Аутор Тема: I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621  (Прочитано 2294 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621
« послато: октобар 30, 2019, 01:34:51 поподне »
Отварам тему везану за хаплогрупу

I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621

Ради се о хаплогрупи словенског поријекла, чија је старост засад процијењена на 1200-1300 година. С обзиром да се поријекло свих тренутно тестираних носилаца ове мутације може лоцирати на тлу Балкана, вјероватно се ради о СНП-у који је настао на Балкану, након насељавања Словена у 7. вијеку. Главнина тестираних ове гране је српског етничког поријеклa и основано је претпоставити да се ова хаплогрупа развијала у оквиру средњевјековне српске популације. Најближи генетски "рођаци" су јој припадници грана Y56203 и BY191170 који такође дијеле карактеристичну вриједност 557=17. Даље везе су преко SNP-a FT14506, који обједињује и припаднике гране A13912 и BY135769. Оваква филогенетска структура показује везе са појединим  словенским популацијама на подручју Карпата и Галиције из предмиграционог периода.

Стабло хаплогрупе Y52621, узети су у обзир они тестирани који су тестирали један од параметара за припадност овој грани Y52621 или DYS490.

« Последња измена: фебруар 21, 2020, 02:15:51 поподне Црна Гуја »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #1 послато: октобар 31, 2019, 06:34:01 пре подне »
Покушаћу дати краће описе тестираних презимена Y52621.

Syrf

Свакако најегзотичнији у овој групи је Гагауз Сирф. И по доста специфичном хаплотипу, Сирф тренутно стоји доста далеко од осталих. Сирф је позната гагауска породица из града Томаија у Молдавији. Потомци су досељеника са Балкана у посљедњој трећини 18. и почетком 19. вијека. Били су у групи која је у први мах била насељена на имањима молдавских бољара, али је пратећи прогласе руских генерала, који су нудили повољнији социјални статус у од Татара Ногајаца ослобођеном Буџаку, пребјегли на територију Буџака. Као исходишно подручје у Бугарској помиње се област Лудогорја или Телеормана ( провинције Разград и Русе). И сам тестирани Сирф оставио је податке о старијем презимену Сирфоглу и мјесту поријекла-Бугарској.
Гагаузи су специфична група православних туркофоних, чије поријекло није до краја разјашњено. Углавном су се сматрали туркојезичним Бугарима, мада је било и оних који су нагињали на грчку страну.

Само презиме Сирф означава Србина, међутим није искључено ни да се ради о Бугарима, јер су у молдавским земљама доста дуго све задунавске пресељенике називали Србима.

"Славяно-болгары тоже идентифицировали себя болгарами, но местное молдавское население зачастую называло их также «сырбул»,«сырф», то есть серб. Возможно, таким термином этнической окраской другого балканского народа со схожим славянским языком молдаване отличали одних болгар от других, говоривших на турецком языке. Следует также принять во внимание, что в Молдавском княжестве болгар еще с XIV—XV вв. называли сербами (Полевой 1979: 103—104,106)."

Сам облик Сирфоглу, са друге стране упућује у гагауском правцу, али је уз словенску антропонимију ту процес формирања гагауског идентитета био у зачетку.

"Все это может указывать на то, что, на наш взгляд, при переселении «старых переселенцев», которых мы относим к турецкоговорящим выходцам из-за Дуная, процесс формирования гагаузской идентичности находился на начальной стадии. К этой группе, болгаро-тюрко-гагаузской, можно отнести фамилии глав семей «старых переселенцев», которые либо вообще отсутствуют, либо мало встречаются среди современных потомков славяноговорящих бессарабских болгар, но они широко распространены среди потомков бессарабских гагаузов в такой же или несколько измененной форме написания. Это Сырф, Кирма, Козмалы,Дулапчи, Четак."

Како год, даље поријекло Сирфа је са подручја Бугарске, што га уз специфичан облик презимена, приближава другим, српским, припадницима гране Y52621.
« Последња измена: октобар 31, 2019, 06:40:03 пре подне drajver »

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 790
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #2 послато: октобар 31, 2019, 10:42:09 пре подне »
I ovde se slicno objasnjava.

