Аутор Тема: О пореклу Петровића Зорића  (Прочитано 1269 пута)

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
О пореклу Петровића Зорића
« послато: јул 05, 2019, 10:25:26 поподне »

Желим овде да представим оно што сам истраживајући своје порекло сазнао и прикупио. Нека буде на корист ономе ко се за ове фамилије занима.

Рођен сам у породици Петровић из Београда 1980. године, као и мој отац Никола 1953. године. Од породичне историје знао сам да је мој деда Милан рођен у селу Демировац код Козарске Дубице 1924. године, да је ту рођен и мој прадеда Никола око 1900. године, као и прапрадеда Симо. Уз славу Светог Георгија, дато ми је и предање о досељавању наше породице из засеока Петровићи код села Срефлије у Демировац. На жалост, како је село Демировац на само два километра од Јасеновца велики број Петровића је пострадао током Другог светског рата, па тако нисам могао сазнати више. Други је разлог што смо са фамилијом из Демировца били потпуно изгубили контакт.


Ипак, моје интересовање навело ме је да приступим Друштву и подвргнем се ДНК тестирању, што је за резултат дало откриће да сам сродан тада већ тестираним Зорићима (хаплогрупа I2-PH908). Срећом, прота Саво Накићеновић у књизи Книнска крајина забележио је да једна грана Зорића 1692. године долази из Бјелаја у Плавно код Книна. У Плавну од Зорића настају три нове гране – Петровићи, Савићи и Маринковићи, вероватно после једне или две генерације. Што се тиче разлога и начина на који су моји Петровићи (Козарачка грана Петровића) отишли на север, мени то није познато, али је 1791. године међу фрајкорима забележен Лазо Петровић из Срефлија, па претпостављам да се то гранање морало догодити између 1730. и 1770. године.


О овоме сведоче и топоними који су добили имена по Зорићима и Петровићима. У Срефлијама засеок Петровићи. У Плавну, Зорића гај, Зорића пољица, засеоци Горњи и Доњи Петровићи, Петровића вршчићи, Петровића колиба. Затим, по Маринковићима и Савићима, засеок Маринковићи, Маринковића колиба, Савића стаје. У околини Бјелаја одакле су Зорићи дошли у Плавно постоји село Пркоси и поред њега засеок Зорићи.


Срефлије код Козарске Дубице


Плавно код Книна


Пркоси код Бјелаја

О старијем пореклу Зорића из Бјелаја за сада нема дефинитивних сазнања. Новак Мандић Студо у књизи Земља звана Гацко наводи Зориће (Зариће) као средњевековну породицу из Војводства Светог Саве, село Дулићи, одакле је и сам Студо. Остаје да резултати ДНК тестова потврде или оповргну евентуалну везу између Зорића и Зарића (или сродних породица из Херцеговине).

Хвала свакоме ко је помогао да ово отргнем од заборава.

« Последња измена: јул 05, 2019, 10:30:52 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #1 послато: јул 05, 2019, 11:55:54 поподне »
Поздрав, Милане.


Ево неких података о Зорићима са подручја Банске крајине (Баније), од којих ти прије свега могу значити они који се односе на Зориће из Коморе код Двора (крсна слава Ђурђевдан).

Према крајишким списковима из 1772. године, Зорићи су на подручју Банске крајине пописани у селима Жировац и Коморани (Комора). Обје гране Зорића одржале су се до данас. Иако је ријеч о сусједним селима, Зорићи из Жировца славе Никољдан, док Зорићи из Коморе славе Ђурђевдан. У Жировцу су 1772. године пописане двије задруге Зорића (поименично су пописани Јанко Зорић, Максим Зорић и Марко Зорић, од којих је најстарији рођен око 1730. годину у Жировцу), док су у Комори исте године такође пописане двије задруге Зорића (поименично су пописани Глиго Зорић, Јовеља Зорић и Симо Зорић, од којих је најстарији рођен око 1742. године у Комори).

