Аутор Тема: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о  (Прочитано 447 пута)

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3036
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« послато: децембар 09, 2019, 07:37:13 поподне »
Доживех да два чистокрвна Херцеговца немају исто мишљење по овом питању, што сам мислио да је немогуће :).

Питање је дакле за наше познаваоце језика:

Како се у множини по падежима мењају наша презимена која се завршавају на ? На пример Бетегало, Бубало, Леро, Спаравало, Шкеро, Шкрбо, Ного, Ђого...

Шта је рецимо множина од Бубало? Да ли Бубала? Или Бубали? Бубале?  У номинативу ми све звучи једнако лоше или добро, али бих ипак најпре рекао Бубали, јер ми у дативу звучи једино логично Бубалима. А опет, за презимена Ђого и Ного ми је некако уху ближи номинатив множине Ђоге и Ноге а не Ћоги и Ноги.

Постоји ли ту неко правило и ако постоји да ли је деклинација увек иста, или зависи од случаја до случаја?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 915
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #1 послато: децембар 09, 2019, 08:17:51 поподне »
Доживех да два чистокрвна Херцеговца немају исто мишљење по овом питању, што сам мислио да је немогуће :).

Питање је дакле за наше познаваоце језика:

Како се у множини по падежима мењају наша презимена која се завршавају на ? На пример Бетегало, Бубало, Леро, Спаравало, Шкеро, Шкрбо, Ного, Ђого...

Шта је рецимо множина од Бубало? Да ли Бубала? Или Бубали? Бубале?  У номинативу ми све звучи једнако лоше или добро, али бих ипак најпре рекао Бубали, јер ми у дативу звучи једино логично Бубалима. А опет, за презимена Ђого и Ного ми је некако уху ближи номинатив множине Ђоге и Ноге а не Ћоги и Ноги.

Постоји ли ту неко правило и ако постоји да ли је деклинација увек иста, или зависи од случаја до случаја?

Пошто и у Крајини постоји презиме Бубало, провјерих множину ( код Карановића, Дивјака Личког) и облик је Бубале. То је и мени на неки начин природно. Што се Херцеговине тиче, код Дедијера је множина Бубали, код православних Бубала,а облик Бубале код католичких. Да ли је Дедијер записао ова два различита облика множине истог презимена у Херцеговини, зато што је вјерно пренио народне називе у конкретним случајевима, остаје непознато.

Ван мреже Онај с ону главу

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 74
  • Е, па да!
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #2 послато: децембар 09, 2019, 08:21:27 поподне »
Мени за ова имена на "-ло" једини могућ плурал "-ла".

Не важи за свако презиме на "-о", али за "-ло" апсолутно тако, јер је тако и за село и за седло, и за јело и за рало итд.

А од Ђого и Ного можда Ђози и Нози. (just kidding!  ;D )

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #3 послато: децембар 09, 2019, 08:51:33 поподне »
Ако могу, као потпуни лаик, да изнесем своје мишљење, а да не буде бурних реакција, рекао бих да је у номинативу множине наставак -е: Леро - Лере, Ђого - Ђоге, Шкрбо - Шкрбе, Бубало - Бубале, Ђерисило - Ђерисиле, итд.

Мењање по падежима множине би могло бити:

Шкрбе
Шкрба
Шкрбама
Шкрба
Шкрбе
Шкрбама
Шкрбама

Ђерисиле
Ђерисила
Ђерисилима
Ђерисила
Ђерисиле
Ђерисилима
Ђерисилима
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3036
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #4 послато: децембар 09, 2019, 08:53:37 поподне »
Мени је јасно зашто се ово дешава јер се тиче наше перцепције презимена као речи у мушком, женском или средњем роду. Када се пребацимо у множину, онда следимо уобичајену логику да деклинирамо презимена која се завршавају на као именице женског рода, а она која се завршавају сугласником као именице мушког рода. Тако ће увек бити тај Тица и те Тице, тај Арежина и те Арежине, тај Марчета и те Марчете итд. Слично томе за презимена која доживљавамо као реч која је у основи мушког рода имаћемо тај Круљ и ти Круљи, тај Врањеш и ти Врањеши, тај Вулин и ти Вулини, итд. Но када дођемо до презимена која се завршавају на -о, а која су по логици нашег језика речи средњег рода, онда смо у проблему. Средњи род нам није природан за именовање људи па се онда у множини сналазимо како умемо, поготово ако таква презимена немају значење у језику. Тако ће за некога бити тај Шкеро и те Шкере а за неког другог тај Шкеро и ти Шкери, али тешко да ће бити тај Шкеро и та Шкера. Но ако посматрамо презиме Злојутро, које у основи има нама познату именицу средњег рода, јутро, онда би смо се сви вероватно определили за тај Злојутро и та Злојутра.
Све у свему, када су у питању презимена са завршетком на -о, чини ми се да неког правила ту нема.
Kамене рабъ и госодинъ

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3036
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #5 послато: децембар 09, 2019, 08:56:52 поподне »
А ево и како пише Дедијер:

Цитат
У јужној Херцеговини уопште мало је презимена са завршетком ићи, него су обичне речи са различним завршецима. Ова се презимена обично придају када на коме што необично запазе. Одмах се за то нађе реч, а ако је при том и смешна онда се боље задржи. Многима се од тих презимена не може знати значење. Таква су презимена: Шери, Кољиврати, Геруни, Џоџи, Правице, Пижуле, Орози, Скварице, Тараили, Ковачи, Врчци, Бубали, Укропине, Шкери, Галеби, Мискини, Секерези, Спаравали, Вреће, Мерћеци, Јадовице, Колаци, Тарана, Прњати, Путице, Вучури, Кукавице, Шигуд, Бркани, Тараш, Чуквас, Кривоглави, Бубрешци, Керепине, Куђелице, Дробјенци, Бурине, Шилободи, Сврдлани, Магазини, Шупљоглави, Сердени, Мандегање, Кораћи, Дунђери, Кокољ, Ћукили, Кудров, Шиљкут, Наерице, Пујо, Глоговац, Руњавци, Лабара, Бунчули, Ждула, Костождери, Брњаши, Тице, Прдавице, Гвадријан, Тушупи, Мирдиње, Шарабе, Кисини, Милише, Кураице, Пажини, Клими, Крчуми, Вици, Пиштигњати, Кисјелица, Почуч, Бураш, Лери. Оваквих је надимака било и раније, чему су за потврду кућетине појединих породица с таквим презименима. Породице с оваквим презименима остају и дуже у народној успомени. И међу презименима на ићи има их таквих да им се не може знати значење.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8527
  • I2a S17250 A1328
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #6 послато: децембар 09, 2019, 09:01:58 поподне »
Размишљах слично као и ти. Вероватно ту нема правила, него су у питању локални изговори.

Рецимо,мени се више чини да би двосложна презимена у номинативу множине имала наставак -е, а вишесложна -и.

Шкеро - Шкере
Злојутро - Злојутри
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 841
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #7 послато: децембар 09, 2019, 09:45:00 поподне »
Онда се треба држати правила која важе у тој регији. Дедијер и Пујић су сигурно највећи ауторитети за Источну Херцеговину.

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Аскурђел
  • ******
  • Поруке: 3036
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Деклинирање у множини презимена са завршетком на -о
« Одговор #8 послато: децембар 09, 2019, 10:52:03 поподне »
Ево и списка презимена са завршетком на која су постојала у БиХ пре рата.




Kамене рабъ и госодинъ