ЭТНОНИМ РУС В АНТРОПОНИМИКЕ СРЕДНЕВЕКОВОЙ МОЛДАВИИ

Распространение получил также этноним sfrbu (от сырб, серб). В качестве мужского имени Sfrbu (Сырбу) он встречается в несколько раз чаще, чем фамилия. Появляется и женские имена Sfrbca (Сырбка), Sfrbsca (Сырбска), Sfrca (Сырка). В Дунайских княжествах, особенно начиная с XV в., словом sfrb (серб) обозначали южных славян вообще (сербов и болгар). Славянский язык до XVIII в. именовался сербским (sfrbie (сырбие), limbasfrbeasca (лимба сырбяскэ)). Распространенное в Трансильвании имя Ratiu (Рациу) -

КиберЛенинка: https://cyberleninka.ru/article/n/etnonim-rus-v-antroponimike-srednevekovoy-moldavii

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #3 послато: октобар 31, 2019, 10:46:05 пре подне »
Јерковићи, Петровдан из Поуња и Подгрмеча

Јерковићи који славе Петровдан су српска крајишка породица са подручја Поуња, Подгрмеча и Кордуна. Најранији писани помени ове породице су из 1796. године. Тад су пописана два домаћинства Јерковића у Садиловцу на Кордуну, у групи породица досељених  са турске стране границе,а све као посљедица премјештања становништва у Лаудоновом рату 1791. године (хвала Узију на овој информацији). Овај податак показује да је у 18. вијеку презиме постојало као такво на ширем подручју Поуња, са турске стране границе. Списак не наводи мјесто одакле су у Садиловац доселили Јерковићи, али с обзиром на неке друге податке и изворе, исходишна тачка Јерковића је била у Горњем Унцу. На ово би могло упућивати не само предање Јерковића присутно у Поуњу, већ и забиљежено мјесто рођења Триве Јерковића Амелице, војводе из устанка 1875-78. године у Горњем Унцу. Јерковићи су се по поунско-подгрмечким крајевима углавном ширили у периоду 19. вијека и присутни су у више насеља.

Доказано је да Јерковићи који славе Јовањдан из Лике нису повезани са Јерковићима из Поуња (припадају различитим хаплогрупама), као и да Јерковићи из Поуња нису повезани са Балабанима и Влаисављевићима, исте славе, а о чему су писали поједини аутори.

Даље поријекло Јерковића засад остаје непознато, јер још на подручју Крајине није било потврђених Y52621 родова, а све остале везе , било по слави, по предању или по идентичности презимена, показале су се као нетачне.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #4 послато: октобар 31, 2019, 11:00:37 пре подне »
Миливојевићи, Ђурђиц из Јарменоваца, Топола

Српска породица из Качера. У опису Јарменоваца од Милоја Т.Ракића описани су као старинци под презименом Ивановић. Од презимена Ивановић настала су касније презимена: Миливојевићи, Стевановићи, Станимировићи. У предањима се помиње и поријекло "од Сјенице". У сваком случају, били су присутни у Јарменовцима половином 18. вијека. Остаје могућност досељавања у периоду српских сеоба под патријарсима крајем 17. и почетком 18. вијека, али за то недостају јаснији подаци. У складу са предањем о поријеклу "од Сјенице" можда би било интересантно кроз додатне тестове провјерити да ли постоји нека веза са Хамидовићима из Крћа, Сјеница( такође Y52621+) који као и Миливојевићи имају нешто нижу вриједност на маркеру 481.

Више о Миливојевићима на теми https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4480.msg124173;boardseen#new

Ван мреже Златан

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 465
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #5 послато: октобар 31, 2019, 11:41:20 пре подне »
Од Никшића - "Томашевићи (45 кућа) у средини села, досељеници из Кавадара (Левач) – славе Св. Луку."

Тестирани ког лично познајем иначе је навео да су два брата, Томаш и Лазар у Бистрицу дошли из Црне Горе. Даља предања не постоје. Такође му ништа није познато о овом указаном место порекла из Кавадара.

---

Данас у Бистрици по речима месног свештеника има око 15-20 кућа које славе Св. Луку и оне се вежу за Томашевиће. Углавном сви и данас носе то презиме, осим неких изузетака.

Два огранка бистричких Томашевића су призећени у Шетоњу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #6 послато: октобар 31, 2019, 12:55:42 поподне »
Од Никшића - "Томашевићи (45 кућа) у средини села, досељеници из Кавадара (Левач) – славе Св. Луку."

Тестирани ког лично познајем иначе је навео да су два брата, Томаш и Лазар у Бистрицу дошли из Црне Горе. Даља предања не постоје. Такође му ништа није познато о овом указаном место порекла из Кавадара.

