Није ово можда право место где би се анализирали неки други миграторни токови и верска конвертитства, али данашња преписка са Бојаном ме инспирисала да повежем и исељене Морачане у северној Далмацији I1-Y16434, R1a-BY149000, R1a-YP3987, E-V13-Y176894 и потарске Криче J2b-Y22059 и разлог њиховог опстанка у православној вери на том простору. Укратко, на теми Никшићи сам успоставио хипотезу о њиховом пресељењу за време краља Твртка Котроманића након пада Николе Алтомановића 1373. на основама генетичких резултата (географској распрострањености и разноврсности наведених хаплогрупа у северној Далмацији, непостојању Никшићке (полимскотарске и ровачке) и остале морачке, недомицилне генетике међу њима), народних предања о "Старом свијету"/"Давњим Мацурама" у Морачи и тд. и историјским изворима, који доказују да се православни живаљ насељавао на простор северне Далмације од краја 13. века, као и током 14. века, за време Тврткове владавине. У питању је историјска чињеница, осведочена и историјским документима из тог периода о чему су у својим радовима писали Никодим Милаш, Богумил Храбак, Марко Јачов и др. Неким истраживачима се чини можда немогућим да је старо морачко становништво учествовало у овом процесу, из разлога што је оно наводно морало бити убрзо покатоличено. Рекао бих како ова хипотеза стоји за православне које су Шубићи и Твртко насељавали у Далмацију из Захумља или Босне, али не и за Морачане, и уопште не за становништво које се тада или касније досељавало из источнијих области, управо због утицаја Светосавља које је претходило њиховом исељавању.
Намерно болдовах ово за историјске изворе и Морачу.
1. где се тачно помињу сеобе из Мораче, или уопште из области данашње Црне Горе ка Далмацији, у том раном периоду (за време Твртка). Реч је углавном о западнијим областима
2. сеобе из 13. и 14. ка Далмацији нису од никаквог значаја за историју крајишких Срба, будући да су то углавном војне посаде Јелене Шубић, које су касније враћене
3. постоји ли доказ о масовности тих раних сеоба ка Далмацији, налик на касније сеобе с почетка 16. века
4. иако у том раном периоду настају у Далмацији манастири Крка и Крупа, да ли ико мисли да би они опстали у наредним вековима, или били нешто друго до историјски споменици, да нису дошле масе православног живља у 16. веку
5. потенцијално важан може бити период с краја 15. века, тада се већ помињу неке сеобе Срба у Далмацију (мањег интензитета), које су условно претходиле великим сеобама с почетка 16. века
6. највећи број српских цркава у околини Задра, Книна и Скрадина ниче у периоду 1523 - 1527, односно по турском освајању Далмације
7. ово се поклапа и са појавом великих маса Срба око Гламоча и Унца око 1530. од којих многи желе да пређу на аустријску територију (неки већ 1526. прелазе у Жумберак)
8. сви ивзри су углавном салгасни око тога да се су веће масе Срба населиле по опустелим деловима Далмације негде 30-их година 16. века
9. ови Срби јесу били пореклом из Херцеговине, Рашке и Босне и од њих води порекло највећи број крајшких Срба данас.
Што се тиче подграна које помињеш, неке су могле мигрирати и из других области, иако су данас доминантне у Брдима.
-
Мацуре су свакако најинтересантнији род у овој причи. Али њих је толико мало на истоку (свега један у Црној Гори), да буквално један резултат у некој другој области може променити причу о њиховој етапној станици ка Крајини (постоји један хаплотип и у Херцеговини). Иако њихово име свакако упућује да им је најстарија матица у Брдима.
- За
Криче сам писао већ да је група најближа Брдима и Колашину она око Дедејића J-Y22063, која припада сасвим другој подграни у односу на далматинске Кричке. Они су се углавном исељавали нешто касније око Дробњака и по Западној Србији. Кричке J-FT422756 (Никољдан) имају генетичке рођаке исте гране (исте славе) у Горњем Подрињу (околина Фоче) и Старом Влаху и сва је прилика да им је то матица, што се и са историјске стране лепо уклапа у миграције крајишких Срба из Старе Херцеговине (16. век).
