Испитивање мушких лоза у Прийепољу ни омогућава разсвѣтлити тайну порѣкла лозе И1-П109. Обзиром да йе лоза П109 у Прийепољу заступљена са до сада незабѣлѣженима постотцима у свѣту (прѣко 25%), очито йе да йе управо Прийепоље прапостойбина мушке лозе И1-П109. То йе ясно свакоме ко има бар мало разума.
Самим тим лоза П109 мора бити илирска, чим йе њена прапостойбина (западни) Балкан, тачнийе прийепољски край, односно његова ближа околина.
То йе очигледно и из врло честе употрѣбе слова П у прийепољском крайу (као што се ясно види, слово П се явља чак ДВА пута у имену прапостойбине лозе И1-П109 - Прийепољу, што йе йош йедан у низу доказа мойих тврдњи). Слово П се може наћи урезаним или написаним на скоро сваком зиду цркава и манастиров прийепољскога края, и на већини старих надгробних споменика, што ясно говори о посебном значайу слова П у народу П109 овога края. И йош нешто, свуда око Прийепоља се налази шта? Па, Планине, Пољане, Потоци, што све ясно говори да су П109 мушкарци старосѣдиоци овога края. Да не спомињем врло бройна презимена у прийепољском крайу коя почињу на П.
Попут припадников друге илирске мушке лозе, И2а Динарске, койи су се из свойе прапостойбине Западне Херцеговине десетинами вѣков исељавали према Карпатом, Украйини, Бѣлорусийи, Словачкой, Словенийи, Русийи, Србийи и Бугарской, и прийепољски И1-П109 мушкарци су се такође вѣковима селили ка сѣверу. Али не ка сѣвероистоку, као што су чинили херцеговачки И2а Динарци, него ка сѣверозападу, првенствено ка западной и сѣверной Европи. Тако данас у Данской, Шведской, Британийи (и другдѣ) имамо велики брой припадника лозе П109, койи свѣдоче о древних илирских сеобах ка западу и сѣверу Европе. Дѣо прийепољских П109 мушкараца йе био пошао и ка йугу и населио се у Дробњаке. Њихови потомци и дан данас тамо живе. А има их и по Босни, и по Хрватской, и по Шумадийи.
Остайе само питање како су прийепољски припадници лозе П109 стигли до западне и сѣверне Европе, и то у тако великом бройу? Одговор йе ясан, као войници многобройних римских легия. Због тога припадников лозе П109 нема тамо куда римске легийе нѣсу биле стигле, рецимо на Кавказу, у Ирану или у срѣдишњой Азийи или у Камеруну.
Древно-херцеговачки старосѣдиоци И2а Динарци, за разлику од припадников прийепољске лозе П109, нѣсу хтѣли войевати за Римљане него су, напротив, водили бройне ратове против њих. То обяшњава сеобе Динараца у правцу сѣвероистока, куда су бѣжали у тисуштах од римскога насиља.