---

Данас у Бистрици по речима месног свештеника има око 15-20 кућа које славе Св. Луку и оне се вежу за Томашевиће. Углавном сви и данас носе то презиме, осим неких изузетака.

Два огранка бистричких Томашевића су призећени у Шетоњу.

Могуће да је њихов боравак у Левчу био привремен, мада треба рећи да је и у Левчу добар дио старијег слоја становништва избјегао у вријеме Кочине Крајине,а да се нови слој из Топлице и Копаоника касније насељавао. Ако су Томашевићи у Бистрицу дошли у другој половини 18. вијека, како предање каже, могуће је да су они били у Левчу око 1750. године. Свакако могуће је да се ради о једном или два пресељена појединца.

Не знам има ли каквог трага Никшићима у Левчу, тј. да ли је остала која породица која слави св. Луку и има предање да је од Никшића.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4061
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #7 послато: октобар 31, 2019, 01:58:46 поподне »
Могуће да је њихов боравак у Левчу био привремен, мада треба рећи да је и у Левчу добар дио старијег слоја становништва избјегао у вријеме Кочине Крајине,а да се нови слој из Топлице и Копаоника касније насељавао. Ако су Томашевићи у Бистрицу дошли у другој половини 18. вијека, како предање каже, могуће је да су они били у Левчу око 1750. године. Свакако могуће је да се ради о једном или два пресељена појединца.

Не знам има ли каквог трага Никшићима у Левчу, тј. да ли је остала која породица која слави св. Луку и има предање да је од Никшића.
Медвеђа (одакле су моји) припада Левчу, иако је општина Трстеник. Моји нису имали предање, па могуће да и остали Никшићи из Левча немају предање да су од Никшића. У том крају, као и у Расини, добар део оних који слави Св. Луку преславља Марковдан, а да ли то значи да су сви они Ровчани, не знам...на овој теми је пар порука које сам написао везано за моје:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4542.0
Са друге стране, вероватно су се Томашевића настанили у Левчу раније него моји ,тј. да нисмо део исте миграције ка Левчу
« Последња измена: октобар 31, 2019, 02:03:30 поподне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #8 послато: октобар 31, 2019, 02:35:39 поподне »
Медвеђа (одакле су моји) припада Левчу, иако је општина Трстеник. Моји нису имали предање, па могуће да и остали Никшићи из Левча немају предање да су од Никшића. У том крају, као и у Расини, добар део оних који слави Св. Луку преславља Марковдан, а да ли то значи да су сви они Ровчани, не знам...на овој теми је пар порука које сам написао везано за моје:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4542.0
Са друге стране, вероватно су се Томашевића настанили у Левчу раније него моји ,тј. да нисмо део исте миграције ка Левчу

Та веза твојих Вучковића са породицама из Раковца на Копаонику је сасвим извјесна. Радило се о херцеговачким породицама које су преко Старог Влаха дошле на Копаоник. Стари Влах је иначе познат као раскрсница за Никшиће, одакле су кретали у даље сеобе по Србији. Осим тога та комбинација славе и приславе је доста ријетка. Занимљиво је да постоје и Јовановићи из Раковца који су тестирани као E-V13 али славе Марковдан,а прислава им је Лучиндан. Не знам о каквој вези би се ту могло радити.

Од Јовановића из Раковца је Филип Јовановић Ера, крушевачки трговац и добротвор из 19. вијека.

http://slikekrusevca.com/krusevac-foto/vreme-i-ljudi/filip-jovanovic-era-trgovac-i-veliki-dobrotvor-iz-krusevca/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 318
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #9 послато: октобар 31, 2019, 02:40:57 поподне »
Занимљиво је да постоје и Јовановићи из Раковца који су тестирани као E-V13 али славе Марковдан,а прислава им је Лучиндан. Не знам о каквој вези би се ту могло радити.

Мислим да и они славе Лучиндан а да им је преслава Марковдан. Међутим ради се о другом огранку Јовановића (јер за разлику од Јовановића I2-PH908 имају друкчији родовски надимак), а и утврђена хаплогрупа E-V13>PH1246>BY14151 односно припадност роду Васојевића јасно указује на призећено/прибраћено порекло. Мада би ипак ваљало проверити припадност грани Y52621 код I2-PH908 Јовановића из Ракова.