Анализом каснијих извора (крајишки извјештаји из периода од 1779. до 1786. године), Зорићи из Жировца су дефинитивно имали двије породичне задруге у селу, док су Зорићи у Комори имали најмање пет породичних задруга (од којих је једна настала диобом након 1772. године). Оно што ти можда може користити око истраживања поријекла су и друга презимена која су била присутна у Комори током XVIII вијека, нарочито она која славе Ђурђевдан (Арбутина - Никољдан, Бодловић - Ђурђевдан, Зорић - Ђурђевдан, Лапчевић - изумрли, Мећава - Никољдан, Савић - Митровдан, Тривановић - Ђурђевдан, Царић - Врачевдан).

У прилогу је дио крајишког извјештаја Класничке компаније из новембра 1784. године (пописани су људи из Коморе по задружним бројевима, с тим да пописани Мијат Буњевац није из Коморе већ из Гвозданског):

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #2 послато: јул 06, 2019, 12:07:33 пре подне »
Хвала Бански! Свака информација је добродошла, како мени тако и онима који су повезани са Зорићима.

Мој фокус је тренутно на неколико ствари и то: порекло Зорића из Бјелаја пре 1692. године и одвајање моје гране Петровића и одлазак из Плавна око 1730. године. Уз то ме занима и да ли су Зорићи/Зарићи (и евентуално друге фамилије сродне са њима) који имају предање о пореклу из околине Гацка сродни са нама, што једино ДНК тестови могу да потврде.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 104
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #3 послато: јул 06, 2019, 12:16:15 пре подне »
Хвала Бански! Свака информација је добродошла, како мени тако и онима који су повезани са Зорићима.

Мој фокус је тренутно на неколико ствари и то: порекло Зорића из Бјелаја пре 1692. године и одвајање моје гране Петровића и одлазак из Плавна око 1730. године. Уз то ме занима и да ли су Зорићи/Зарићи (и евентуално друге фамилије сродне са њима) који имају предање о пореклу из околине Гацка сродни са нама, што једино ДНК тестови могу да потврде.

Како је Банска крајина насељена Србима углавном током и након аустријско-турског рата 1683-1699. године и то са подручја Зринског поља, Поткозарја и Поуња, добре су шансе да је ријеч о Зорићима који су повезани и чија је старија матица на подручју Бјелајског поља. Покушаћемо наћи неког од Зорића из Коморе за тестирање.

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #4 послато: јул 06, 2019, 12:28:41 пре подне »
Како је Банска крајина насељена Србима углавном током и након аустријско-турског рата 1683-1699. године и то са подручја Зринског поља, Поткозарја и Поуња, добре су шансе да је ријеч о Зорићима који су повезани и чија је старија матица на подручју Бјелајског поља. Покушаћемо наћи неког од Зорића из Коморе за тестирање.

Ова моја грана Зорића јесте током Морејског рата 1692. год. прешла из Бјелаја (под турском управом) у Плавно (под Млетачком управом). Било би сјајно да сазнамо откада су били у Бјелају и одакле су тамо дошли.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #5 послато: јул 06, 2019, 06:25:17 поподне »
На млетачком попису из 1735./36. (Државни архив у Задру) у Плавну су забележени Максим и Јанко Петровић (могуће синови Петра Зорића, како наводи Накићеновић у Книнској крајини), а забележено је и више Савића, као и Зорића. Значи да се грана Петровића формирала већ у првој деценији после доласка Зорића у Плавно 1692. год.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #6 послато: јул 19, 2019, 12:53:03 поподне »
Ова моја грана Зорића јесте током Морејског рата 1692. год. прешла из Бјелаја (под турском управом) у Плавно (под Млетачком управом). Било би сјајно да сазнамо откада су били у Бјелају и одакле су тамо дошли.

Милане, имао сам увида у више дубровачких пописа дужника и зајмодаваца са подручја средњевековног Дубровника и босанског Краљевства (наравно и Херцеговине) и нисам наишао на Зориће или Зариће осим њиховог летимичног помена код Новака Мандића Студа. Ипак, они се помињу у попису Лике и Крбаве 1712. г. код Карла Касера. Сигуран сам да је Зорића тада било неколико кућа у Мазину али и на Зрмањи. Очигледнан је њихов правац кретања од Бјелајског Поља, преко Далмације (Плавна), Зрмање, Грачаца и Мазина па онда прелазак преко Уне у Босанску Крајину где су се даље ширили. Слично ваажи и за Петровиће којих је било код Брувна односно Грачаца, затим су се кретали ка Дабашници и Србу а одатле у лево Поуње па преко Уне у Босанску Крајину. Гледајући Твоје географске карте са топонимима и локацијама кућа Зорића и Петровића видим да су углавном комшије родовима личког порекла као што су Крнете, Димићи, Продановићи, Јовичићи, Цвијановићи, Маринковићи...  Ово је само мали прилог како би смо повезали путеве Зорића и Петровића од Далмације, преко Лике до Б. Крајине (и Баније). Такође морам да кажем да су презимена Савић и Маринковић такође прошла Лику током 17. века а Савићи су такође били везани за Мазин.
Чујемо се још. Велики поздрав

