Аутор Тема: Утицај вилице на фонетику језика  (Прочитано 245 пута)

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 124
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Утицај вилице на фонетику језика
« послато: септембар 24, 2019, 08:06:17 поподне »
Не видим да је ово постављано а врло је интересантно. У питању је овогодишња студија на ову тему под називом Human sound systems are shaped by post-Neolithic changes in bite configuration.

Закључак је да су се уснено-зубни фрикативи "ф" и "в" вероватно почели користити у људском говору тек након појаве земљорадње те да су остали гласови коришћени од стране ловаца-сакупљача. Има ту још недоумица, рецимо Јапанци су били дуго земљорадници па немају ф и в.

Но, ово свакако може имати велике последице по поимање језика наших предака с обзиром на могућност да су поменути гласови релативно скора иновација омогућена прилагођавањем вилице попут хоризонталног и вертикалног гриза. Другим речима западноевроазијске групе ловаца-сакупљача због директно постављене доње вилице у односу на горњу, односно лобању (самим тим и зуба у равни) можда нису могле лако изговарати поједине гласове присутне у савременим изведбама древних језика све док се нису помешале са неолитским земљорадницима.

На овој картици са подацима могуће је видети табелу (Table 1) са индексом рада мишића, односно "ценом" изговора одређених звукова.

Док уснено-зубни имају више вредности у обе конфигурације видна је уштеда у односу на пре-земљорадничку. Са друге стране пре-земљорадничка конфигурација погоднија је за двоуснене гласове. Наиме док уснено-зубни фрикатив у "земљорадничкој" конфигурацији вилице има вредност 0,7 у ловачко-сакупљачкој изискује више енергије па је вредност стога већа - 1 с тим да је воуснени плозив иако нижи у оба случаја ипак дупло ефикаснији код ловаца-сакупљача. Занимљиво да двоуснени апроксимант (eng. w) такође има нижу вредност у пре-земљорадничкој конфигурацији вилице, односно да су га ловци-сакупљачи лакше су изговарали него земљорадници или ми (супермаркет-сакупљачи :) ) данас.

Занимљиво би било упоредити две виличне конфигурације и са осталим, посебно полугласовима и меким гласовима. Могуће да су древни језици звучали много другачије од гласова присутним у већини словенских језика данас, односно да су многи гласови познати људима из праисторије присутни у другим индовреопским групама и то оним које су биле под већим утицајем домородачких заједница у односу на земљорадничке, те оним прото-индоевропским под мањим утицајем земљорадничких група.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7898
  • I2a S17250 A1328
Одг: Утицај вилице на фонетику језика
« Одговор #1 послато: септембар 24, 2019, 10:36:53 поподне »
рецимо Јапанци су били дуго земљорадници па немају ф и в.

Откуд ти то да немају Ф и В?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 124
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Утицај вилице на фонетику језика
« Одговор #2 послато: септембар 24, 2019, 11:12:41 поподне »
Изгледа није исти глас у питању. Ово није писало у студији али можеш наћи доста коментара где се спомиње како земљораднички језици попут јапанског немају ниједан од два поменута гласа.

Поента студије је била да су земљораднички језици имали та два гласа док пре-земљораднички нису што, ако је ово са јапанским тачно доводи ову теорију у питање бар на Далеком Истоку.

Обрати пажњу на изговор речи Фукуока.

Не помера доњу вилицу толико напред, више "дува".

Р им више личи на л, толико да Јапанци бркају наше "западњачке" гласове. Претпостављам да ова студија може имати значајне импликације у Западној Евроазији.

Ланд Ровер изговоре малтене као са љ.

Ромађи писмо онда има иста слова ал језик ипак другачије гласове. Многи људи на Западу не могу да разазнају разлику између алвеоларног и посталвеоларног апроксиманта који су слични, шта тек рећи за Залеки Исток.

Дакле кад су споменули недостатак р и ф вероватно су мислили на ово горе.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7898
  • I2a S17250 A1328
Одг: Утицај вилице на фонетику језика
« Одговор #3 послато: септембар 24, 2019, 11:37:59 поподне »
Шта знам, нисам се баш много дружио с Јапанцима у животу, па не бих могао да се закунем како изговарају те гласове, него сам прво помислио на планину Fuji(yama), па помислих - откуд немају Ф. После видим да је етимологија овог топонима из Аину језика.

Опет, са друге стране, нпр. у списку јапанских презимена има доста F и W:
https://www.familyeducation.com/baby-names/browse-origin/surname/japanese

Мој фаворит: Furukawa  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Србин

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 124
  • Y-DNA: I2a-Z17855>BY190177
Одг: Утицај вилице на фонетику језика
« Одговор #4 послато: септембар 25, 2019, 04:12:27 поподне »
Furukawa им више звучи као Hələkaua где "f" због дувања личи на "h", оба "u" попут шва (ə) а "w" као уе, односно пољско "ł" (Wrocław, Gocław, Przecław). Уствари ми потпуно погрешно изговарамо Вроцлав. Вроцлав се са међународним фонетским карактерима записује као "ˈvrɔtswaf" те изговара овако.

Јапанци такорећи и немају "наше" в и ф већ замену за исте иако им Ромађи писмо користи иста слова, односно карактере.

Било би добро ако би урадили индекс мишићног рада и за полугласове шва, меко р, тх, дх али и неке друге попут дз, уе. Уколико они троше мање енергије то би значило да су у појединим случајевима поменути гласови присутни у неким савременим језицима ако не резултат уноса од стране ловаца-сакупљача онда архаизам пре контакта са земљорадничким друштвима (у случају Индоевропскоих језика). У том смислу студија сама по себи представља добру потпору за будућа истраживања на ову тему.