Што се тиче хаплотипа Томашевића из Бистрице, мислим да он делује блиско једној тестираној, необјављеној породици из Придворице код Лепосавића. За род коме припада поменута необјављена породица се каже да се ради о старијим досељеницима из Колашина на Тари (могуће из села Требаљева код Колашина). С обзиром на миграције у Левач са подручја Копаоника, Рашке и Ибарског Колашина, мислим да би нека ближа веза могла постојати.
« Последња измена: октобар 31, 2019, 03:02:12 поподне Лука »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4061
  • I2>Y52621>A25645>FT190799 род Никшића
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #10 послато: новембар 02, 2019, 03:35:06 пре подне »

Jедна мала "исправка" за стабло, Бојановић је позитиван на Y52621 (тестирао се на овај СНП уз маркере DYS 561, 557 и 490):
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=578.980
« Последња измена: новембар 02, 2019, 03:41:55 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #11 послато: новембар 11, 2019, 10:17:56 поподне »
Николићи из Губеревца, Гружа су још једна Y52621 тестирана породица са подручја Србије. Славе Јовањдан. Нису тестирали маркер 490, али на основу славе би се могло претпоставити да не припадају Никшићима. Повезани су са још неким породицама у Губеревцу и околини.

Губеревац, Гружа

Николићи и Вуковићи. Стефан се доселио из „Старе Србије“; од њега је до данас шесто колено. Вучетићи у Клоки (Лепеница) су одсељени од ове фамилије. Славе Јовањдан.
Марковићи. Фамилија су са Николићима и Вуковићима у Вучјем Пољу.
Ивановићи су фамилија са Николићима. Славе Јовањдан.
Пауновићи („Дошљаковићи“) су фамилија са Марковићима. Славе Јовањдан.

Клока, Јасеница

Вучетићи 5 к. Слава: св. Јован. Доселили се из Губеревца (гружански) од Николића (Вуковића), који су старином из „Старе Србије“

На основу ових података могло би се закључити да су преци овог рода у Гружу доселили половином 18. вијека из Старе Србије.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #12 послато: новембар 11, 2019, 10:28:24 поподне »
Хамидовићи из Крћа, Сјеница, муслиманска су породица. Нема пуно података о њиховом даљем поријеклу. Нису тестирали маркер 490, па се не може рећи да ли се ради о исламизованим Никшићима.

На бошњачком ДНК пројекту могу да се пронађу штури подаци о поријеклу ове породице.

"Hamidovići su dobili prezime o Hamidu Bakonji, doseljenom sa prostora Crne Gore ili Stare Hercegovine kao muhadžiri u Krće kod Sjenice. Svi mještani Krća su se prezivali Bakonje do 20. vijeka."

Нисам наишао ни на какав помен презимена Бакоња, на подручју Црне горе, Херцеговине и сусједних крајева у Србији.

Спомиње се додуше у Сеобама кроз ужички округ, Тома Бакоња који је 1876. године из Застрне на турској страни прешао у Ужице. Да ли се овдје ради о презимену или надимку, не бих знао. Такође ми није познато гдје се налази ово насеље Застрна.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 155
  • I2-PH908>FT14506>FT41224>Y52621, род Никшића
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #13 послато: новембар 12, 2019, 03:04:08 пре подне »
Спомиње се додуше у Сеобама кроз ужички округ, Тома Бакоња који је 1876. године из Застрне на турској страни прешао у Ужице. Да ли се овдје ради о презимену или надимку, не бих знао. Такође ми није познато гдје се налази ово насеље Застрна.
Ово је интересантно. Тај податак се налази у 2. књизи Сеобе кроз Ужички округ у 19. веку, међутим ако се погледа прва књига под истим називом од истог аутора Пећинара Пера, у "Списак досељених фамилија у НОУ са турске стране" наведен је у домаћинству под редним бројем 31. старешина породице Бекоња Томо, место из ког је досељен - Бучје, број чланова породице 5 (бројеви чланова из оба списка се слажу, у списку који си навео пише број чланова - мушких 2, женских 1; испод 10 година - мушких 0, женских 2 = укупно 5). Оба списка су урађена за време Српског-турског рата 1876-1877. год.

