди или јајне ћелије, имају само по један сет од 23 хромозома. Када у телу настаје нови гамет, у њему се формира јединствен сет од 23 хромозома. Спајањем мушког и женског гамета настаје геном новог живог биће, у чијем формирању учествује генетички материјал оба родитеља са по 50%. Сваки од хромозома једног гамета садржи различите фрагменте одговарајућих родитељских хромозома човека. Осим што се генетички материјал гамета формира насумичним избором по једног од хромозома из родитељских хомологних парова, може доћи и до извесног мешања делова хомологних хромозома наслеђених од мајке и оца, пре него што се хромозоми оформе у језгрима појединачних сперматозоида или јајних ћелија. Хромозоми из сваког хомологног пара добијени од мајке и оца могу да остваре контакт и размене делове ДНК, правећи "хибридне" хромозоме. Тај процес се назива генетичка рекомбинација. Тако свака особа на своје потомство преноси одређен део генетичког материјала који је наследила од свог оца као и део који је наследила од своје мајке. Однос ових делова није 50:50 већ представља случајну пропорцију, а сваки појединачни гамет неке особе садржи јединствену мешавину његових родитељских гена. Зато браћа или сестре не добијају исте гена од својих родитеља, изузев ако ниси једнојајчани близанац.

Човек дакле сваком свом детету пренесе јединствену комбинацију гена сачињену од 50% свог генома. Управо због овог механизма је на основу већег дела човековог генома тешко пратити наследну генетику далеко у прошлост. Чињеница да наслеђујемо случајну комбинацију гена наших предака значи да се генетички материјал неких наших далеких предака може временом потпуно изгубити. Но, постоји одређени део ДНК који се преноси готово непромењен на потомство. Мушкарци од оца наслеђују скоро неизмењен Y хромозом (Y-DNA), а сви људи од мајке наслеђују готово непромењен ДНК материјал који се налази у ћелијским митохондријама (mtDNA). Извесне разлике које ипак постоје између Y-DNA и mtDNA деце и родитеља настају услед несавршености механизма копирања родитељске ДНК секвенце, односно представљају случајне мутације. Ове мутације настају и на свим осталим хромозомима и представљају основ процеса биолошке еволуције. Управо због готово (али ипак не сасвим) идентичног Y-DNA и mtDNA генетичког материјала, није тешко одредити човеково порекло по оцу и мајци.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 622
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #49 послато: август 30, 2020, 12:31:20 поподне »
Шаренило изгледа се може врло лако сагледати када неко има више деце (барем троје). Данас је то теже испитати него раније.

Моја бака по мајци је била једна од четворо. Отац им је био мало тамнији, мајка светла. Бакина старија сестра је била тамнокоса, бака светлија, млађи брат исто светлији, најмлађи брат тамнији. Од истих родитеља, исто све.
На неки начин је питање тренутка, случаја, како ће генетика да се сложи. И наравно, карактер је сасвим посебна категорија која уопште нема везе са изгледом.
Нисам видео објашњење тих промена наслеђивања генетике, да уопште постоји нека формула.

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #50 послато: август 30, 2020, 12:51:39 поподне »
Гени се наслеђују од родитеља. Човек наслеђује по једну половину својих гена од сваког родитеља. Свако од нас поседује 2 сета од по 23 хромозома, од којих један наслеђујемо од оца а други од мајке. На сваки хромозом наслеђен од мајке иде по један хромозом наслеђен од оца, који има своје верзије истих гена. Заједно они чине пар хомологних хромозома. Сваки од хромозома из хомологног пара садржи гене који обављају исте функције. Од овог правила одступа једино 23. пар хромозома. Код овог пара, жене имају два хромозома који се називају X, док мушкарци имају један X и један Y хромозом. Један од својих X хромозома сваки човек добија од мајке, док од оца наслеђује X или Y хромозом. Од присуства односно одсуства Y хромозом зависи и пол особе.

Већина ћелија одраслих особа садржи 2 сета хромозома али то није случај са полним ћелијама. Ове ћелије, које се стручно називају гамети, а могу бити сперматозоиди или јајне ћелије, имају само по један сет од 23 хромозома. Када у телу настаје нови гамет, у њему се формира јединствен сет од 23 хромозома. Спајањем мушког и женског гамета настаје геном новог живог биће, у чијем формирању учествује генетички материјал оба родитеља са по 50%. Сваки од хромозома једног гамета садржи различите фрагменте одговарајућих родитељских хромозома човека. Осим што се генетички материјал гамета формира насумичним избором по једног од хромозома из родитељских хомологних парова, може доћи и до извесног мешања делова хомологних хромозома наслеђених од мајке и оца, пре него што се хромозоми оформе у језгрима појединачних сперматозоида или јајних ћелија. Хромозоми из сваког хомологног пара добијени од мајке и оца могу да остваре контакт и размене делове ДНК, правећи "хибридне" хромозоме. Тај процес се назива генетичка рекомбинација. Тако свака особа на своје потомство преноси одређен део генетичког материјала који је наследила од свог оца као и део који је наследила од своје мајке. Однос ових делова није 50:50 већ представља случајну пропорцију, а сваки појединачни гамет неке особе садржи јединствену мешавину његових родитељских гена. Зато браћа или сестре не добијају исте гена од својих родитеља, изузев ако ниси једнојајчани близанац.

