Мислим да нека веза са Климентама постоји.
"
Godinje
je "selo" sa vrlo zbivenim kućama, koje su podignute po donjim stranama i po dnu jedne velike uvale. Ta je uvala okrenuta prema sjeveru, ka Skadarskom Jezeru, i otvorena jedino na toj strani, a sa svih ostalih strana okružena je i zaštićena planinama i brdima. Usled toga se Godinje odlikuje vrlo blagim klimatom i pitominom i još osobito odličnim vinogradima. Zato se pominje kao selo još u vrijeme Nemanjića, koji su ga bili darovali vranjinskom manastiru Sv. Nikoli (upravo njegovoj filijali na Brčelima). I tek su prije nekoliko desetina godina seljani ovoga sela otkupili svoje zemlje od manastira.
U Godinju žive četiri zasebna bratstva: u sredini najveće bratstvo Lekovići (45 kuća); do njih na istoku Perazići (19 kuća), a na zapadu: Velovići (4 kuće) i Nikači (17 kuća)"
Значи село Годиње на Скадарском језеру одакле су Годијељи у Дробњаку настањено је управо породицама које су припадале племену Клименти. Перазићи су тако из Сокола у области Климента, Лековићи из мјеста Вукле , такође у области Климената, Никач је једно од најпознатијих климентских братстава. Познато је да је крсна слава свих Клименти св. Никола.
На списку тестираних Ј2б М205 је и Крљић из Босне и Херцеговине, али не знам одакле је тачно. Међутим у Крајини постоји српска породица Крљић коју Карановић овако описује:
"Mihailovići-Pepići-Stojići su sa Zmijanja. Slave Đurđevdan. Ima ih svega 5 prezimena sa 53 k. i to : Mihailovića, Pepića, KRLJIĆA, Stojića i Gajića-Dragorajaca. Sva je prilika da istoju grupi rodova spadaju Zmijanjci I Skulari samo je izbledelo sećanje na razrođavanje i razgranavanje njihovo."
У свом једном давном тексту сам написао и сљедеће:
Jedan od analiziranih pripadnika J2b sa našeg spiska prezimena je KRLJIĆ. Ovo prezime nije uopšte često srpsko prezime i ima ga samo kod Srba koje je spomenuo Milan Karanović u svom radu. Međutim Krljića ili Krlića ima na Pešteru među tamošnjim muslimanima.Odatle su se doselili iz mjesta Krlje kod Rožaja (po kome su i dobili ime).
"Krlić (Krljić), Krlje (Rožaje), odatle su preselili u Krljić na Pešter i Novi Pazar"
Pešter su naseljavali pripadnici plemena Klimenti i njima srodnih Škrijelja upravo iz pravca Rožaja. Bile su to uglavnom pljačkaške skupine koje su napadale staro srpsko stanovništvo koje je tu prethodno živjelo i koje se usljed toga povlačilo i iseljavalo. Klimente koji su originalno bili katolici, na Pešteru su se islamizirali. Jedan dio je odselio pod planinu Rudnik (odatle priča o Karađorđevićima kao Klimentama) i taj dio se utopio u pravoslavno srpsko okruženje, drugi dio otišao je na austrijsku teritoriju u Hrtkovce i Nikince u Sremu i tamo je sačuvao katoličku vjeru, ali su kasnije postali "Hrvati", a sasvim je izvjesno da je jedan dio otišao i na zapad u Bosansku Krajinu i Zapadnu Bosnu. Tragove Klimenata nalazimo svuda po Crnoj Gori, Hercegovini.
Međutim mnogo je interesantnije prezime Pepić koje je po Karanoviću istog roda sa Krljićima. Srbi Pepići ne samo da imaju predanje da su doseljenici sa Pešteri i da bi mogli biti albanskog porijekla, već na Pešteru takođe postoji i muslimanska porodica Pepić, koja pripada Klimentama. Pepić je i selo kraj Plava, a albanska verzija klana je Pepaj. ("Pepaj (Pepić), in Pepići").