У истој књизи, првој, у "Списак приспелих захтева- молби за издавање пасоша због повратка на старо огњиште.." налази се под редним бројем 99.: Презиме и име старешине породице или појединца - Бекоња Мара, жена Томова, одакле је пребегао са турске стране - Бабине, где се населио у Ужичком округу - Ужице, број чланова домаћинства није наведен. На списку су обухваћене породице које су се вратиле из Србије на турску страну до 01.10.1879. Дакле, Мара је вероватно остала удовица и вратила се сама или са децом у село Бабине, претпостављам код њених, а оно се налази у општини Пријепоље. Село Бучје, које је навео Бекоња Томо се налази у општини Прибој где и данас има Бекоња, као и у суседном селу Калуђеровићи, и у граду Прибоју. Застрана је вероватно неки мањи заселак села Бучје.

У књизи Презимена у Црној Гори пише о Бекоњама: "БЕКОЊА, касније ЈУНЧЕВИЋ (1687. год.) у Жљијебу (Бока Которска), они су из Љубомира (Херцеговина); Калуђеровићи и Пенезићи (Пљевља)". За Јунчевиће Поп Сава Накићеновић пише: "Јунчевићи из Љубомира 1693. (дошао) са Јовом Војновићем. Славе Аранђелов-дан. Први који је дошао, звао се Митар Бекоња". Ако неко нешто зна о прибојским Бекоњама нека дода, крсна слава и тд. Могуће да Хамид Бакоња потиче од овог рода или је постојао пре Хамида неки потурица по имену Бако али то ми нешто не пије воду.  :)
« Последња измена: новембар 12, 2019, 03:06:21 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #14 послато: новембар 12, 2019, 06:11:54 пре подне »
Ово је интересантно. Тај податак се налази у 2. књизи Сеобе кроз Ужички округ у 19. веку, међутим ако се погледа прва књига под истим називом од истог аутора Пећинара Пера, у "Списак досељених фамилија у НОУ са турске стране" наведен је у домаћинству под редним бројем 31. старешина породице Бекоња Томо, место из ког је досељен - Бучје, број чланова породице 5 (бројеви чланова из оба списка се слажу, у списку који си навео пише број чланова - мушких 2, женских 1; испод 10 година - мушких 0, женских 2 = укупно 5). Оба списка су урађена за време Српског-турског рата 1876-1877. год.

У истој књизи, првој, у "Списак приспелих захтева- молби за издавање пасоша због повратка на старо огњиште.." налази се под редним бројем 99.: Презиме и име старешине породице или појединца - Бекоња Мара, жена Томова, одакле је пребегао са турске стране - Бабине, где се населио у Ужичком округу - Ужице, број чланова домаћинства није наведен. На списку су обухваћене породице које су се вратиле из Србије на турску страну до 01.10.1879. Дакле, Мара је вероватно остала удовица и вратила се сама или са децом у село Бабине, претпостављам код њених, а оно се налази у општини Пријепоље. Село Бучје, које је навео Бекоња Томо се налази у општини Прибој где и данас има Бекоња, као и у суседном селу Калуђеровићи, и у граду Прибоју. Застрана је вероватно неки мањи заселак села Бучје.

У књизи Презимена у Црној Гори пише о Бекоњама: "БЕКОЊА, касније ЈУНЧЕВИЋ (1687. год.) у Жљијебу (Бока Которска), они су из Љубомира (Херцеговина); Калуђеровићи и Пенезићи (Пљевља)". За Јунчевиће Поп Сава Накићеновић пише: "Јунчевићи из Љубомира 1693. (дошао) са Јовом Војновићем. Славе Аранђелов-дан. Први који је дошао, звао се Митар Бекоња". Ако неко нешто зна о прибојским Бекоњама нека дода, крсна слава и тд. Могуће да Хамид Бакоња потиче од овог рода или је постојао пре Хамида неки потурица по имену Бако али то ми нешто не пије воду.  :)

Владимире, добро си ово уочио. У случају Томе Бакоње из ужичких спискова, рекао бих да се сасвим сигурно ради о Бекоњама из Калуђеровића и Бучја. Што се тиче Бекоња из Жлијеба, не знам да ли је то данас постојеће презиме (рекао бих да није), наведено је само као надимак Јунчевића.

Такође, тешко је успоставити везу са Бакоњама односно Хамидовићима. Осим сличности имена, нема неког другог податка који би повезао ове породице.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1075
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #15 послато: новембар 12, 2019, 07:38:23 пре подне »
 Не знам да ли данас у Жлијебу постоји презиме Бекоња?
У  Ковину има Бекоња потомака колониста из 1946. године.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4213
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #16 послато: новембар 12, 2019, 08:57:48 пре подне »
Николићи из Губеревца, Гружа су још једна Y52621 тестирана породица са подручја Србије. Славе Јовањдан. Нису тестирали маркер 490, али на основу славе би се могло претпоставити да не припадају Никшићима. Повезани су са још неким породицама у Губеревцу и околини.

