Можеш ли Драјверу мало прецизирати или оивичити некако област Неретљана?
И мене је ово заинтересовало због драјверовог коментара, по чланку са Википедије о Неретљанима ова област није баш тако мала:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9D%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8"Земља Неретљана простирала се на крајњем западу српских територија, од ушћа Неретве до ушћа Цетине. Према Порфирогениту, земљу коју сада насељавају раније су држали Ромеји које је Диоклецијан из Рима преселио у Далмацију. Воде порекло од некрштених Срба који су под вођством архонта пребегли цару Ираклију. Авари су поробили и ову земљу, па је за цара Ираклија поново насељена. Пагани се на ромејском језику називају Арентани, а њихова земља Арента. Назив потиче од реке Нарента тј. Неретва. Три су жупе у Неретљанској кнежевини: Мокро, Дален и Растока. У земљи Неретљана насељени су градови Мокро (дан. Макарска), Веруља (дан. Вруљ, између Макарске и Омиша), Острок (Заострог, јужно од Макарске), Славинеца (село Градац на морској обали, данас у рушевинама). Такође, Неретљани држе и острва Корчула (лат. Куркра, остаци романске топономастике сведоче о дугом отпору Византинаца), Мљет (спомиње га свети Лука у делима апостолским као Мелиту. Тамо је змија угризла Светог Петра за прст, а он ју је бацио у ватру), Хвар (лат. Фариа, ит. Лесина; најраније је славизирано),
Брач (Брази, Порфирогенит даје само словенски назив што сведочи о раном славизирању). Ту су и друга острва: Хоара, Вис и Ластово. Она нису била под неретљанском, већ највероватније под византијском или млетачком влашћу.
Област Неретљана била је дугачка око 75 км, а широка 10 до 20 км."
Ту се свакако поред обалског и континенталног дела налазе и острва Брач, Хвар, Корчула, Мљет и тд. јасно је да је област довољно велика да прими не једно словенско племе (огранак/породичне кланове) какво је могло бити наше (Y56203+Y179535+A13912), већ више њих. Интересантан је податак о острву Мљет: "спомиње га
Свети Лука у делима апостолским као Мелиту, тамо је змија угризла
Светог Петра за прст, а он ју је бацио у ватру", дакле, на том острву и у тој области се изгледа најпре развио култ Св. Луке а знамо да је управо слава Лучиндан главна карактеристика Y52621>
FT190799. Мљет се иначе налази недалеко од полуострва
Пељешац.
Што се тиче ових острва и њихове историје, драјвер је већ писао о томе недавно:И Брач и Хвар се у 10. вијеку помињу као дио Паганије коју насељавају Неретљани,а који су опет означени као Срби. Континентални дио Паганије је и данас штокавски, као што је био и у средњем вијеку, док су Брач и Хвар мјешовити чакавско-штокавски. Значи, или Неретљани нису били штокавци, или је на Брачу дошло до смјене становништва, или је оригинално штокавско становништво Брача чакавизирано, или штокавци у Макарском приморју уопште нису потомци Неретљана. Од свих понуђених опција мени је лично најлогичнија она да су чакавски говори Брача и Хвара настајали и чакавизирањем, али и досељавањем становништва из чакавске зоне западно од Цетине. Та миграција се могла дешавати и прије доласка Турака, али и по њиховом заузимању сплитског залеђа. Нису само штокавци тражили спас на острвима већ и чакавци.
Гледајући географски полоЖај Брача, па и Хвара, јасно је да су они добрим дијелом окренути ка Сплиту као чакавском центру. И чакавштина на Брачу и Хвару је у западним дијеловима острва управо према континенталним чакавским зонама. Сасвим је основано претпоставити да је још од раног средњег вијека на тој међи чакавско-штокавској становништво увелико циркулисало.
Та испреплетеност острвских штокавско-чакавских дијалеката види се и на сљедећој карти.