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #7 послато: јул 19, 2019, 01:31:58 поподне »
Жарко, велико хвала на одговору.

Онда можемо да закључимо да се догодила прво миграција из Бјелајског поља преко Дрвара (или су Зорићи из Дрвара старији од оних из Бјелаја) ка Плавну (тада Зорићи), па онда повратна миграција путањом са леве стране Уне преко Грачца, Срба и Мазина и даље ка Босанској Крајини.
« Последња измена: јул 19, 2019, 01:39:51 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #8 послато: август 08, 2019, 08:17:11 поподне »
Представљам вам странице уговора из 1692. године, између старешина Бјелаја и Сенице, кнезова Павла Ђурића, Николе Пирића и Тодора Зорића и Генералног венецијанског провидура за Далмацију и Албанију Даниела Долфина, према којем је наша фамилија населила Плавно, Зрмању, Пађене, Отон и Мокропоље са још пет стотина породица.

Љубазношћу Државног архива у Задру:



Био бих захвалан онима који разумеју италијански језик и могу да разтумаче детаље у тексту.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #9 послато: август 09, 2019, 11:57:05 пре подне »
Што с тиче Зорића из села Пркоси код Бјелаја, видим да је Петар Рађеновић у студији Бјелајско Поље и Бравско, Српски етнографски зборник 1925 XXXV забележио у селу Врточе - Зорић — једна кућа у Кули. Славе Ђурђевдан. Саселили с Пркоса око 1865. године.
На жалост, за село Пркоси нису наведене породице.

Ово свакако доказује присуство Зорића у Пркосима, имајући у виду поклапање презимена, славе, као и топонима.

Било би добро да нам се јави неко из Пркоса ко добро познаје историју места.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Милан Петровић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 549
  • I2-PH908>DYS561=15
Одг: О пореклу Петровића Зорића
« Одговор #10 послато: август 09, 2019, 12:54:29 поподне »
У истој студији из 1925. год. Петар Рађеновић наводи по местима у околини Босанског Петровца:

Село Бусије: Зорић — три куће. Славе Ђурђевдан. Доселили давно, за турске владе, из Мазина у Лици. Овдален су били одселили у Кнешпоље, па се опет повратили.
Село Крњеуша: Зорићи потичу из Далмације, одакле су се једни населили најпре на Бобољуске, а отуда 50 год после овамо. Други су право из Далмације дошли овамо. Они као да су се доселили са најстаријим породицама пре 200 год. Сви Зорићи славе Ђурђевдан.
Село Смољана: Зорић — једна кућа на Таванима. Славе Ђурђевдан. Доселили пре 80 година из Унца.
Село Вођеница: Зорић — две куће у Гор. Вођеници, две на Јелића Главици. Славе Ђурђевдан. Доселили пре 50 година из Плавна у Далмацији.

Очигледно, ово је све један род са више повратних миграција, све у кругу - Босански Петровац, Мазин, Грачац, Плавно, Дрвар.

Додао бих овде и Петровиће из околних места са славом Ђурђевдан:

Село Бусије: Петровић — једна кућа. Славе Ђурђевдан. Доселили 1879. год. од Грачаца.
Село Цимеше: Петровић — једна кућа. Славе Ђурћевдан. Из Дољани личких побегли од војске око 1860. године.
Село Крњеуша: Петровићи доселили су се 1879. из Дољани. Сад су их две куће. Славе Ђурђевдан.
Село Врточе: Петровић — две куће на Главици, три у Долинама. Славе Ђурћевдан. Доселили 1879. године из Грачаца.
« Последња измена: август 09, 2019, 01:06:18 поподне Милан Петровић »
Догодине у Холштајну!