Овим се бавим већ неко време и урадио сам 2 породична стабла (истраживање, дизајн и штампа на платну) димензија Ширина 1ооцм и дужина 100цм
Како Вам се чини?
Стабло изгледа одлично. Него, мутно је, једва може да се чита.. Можеш да га усликаш или некако да га скенираш и да га поново поставиш на форум?
Одакле си и од којег си ти огранка од Рађеновића? Јеси ли шта прочитао о генетици ? Било би добро када би урадио Y-DNK тест?
Од твојих Рађеновића, званично нико није урадио Y-DNK тест. Постоји један тестиран Рађеновић који је можда ваш сродник, међутим не зна се ништа о њему, осим да је Србин.
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5583.0#msg143735Босански Осредци, Дрвар: Рађеновићи (56 к. Ђурђевдан). Они су уједно и најстарија породица. О старини и пореклу њиховом говорено је колико треба у општем делу. Због своје многобројности Рађеновићи се деле на неколико грана које се називају посебним именима — предевцима. Те су им гране: Сурани, Шобати, Гешићи, Шкомпићи, Ристићи, Бодловићи. Најближи су међусобно Сурани, Шобати и Гешићи. Потичу од три брата: Максима (Сурани), Луке (Шобати и посебан им огранак Томићи) и Ђуре (његову жену Бику прозвали Гешом). Сурани прозвани тако по Петру, оцу Максимову. Он носио пресурен (испреден од мешане вуне, црне и беле) зубун и због тога га прозвали Сураном. Овде ћемо навести колена од Петра-Сурана до писца ове радње: Петар—Максим—Давид—Петар—Никола—Петар. Бодловићи воде лозу од уљеза. Лацо (Стево) Рађеновић није имао синова, па стога свога најамника Кутлибабу ожени својом кћерју да би му тако кћерински унуци остали на земљи. Кутлибаба био родом из Далмације, из оног краја чије становнике називају Бодулима.
Бегулци, Дрвар: Рађеновићи (13 к. Ђурђевдан). Они су од Рађеновића у Осрецима и презивају се Гешићима по баби Геши. Преселили су овамо у Беглуке пре којих 80 година, када им је у Рађенској Жупи због наглог множења отешњала земља.
Дрвар: Рађеновићи (2 к.Ђурђевдан). Дошли из Осредака пре 40 г.
Срб, Доњи Лапац: Рађеновићи (37 к. Ђурђевдан), пописани 1915.
Нетека, Доњи Лапац: Рађеновићи (10 к.), пописани 1915.
Суваја, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Бротња, Доњи Лапац: Рађеновић (1 к.), пописани 1915.
Штикада, Грачац: Рађеновићи (3 к.), пописани 1915.
Крњеуша, Б. Петровац: Рађеновићи (4 к. Ђурђевдан) су се доселили у Рисовац с Очијева, гдје их сада има неколико кућа. Но даљом старином они су из Срба (Лика). Доселили су се у Рисовац прије неких 80 год.
Бусије, Б. Петровац: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан). Доселили пред 100 година из Срба у Лици.
Јасеница, Б. Крупа: Рађеновићи (2 к. Ђурђевдан) из Срба.
Босанска Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Врањска, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Уначке Жупе.
Осредак, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) са Осредака.
Доњи Петровићи, Б. Крупа: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Матаваза.
Горња Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе после Ослобођења. Био у Америци и зарадио доста новаца; од муслимана покуповао најбоље земље у Саничком Пољу.
Српска Саница, Кључ: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан). Доселио са Тромеђе пре Окупације
Велика Рујишка, Нови Град: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) од Змијања.
Градина, В. Кладуша: Рађеновић (1 к. Ђурђевдан) из Осредака.
Ново Рујце, Липљан: Рађеновићи (3 к) из Рисовца-Крњеуша (Бихаћ), досељени између 1921-1927 г.
Рађеновић, Ђурђевдан - парохија Ведовница (Нови Град)
Рађеновић, Ђурђевдан - Мартинци, Сремска Митровица. Верује се да су многе од ових породица досељена из Лике, Баније, Кордуна и Далмације у 18. и 19. веку, али не постоје записи о томе нити предање из ког места су прешли у Срем.
РАЂЕНОВИЋИ: 142 куће
Још нема званичне потврде да се неко од ових Рађеновића тестирао. Међутим има један тестиран Рађеновић на 23андМЕ, хаплогрупа се уклапа, али нема хаплотипа. Врло је могуће да је овај тестирани од ових Рађеновића сродним Бурсаћима.
На твом стаблу са десне доње стране је уписано под бројем
2. БОДЛОВИЋ и под бројем
5. КЕРКЕЗ.
Огранци Бодловићи и Керкези нису по мушкој линији од ваших Рађеновића. О томе је писао свештеник и етнолог Петар Рађеновић Суран који је и проучавао Унац током 1933/1934 године.
Босански Осредци, Дрвар:
Рађеновићи (56 к. Ђурђевдан). Они су уједно и најстарија породица. О старини и пореклу њиховом говорено је колико треба у општем делу. Због своје многобројности Рађеновићи се деле на неколико грана које се називају посебним именима — предевцима. Те су им гране: Сурани, Шобати, Гешићи, Шкомпићи, Ристићи,
Бодловићи. Најближи су међусобно Сурани, Шобати и Гешићи. Потичу од три брата: Максима (Сурани), Луке (Шобати и посебан им огранак Томићи) и Ђуре (његову жену Бику прозвали Гешом). Сурани прозвани тако по Петру, оцу Максимову. Он носио пресурен (испреден од мешане вуне, црне и беле) зубун и због тога га прозвали Сураном. Овде ћемо навести колена од Петра-Сурана до писца ове радње: Петар—Максим—Давид—Петар—Никола—Петар.
Бодловићи воде лозу од уљеза. Лацо (Стево) Рађеновић није имао синова, па стога свога најамника Кутлибабу ожени својом кћерју да би му тако кћерински унуци остали на земљи. Кутлибаба био родом из Далмације, из оног краја чије становнике називају Бодулима.Мало Очијево, Дрвар:
Рађеновићи (6 к.) славе Ђурђевдан.
Они су заправо Керкези. Марко Керкез умре уз кугу, а остане му у колевци син Обрад. Жена Маркова била од Рађеновића. Она се преуда док је Обрад још био дете, а њега остави овде код неке родбине.
Ови га окрену по матери звати Рађеновићем и тако то презиме пређе сасвим на њега и на потомке му.