Губеревац, Гружа

Николићи и Вуковићи. Стефан се доселио из „Старе Србије“; од њега је до данас шесто колено. Вучетићи у Клоки (Лепеница) су одсељени од ове фамилије. Славе Јовањдан.
Марковићи. Фамилија су са Николићима и Вуковићима у Вучјем Пољу.
Ивановићи су фамилија са Николићима. Славе Јовањдан.
Пауновићи („Дошљаковићи“) су фамилија са Марковићима. Славе Јовањдан.

Клока, Јасеница

Вучетићи 5 к. Слава: св. Јован. Доселили се из Губеревца (гружански) од Николића (Вуковића), који су старином из „Старе Србије“

На основу ових података могло би се закључити да су преци овог рода у Гружу доселили половином 18. вијека из Старе Србије.

Николић колико видим већ скоро годину дана није активан на Форуму. Било би добро да тестира DYS490, па ако је неко у контакту са њим, нека му јави. Ја и даље мислим да је од Никшића, али са друге стране не мислим да је и цео споменути род. Зато би такође било добро да имамо неког тестираног из горе споменутих породица, који није од Николића.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #17 послато: новембар 12, 2019, 10:04:41 пре подне »
"Hamidovići su dobili prezime o Hamidu Bakonji, doseljenom sa prostora Crne Gore ili Stare Hercegovine kao muhadžiri u Krće kod Sjenice.

Уколико су Хамидовићи-Бакоње заиста мухаџири из Херцеговине, можда треба поменути и постојање неких Бакоња муслимана у Мостару у 18. вијеку.

Помиње се наиме, Махмуд Бакоња 1732. године.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #18 послато: децембар 05, 2019, 07:22:09 пре подне »
Коначно су посложили стабло FTDNA и Y52621 се налази испод PH908 односно испод новотокривеног FT41224.