Treća porodica koju pominje Karanović je porodica Mihailović. Ne znam da li bi ta porodica mogla da ima veze sa izumrlom porodicom Mihaljević u Mostaćima kod Trebinja koja je podigla crkvu sv. Klimenta u tom mjestu. Za katolike Mihailoviće u zapadnoj Hercegovini se takođe navodi da su daljim porijeklom iz Popova polja i možda bi mogli biti vezani sa ovim pravoslavnim Mihaljevićima koji su da li slučajno ili ne bili ktitori crkve sv. Klimenta u Mostaćima."
Кад сам писао овај текст нисам знао за разлику између М205 присутног код Срба и М241 присутног више код Шиптара, па сам и ове Клименте прибројио Шиптарима. Интересантно је да код Годиња постоји планина Пепићи.
Интересантан је и сљедећи дио о Климентама из рада "Predanja o zajedničnom poreklu nekih crnogorskih i nekih arbanaških plemena" од Мирка Барјактаревића.
"g. Sačuvala su se zatim predanja, makar bila i sasvim uproštena, da su međusobno "rođaci" arbanaški Klimenti i crnogorski Ceklinjani (kod Crnojevića rijeke). Miljanov je zapisao da je predak Ceklinjana doseljen iz Arbanije i dodaje da sada "rođaci" (misli na Arbanase Klimente i potomke jednog davno odseljenog Klimente koji se posrbio) ne mogu međusobno da se sporazumevaju jer više ne govore istim jezikom.[46] Predanje, naime, kaže da je neki Leka iz Klimenata došao u Ceklin preko Pipera gde se bio oženio nekom udovicom. I, od toga Leke, poreklom Klimente, su ceklinski Gornjani, a od sina iz prvog braka one Piperke, koga je ona sobom kao dovotka povela Leki, su ceklinski Donjani.[47] Nemamo podataka o tome da su se na osnovi ovakvog predanja "rođakali" Piperi i ceklinski Donjani (čiji je predak poreklom iz Pipera). Ili za to nije bilo neke konkretne potrebe!
Sa Klimentima se "rođakaju" i Moračani.[48] Zapravo, postoji predanje da su Klimenti srpskog porekla,[49] i da im je predak potekao iz Morače,[50] odnosno iz Pipera,[51] odnosno iz Hercegovine.[52] Za srodničke veze sa Klimentima, kako se vidi, kao da je bilo nekog otimanja i utrkivanja. Valjda i zato što su oni duže ostali privrženi hrišćanstvu. Za daljeg pretka Klimenata (po jednom nazivao se Amati, po drugom Klmen) kaže se da je doseljen iz Hota a da je u Hote doseljen iz Kuča.[53] Kod Klimenata opet zabeleženo je predanje da oni potiču od prapretka Nikole Oštroumnog Kolmendija,[54] dok Šuflaj, nasuprot tome, tvrdi da ovo plemensko ime dolazi po Klementiani, nekadašnjem vizantijskom utvrđenju koje se nalazilo na putu Skadar-Prizren, kod srednjevekovne carine sv. Spas na Drimu.[55] I za plemensko ime Kastrati Šuflaj tvrdi, svakako s pravom, da je došlo (ne po ličnom imenu Krsto kako predanje kaže) po kastrumu, starom rimskom utvrđenju, koji se nalazio na putu Skadar-Oroši.[56] Oblik imenice Kastro po svom glasovnom sastavu sasvim je blizak izrazu kastrum."
Видимо да Барјактаревић наводи чак да постоји предање да су Клименте поријеклом из Херцеговине, а као извор наводи мени непознат рад (који бих волио прочитати) Андрија Лубурића из 1937. "Vojvoda Jovan Mrkšić Klimenta Karađorđev ded i plavski Turci, Beograd 1937."
Ову везу би требало свакако још испитати.