Човек дакле сваком свом детету пренесе јединствену комбинацију гена сачињену од 50% свог генома. Управо због овог механизма је на основу већег дела човековог генома тешко пратити наследну генетику далеко у прошлост. Чињеница да наслеђујемо случајну комбинацију гена наших предака значи да се генетички материјал неких наших далеких предака може временом потпуно изгубити. Но, постоји одређени део ДНК који се преноси готово непромењен на потомство. Мушкарци од оца наслеђују скоро неизмењен Y хромозом (Y-DNA), а сви људи од мајке наслеђују готово непромењен ДНК материјал који се налази у ћелијским митохондријама (mtDNA). Извесне разлике које ипак постоје између Y-DNA и mtDNA деце и родитеља настају услед несавршености механизма копирања родитељске ДНК секвенце, односно представљају случајне мутације. Ове мутације настају и на свим осталим хромозомима и представљају основ процеса биолошке еволуције. Управо због готово (али ипак не сасвим) идентичног Y-DNA и mtDNA генетичког материјала, није тешко одредити човеково порекло по оцу и мајци.

Да покушам резимовати. Гамет са једним сетом од 23 хромозома има 1 хромозом Y ili X,  то је онај што се тражи по Y-днк анализи или митоходнријалној који је константан а ових осталих 22 хромозома спонтано од оба родитеља.

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3228
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #51 послато: август 30, 2020, 01:05:46 поподне »
Да покушам резимовати. Гамет са једним сетом од 23 хромозома има 1 хромозом Y ili X,  то је онај што се тражи по Y-днк анализи или митоходнријалној који је константан а ових осталих 22 хромозома спонтано од оба родитеља.

Тако је. Да узмемо мушкарце за пример: гамети мушкараца су уствари сперматозоиди. Када настаје нови сперматозоид у њега улази јединствена мешавина од 50% генетичког материјала тог мушкарца. Може се рећи да се насумично "одабира" по један хромозом од сваког пара хромозома који тај мушкарац поседује. За прва 22 хромозома додатно може доћи до мешања појединих делова између хромозома који припадају истом пару. Уствари, то се дешава и на веома ограниченим сегментима 23. пара хромозома, али да за потребе ове приче не компликујемо даље ствари. У суштини, из 23. пара хромозома се, опет случајно, одабира X или Y хромозом, углавном непромењен, који улази у генетички материјал сперматозоида.
Код формирања женског гамета, односно јајне ћелије, ситуација са 23. паром хромозома је мало другачија, јер се два X хромозома могу рекомбиновати на исти начин као и преостала 22 пара хромозома.

Митохондријална ДНК нема везе са хромозомима, ни са X, нити са било којим другим. Она се уопште не налази у ћелијском једру где су хромозоми, већ у митохондријама, једној врсти ћелијских органела.
« Последња измена: август 30, 2020, 01:08:39 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Bokez

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 228
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #52 послато: август 30, 2020, 01:22:34 поподне »
Имам још питање што се тиче аутосомалне гентике. Пошто расподјела гена иде тако да отприлике од 10 генерације уназад иде до 0.1 % онда претпостављам да је тешко са аутосомални тестом одредити период већи од неких 500 година рецимо ?

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3228
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #53 послато: август 30, 2020, 01:45:12 поподне »
Имам још питање што се тиче аутосомалне гентике. Пошто расподјела гена иде тако да отприлике од 10 генерације уназад иде до 0.1 % онда претпостављам да је тешко са аутосомални тестом одредити период већи од неких 500 година рецимо ?

Када се каже да се аутосомалним генетичким тестовима генетика може пратити до пет или седам генерација у назад, ту се пре свега мисли колико далеко у прошлост се могу поредити предачке линије између две особе. Поређење аутосомална генетика две особе своди се претежно на уочавање подударних сегмената хромозома. Са повећавањем броја генерација све су веће шансе да генетички траг неког од предака потпуно нестане из аутосомалне генетике неке особе. Чак и оно што остаје, бива до те мере фрагментирано да је тешко утврдити да ли између две особе постоји заједничко генетичко наслеђе.

Није можда лоше поновити да SNP мутације настају на целокупној ДНК, а не само на Y хромомозому. Ако такве мутације на другим хромозомима успеју да се кроз много генерација "провуку" кроз решето случајне селекције генетичког материјала који се преноси на потомство, онда и оне могу послужити за утврђивање аутосомалне генетичке везе кроз више генерација. Проблем је међутим што они код којих таква мутиција не опстане и даље могу имати заједничког претка са онима код којих је она присутна, а да то није могуће потврдити.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 289
  • R1b-PF7562
Одг: Да ли Y-хаплогрупа утиче на физички изглед?
« Одговор #54 послато: август 30, 2020, 01:56:59 поподне »
Овде је такође битно разумети да то што наслеђујемо по 50% генетичко материјала од оца и 50% од мајке, не значи да наслеђујемо по 25% од деда и баба. Пробаћу у наредном коментару да појасним механизам наслеђивања гена, који сам раније написао за друге потребе, иако је таквих објашњења пун интернет.

Ојлер је овде у праву.
Не наслеђујемо тачно по 25% генетског материјала од баба и деда, али у просеку, статистички гледано, ово је тачно и важно за разумевање укупне слике.

Зато се узима да двоје деце (која нису једнојајчани близанци) од истих родитеља у просеку имају 50% истог генетског материјала, јер је вероватноћа пола-пола да наследе исти хромозом од једног родитеља, и исто тако пола-пола да наследе различит хромозом од истог тог родитеља (јер родитељ има два).

Аналогија се може направити са бацањем новчића.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић