Аутор Тема: Илирске провинције  (Прочитано 1567 пута)

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Илирске провинције
« послато: Јануар 11, 2020, 02:16:16 поподне »
Био сам убеђен да је постајала тема...
Свакако се на неким другим темама помињала и ова област.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D0%BB%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5
Најзначајнија књига на ову тему је Војна Хрватска од Драга Роксандића, којем је то и докторска дисертација.

Оно што би било од велике важности је где бисмо шта могли да нађемо од архивске грађе везано за Србе који су живели на овом подручју?
Да ли постоје можда и неки пописи након успостављања француске власти?

Ван мреже Uzi

  • Одбор за архивистику
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1192
  • Y-DNA: N2>P189.2>FGC28435
Одг: Илирске провинције
« Одговор #1 послато: Јануар 11, 2020, 02:47:15 поподне »
Незнам да ли је ово од помоћи али 73 кутија архивске грађе за Илирске провинције се налази у Љубљани:

http://arsq.gov.si/Query/detail.aspx?ID=22847

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Одг: Илирске провинције
« Одговор #2 послато: Јануар 11, 2020, 03:10:55 поподне »
Претпоставио сам да би грађа морала да се налази у Љубљани, пошто је тамо било седиште провинције.
Колико сам успео да похватам у опису, грађа је на француском, немачком и италијанском језику.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2372
Одг: Илирске провинције
« Одговор #3 послато: Јануар 11, 2020, 03:25:06 поподне »
Период француске управе јесте  занимљив и несвакидашњи моменат за наше просторе. То је, чини ми се први пут да је нека европска сила ван три уобичајене: централноверопске (била она угарска или германска) , италијанске (била она римска или млетачка) и босфорске (била она византијска или отоманска) бар на кратко завладала неким дијелом наших простора.

Наравно, због краткоће владања, свега 6-7 година, не треба очекивати да  је остало нешто трајнијег наслеђа. Оно што ми на прву пада на памет и што може да се пронађе у нашој историографији, јесте личност генерала Мармона, сукоб Црногораца и Француза у Боки, борбе Француза и Турака на Кордуну. Често се из овог периода помиње и  покушај уније далматинског епископа Венедикта Краљевића. Краљевић јесте постављен од француске управе, али је унију покушао касније под аустријском влашћу.

Такође, чини ми се да сам негдје читао о оснивању масонских ложа и ширењу масонерије на нашим просторима, управо за вријеме француске управе, што би било у неку руку и логично. Од стране традиционалиста Наполеон је у оно вријеме називан Антихристом.

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2372
Одг: Илирске провинције
« Одговор #4 послато: Јануар 11, 2020, 03:51:21 поподне »
Иначе, немали број истраживача налази коријен илиризму 19. вијека и каснијем југословенству управо у овим Илирским провинцијама. Нема сумње да је нека идеја водиља илиризма била повезана са идејама француске револуције. И пред саму француску окупацију терен је био припремљен. У Хрватској је крајем 18. вијека постојала пјесма:

Овак Француз сам говори
За то ноћ и дан се бори
Да потере госпошчину,
И утврди слобошчину.
Грофи, попи, племенити,
Да се могу скоренити,
Да број људех буде двојих:
Само добрих и злочестих.

Истовремено масонерија, која се у изворима оног доба назива и "француском болешћу", шири се прогресивно. Најинтересантније  да јој на нашим просторима припада високо племство (грофови Драшковићи), војска, па и високи црквени великодостојници попут српског митрополита Стратимировића и загребачког бискупа Максимилијана Врховца,

Значи, Французи на наше просторе долазе не само као војна сила, већ као идеолошки, револуционарни талас. И можда је тај идеолошком моменат, најупечатљивије што су оставили у тих неколико година свог владања.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1754
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Илирске провинције
« Одговор #5 послато: Јануар 11, 2020, 06:27:33 поподне »
Французи су, за оних неколико година колико су били у Далмацији, невероватно унапредили живот и економију. Изградили су и обновили многе путеве, отворали руднике и подизали кречане и друге објекте. Мармонт је у Сплиту порушио градске бедеме и омогућио ширење и повезивање града. Главно шеталиште у Сплиту и данас носи његово име. Православна црква је имала много већу слободу, него под Млечанима и Аустријанцима. Једино су ватрени католици стално негодовали, јер положај католичке цркве у друштву није био толико значајан као пре и после Наполеона. Често су избијале побуне, које је Мармонт сурово гушио. Има врло мало информација о том раздобљу, али колико сам нашао, махом су у тим побунама учествовали католици.

Rimidalv, У Далмацији су вршени пописи православаца по свим парохијама, од стране попова. Мислим чак у два наврата - 1806. и 1810.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Одг: Илирске провинције
« Одговор #6 послато: Јануар 12, 2020, 09:13:55 поподне »
На основу прочитаних монографија неколико личких насеља може се закључити да су и тамо Французи остали у лепом сећању.
Иста је ситуација биле што се тиче привилегија, грађени су бунари, сађене нове сорта воћа, а чак се и данас једна сорта крушке тамо зове "француска"

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Одг: Илирске провинције
« Одговор #7 послато: Јануар 13, 2020, 10:53:02 поподне »
Не знам да ли су и Французи објављивали своје листе губитака по ратовима?
Надам се да би у теорији могли да постоје и спискови губитака које су имали током похода на Русију. Ту је доста Личана страдалао...

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 473
Одг: Илирске провинције
« Одговор #8 послато: Јануар 24, 2020, 12:01:34 пре подне »
Грађа се такође налази и у задарском архиву:
http://dazd.hr/vodic/a-uprava-i-javne-sluzbe/a-1-6-francuska-uprava-u-hrvatskim-zemljama-1806-1813/

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Илирске провинције
« Одговор #9 послато: Јануар 24, 2020, 02:04:21 поподне »
У дигиталној библиотеци Словеније може се прегледати 320 примјерака службених новина Илирских провинција, Télégraphe officiel, објављених у периоду од 28. 07. 1810. до 22. 09. 1813. године.

Примјера ради издвајам бр. 15, од 19. фебруара 1812. у којем се налази сумарни попис становника појединих арондисмана и припадајућих села на територији Шибенског кантона.

На темељу VII. чланка царскога декрета 19. септембра 1808. одржан је 19. децембра исте године православни црквено-народни Синод (сабор) у Задру који је, између осталог, разматрао ново омеђашење парохија на основу нацрта архимандрита Герасима Зелића, опширно приказано у Србско-далматински магазин, за годину 1870-1., 3-95, под уредништвом архимандрита Герасима Петрановића.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9077
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Илирске провинције
« Одговор #10 послато: Јануар 24, 2020, 02:22:38 поподне »
У дигиталној библиотеци Словеније може се прегледати 320 примјерака службених новина Илирских провинција, Télégraphe officiel, објављених у периоду од 28. 07. 1810. до 22. 09. 1813. године.

Примјера ради издвајам бр. 15, од 19. фебруара 1812. у којем се налази сумарни попис становника појединих арондисмана и припадајућих села на територији Шибенског кантона.

На темељу VII. чланка царскога декрета 19. септембра 1808. одржан је 19. децембра исте године православни црквено-народни Синод (сабор) у Задру који је, између осталог, разматрао ново омеђашење парохија на основу нацрта архимандрита Герасима Зелића, опширно приказано у Србско-далматински магазин, за годину 1870-1., 3-95, под уредништвом архимандрита Герасима Петрановића.

Врло интересантно штиво, Црнчевићу! ;)



Ван мреже сɣнце

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1181
  • I-A1328
Одг: Илирске провинције
« Одговор #11 послато: Јануар 25, 2020, 10:42:43 поподне »
Србско-далматински магазин, за годину 1870-1., 3-95, под уредништвом архимандрита Герасима Петрановића.

Низки поклон уреднику листа за његов правопис.
Иако мислимо да управљамо нашими речми, истина је, да речи, попут татарскога лука, дејствују обратно и на највиши ум те моћно мрсе и изврћу мисао; зато у всех споровех и беседех ваља поступати математички - најпрво установити границе речи и израза, да би други знали, како их разумемо.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 333
Одг: Илирске провинције
« Одговор #12 послато: Новембар 02, 2020, 12:23:31 пре подне »
У дигиталној библиотеци Словеније може се прегледати 320 примјерака службених новина Илирских провинција, Télégraphe officiel, објављених у периоду од 28. 07. 1810. до 22. 09. 1813. године.

Примјера ради издвајам бр. 15, од 19. фебруара 1812. у којем се налази сумарни попис становника појединих арондисмана и припадајућих села на територији Шибенског кантона.

На темељу VII. чланка царскога декрета 19. септембра 1808. одржан је 19. децембра исте године православни црквено-народни Синод (сабор) у Задру који је, између осталог, разматрао ново омеђашење парохија на основу нацрта архимандрита Герасима Зелића, опширно приказано у Србско-далматински магазин, за годину 1870-1., 3-95, под уредништвом архимандрита Герасима Петрановића.

Наполеонов декрет-наредба од 19. септембра 1808. године (у IX чланака) објављен је 21. октобра 1808. у 43. броју недјељног двојезичног листа Il Regio Dalmata-Kraglski Dalmatin, а сам извјештај са одржаног вишедневног (12.-23. децембра) црквено-народног Синода (сабора) у Задру објављен је, мало касније, 30. децембра 1808. у 53. броју на посљедњим двјема страницама, под насловом Sinodo Greco-Zbor Garçki.

Decreto-Naredba
http://dnc.nsk.hr/DataServices/ImageView.aspx?id=8f0f54ec-9d01-4f86-9a61-a263e4384707
http://dnc.nsk.hr/DataServices/ImageView.aspx?id=ca7d3f97-891b-45c8-b8ea-237ecf4d40c0

Sinodo Greco-Zbor Garçki
http://dnc.nsk.hr/DataServices/ImageView.aspx?id=58e8c865-cbdc-4b7a-b226-d97a697092ce
http://dnc.nsk.hr/DataServices/ImageView.aspx?id=3129c1bc-4c75-4203-8eb3-533347713754

Прелиставајући примјерак збирке 36 бројева (до 02. септембра) Il Regio Dalmata, 1808. године, у посједу Kais. Kön. Hofbibliothek, може се наићи на понеки занимљив текст, примјерице о војним законима, о стању сточног фонда континенталне Далмације или о архитектонско-стамбеним условима и обичајним специфичностима сеоских кућа и становништва тога подручја.

"RIÇÇI OD ZAKONA. Svaki çovik koji po Zapisanju ige na Sluxbu vojniscku u Vojsku, nasliduje na ovoj sluxbi za çettiri godine u vrjeme od Mira, a u vrjeme od Ratta za kolliko iziskuje òbrana od Otaxbine. Nadpis III § 36. od Zakona varhu Zapisanja Vojnisckoga 13. Kolovoza 1802." (Broj 3, strana 16)

"KGNIGA Okoliscna upravgliena Gospodi { Odredjeniczim, Kollunellim, Misto-Odredjeniczim, Glavarim-Razdiglienja, Upravglienjim od Opchinaa, Xupniczim, Starijm. Meju mnoghim nesrichiam s’kojimi oghlobjeu jest Dalmaczia, immase stannovito postaviti i ova; da u Sellim neimma ni Bunara, ni Gustjerne, ni ikakove Pechi za svariti kruh. … jedna pritescka nesrichia da u Sellim neimma Pecih. Xalostan Vlah nemoxe nighda blagovati kruha, dalli samo starganicze uççignene brez kvasa tere ispeçene pod xeravom. … immaju ughlaviti Dalmatine dase projdu od gnihova staara skodgliva obiçaja. Znadu svi kolliczi da za ispechi jednu starganiczu za jedan saami ruçak Vlascke obitili, pripravgliase pervo privelika xerava varhu koje postavgliase starganicza. Ova starganicza pokrivase s’pekom gvozdenom i varhu gne naloxise drughi oghagn, ..." (Broj 7, strana 53)

"PROVIDUR GENERAL OD DALMAZIE. Pomiscgliajuchi kolliku sctetu podnose i Dubrave i pascje Kraglieve i Opchiene i Texanje od vellika broja Koozaa i kojedrughe varsti xivotine, raadi vlastitih sadscgnih okolostanczaa od Darxave: … za ovu svarhu jedan malahni haraç svejer to vechi, neka gospodar ovizih xivotinaa moxe dobaviti, na priliku, vola i ovczu na misto kooze. NAREDJUJE Za dohodak od Travarine godiscta 1808. I. Svaka kooza i svaki kozlich, … çettiri soldina mletascka. II Svaki Karmak illiti prasacz velliki i maali, … peet sodinaa. III Volovi i ovcze nasliduju platjati obiçajni haraç, tojest od peet soldinaa na svakoga Volla, a od dva soldina na svaku ovczu. IV Xivotinje kojebi gospodar sakrio Ispisaoczu za ne platiti varhu gnih malahni svakoljetni haraç, bittichie odnesene u kontroband kada bude zapoznana privara. … Zadar 19. Oxujka 1808. DANDOLO." (Broj 13, strana 103)

"PROMISCGLIAGNA. Varhu HITRINE narodne u Dalmaczii. Jedan puk koji svakoga godiscta prodaje sve sctose moxe prodati i koji sasvim time nemoxese ukloniti od glaada kojega svako godiscte podnosi, … Jadno texagne, nesrichni texak! On neimma kuchie, zascotse nemoxe zvati kuchia jedna mraçna pojatta na goloj zemgli, ghdi stoje zajedno i gliudi i xivotine i pokuchina; xivottine neimmaju tooraa; Sela neimmaju ni bunara ni gusterne, … Neimma pechih za svariti kruh, i jadan Vlah ne blaguje ighda kruha s’kvasom. ... Texak neimma koçiaa, i prinosi sve kolliko na plechim od nevridnih svoih sehsanaa; illi ako imam koçiu ovo zloudilano darvo kojese zove kollo … çovik koji pazi onnu ruxnu koçiu, vidi da za zgraditie nie billa potratjena ni uncza guozdja." (Broj 26, strana 202-203)

"PROMISCGLIAGNA. Varhu ÇOBANSTVA u Dalmaczii. … Po brojegnu uççignenu potaanko, poznaloseje proscjastoga godiscta da Dalmaczia imma visce od jednoga miliona i stoo igliada ovaczaa, a savisce osam stotinaa igliadaa kooza. … Nascjaoseje naçin za smagnkati broj od koozaa i uççiniti da mallo po mallo nestanu. … poznajese da u Dalmaczii ovoga godiscta 1808. Nalazise kako slidi. Ovcze i Jagaçichi u broju od 1,105,078 Kooze i Kozlichi 747,546 Volovi 133,854 Karmczi illiti Prasczi 30,488 Kogni 31,286 (2,048,232)" (Broj 28, strana 217-222)