Филогенетски низ је сљедећи: I2-PH908>FT14506>FT41224>Y52621

Ван мреже Драган

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 66
  • I2- PH908>FT14506>Y52621
Одг: Хаплогрупа I2-PH908>FT14506>DYS557=17>Y52621
« Одговор #19 послато: фебруар 02, 2020, 03:48:39 поподне »
Ово је нека моја "реконструкција" кретања од друге половине 17 века рода Миливојевића-Ивановића.
                          На основу до сада, задње потврђене гране мога рода Миливојевић- Ивановић I2a-Y52621, неких специфичних маркера DYS635=23, може се закључити да су моји предци пре исељавања према Сјеници, дакле негде до задње деценије 17 века живели у источном делу Старе Херцеговине. Исељавањем крајем 17 века према Сјеници, чинили су део најбројније струје исељавања Српског народа, Динарске струје. Наш академик Јован Цвијић за динарску струју каже следеће: „Најјаче су биле динарске струје насељавања. Најзнатнија од свију почињала је у областима средњевековне Рашке и Зете а њене су најактивније области, праве земље матице, биле Херцеговина, Црна Гора са Брдима и црногорском Херцеговином, Сјеница и Пештер са новопазарским крајевима. Из ових предела се динарско становништво кретало попречним путевима кроз превоје и метанастазичке вратнице: Мокру Гору, Кокин Брод, Јавор, Рашку, затим: низ долину Дрине и населило подринске и ваљевске крајеве и нарочито Шумадију...“
                    Обзиром да предци рода Миливојевић Ивановић (М-И) су део гране Y52621, DYS557=17 и да им је хаплотип веома близак модалу (и Никшићима), предпостављам да су непосредно пре исељавања према Сјеници, живели западније од Никшића,према Риђанима и Никшићким Рудинама, што представља северну границу некадашњег Риђанског племена. Мишљења сам да су можда и моји предци били део словенског слоја племена Риђани.Вероватно већина оних који су DYS557=17 а који су живели северно од Боке, до Вилуса,Никшићких Рудина и Никшића до половине 17 века су били део Риђанског племена. Као што Милош у једном посту 06. Фебруара 2017  каже: „Управо оволика разноликост у крсним славама, као и присуство предања у католичким родовима, говори у прилог тези да су Риђани врло старо и врло битно племе, које је вероватно заслужно за ширење I2-PH908. Претпоставка је да је то старо становништво Захумља и Травуније, које се простирало на широком појасу од Неретве до Боке, а у залеђу Јадранске обале, због чега могуће и носе назив (Х)Риђани. Такође је и могућа претпоставка да су данас два велика издвојена рода Озринића и Никшића, некада била део једне веће племенске организације Риђана, али који су временом ојачали и потисли остала риђанска братства...“
                       У монографији  „Јарменовци“ колективни рад Сребрице Кнежевић и Милке Јовановић пише следеће: Најстарије су породице: Делимарковићи, Томићи и Стојадиновићи.  Делимарковића има 14 кућа, славе св. Луку. Данас имају разна презимена: Радовановићи, Димитријевићи и Крстићи у Јарменовачкој Реци; Савићи и Пантићи у Маркићевићима. Њихов предак дели-Марко дошао је „од Никшића“. Даље пише „И за Ивановиће, 7 кућа славе св. Ђурђиц, каже се да су стара породица, данас са разним презименима: Миливојевићи, Стевановићи, Станимировићи“.
                            Фамилија Пантића из Маркићевића (св.Лука)  у Јарменовцима су кумови са Фамилијом Миливојевић – Ивановић (св.Ђорђе –Ђурђиц) у јарменовачкој реци, ово кумство траје дуги низ деценија (можда и више од столећа, а можда и дуже) тако да данас живи чланови обе фамилије незнају од када је кумство успостављено. На питање од када траје кумство у обе фамилије само одговарају „од давнина“. У обе фамилије кумство се изузетно поштује. Поред тога и куће Пантића из Маркићевића и М-И су недалеко у истом делу села.
                                                                    Ово предање о пореклу Делимарковића потврђује Љуба Павловић, који каже да су у селу Бабајићу (Колубара) најстарија породица и први досељеници Колаци (Колаковићи) који су у неколико породица досељени из Никшићке Жупе пред крај 17 века.Од досељене три породице једна се одмах отселила  у Јарменовце и од ње су тамошњи Колаковићи, који славе св. Луку и који су изменили презимена. Љуба Павловић и у селу Гуњици (Колубара) као најстарију породицу помиње Станојице, за које каже да су и они Колаци из Риђана у Никшићкој Жупи, да су се у Гуњицу доселила три брата , од којих је један остао у Гуњици, други  прешао у Бабајиће, а трећи преко Љига у Јарменовце. Павловић и за ове Станојице вели да су се населили у општој сеоби 17 века. И они славе св. Луку.(Љ. Павловић, op.cit, стр. 638).  „Свакако да ће бити тачно да Делимарковићи са данашњим разним презименима воде порекло од поменутих Колаковића, ово утолико пре што су очувана жива предања о њихову претку дели-Марку , који је одлазио у град на Руднику у време Сали-аге – рудничког бика...“
                                   Такође Петровићи из Мађера код Пожеге, слава Ђурђиц, досељени из Никшићких Рудина почетком 18 века. Разлика у маркерима са М-И је 3/23 Неколико Колаковића помиње се и у Попису општине јежевичке из 1863. године.
                      Род Миливојевић- Ивановић су се иселили крајем 17 века око 1690 године, у великим сеобама (са простора западно од Никшића до Никшићких Рудина) према Старом Влаху и Сјеници који су били највише транзитно подручје за даљу сеобу према Гружи, Качеру, Колубари. Мој род се вероватно населио на обронцима планине Јавор северно од Сјенице, могуће је да је то било село Кладница. У околини Сјенице нису били дуже од четрдесетак година (таман да једна генерација запамти да су „од Сјенице“). Занимљиво је да у Жабарима општина Топола који је ваздушном линијом удаљен од Јарменоваца 17-18 км живи род Весића који имају предање да су доселили из Кладнице код Сјенице, са мојим родом се разликује само за 1 маркер од 23 упоредива, и вероватно наше породице имају заједничко порекло.
          Надам се да ће анализе које у следећим данима и месецима намеравам да урадим  допринети да се дају одговори на нека питања о грани Y52621 DYS490=12 и о њеној позицији у односу на Никшиће и Риђане. Ово је неко моје виђење па бих замолио форумаше да дају свој коментар.
Будућност припада онима, који се најдаље и најдуже сећају прошлости.  (Фридрих Ниче)