Аутор Тема: Поријекло Обрадовића из Лике  (Прочитано 966 пута)

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Поријекло Обрадовића из Лике
« послато: мај 06, 2019, 11:42:28 пре подне »
Ево ја сам нашао за сходно да покренем расправу и сазнам нове информације о старини и пореклу рода Обрадовића из Лике, својевремено веома раширеног у Лици а данас исто тако бројног у расијању. С обзиром на бројност Обрадовића сигуран сам да ће ова тема бити прихваћена од већине поштованих форумаша. Свака је информација добро дошла. За почетак да наведем да је могућа хипотеза да је исходиште овог рода у старој Рашкој. По другој хопотези старином смо из Херцеговине а по трећој из залеђа Дубровника. Намерно сам прескочио хипотезу да смо негде од Црне Горе. Које је Ваше мишљење? Велики поздрав свима!

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1294
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #1 послато: мај 06, 2019, 12:04:50 поподне »
С обзиром на бројност Обрадовића сигуран сам да ће ова тема бити прихваћена од већине поштованих форумаша.

Погрешна претпоставка  ;D  Форумашима је интересантно кад се појави неко ређе презиме, а овако не знају шта би написали.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #2 послато: мај 07, 2019, 01:13:49 поподне »
На основу доступних материјала о Обрадовићима из Лике пронађених на сајту "Порекло" и уопште на интернету, нисам мишљења да је тај род нарочито добро описан. Зна се да им је исходиште у Лици било Дивосело одакле се део њих, крајем 17. века иселио у Брувно а крајем 18. века у лево Поуње (Доњи Лапац, Дољани, Срб, Купирово...). Мене рецимо, посебно интересује ко је био и одакле је дошао Сава Обрадовић који је 1712. г. код Карла Касера уписан као сеоски кнез у Брувну. Та је старина по пописивачу, тада имала око 100 година а у тим је годинама био вођа сеобе дела своје породице из Дивосела у Брувно. Мени је то фасцинантно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8032
  • I2a S17250 A1328
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #3 послато: мај 07, 2019, 04:42:24 поподне »
Оно што, за сад, знамо је да су брувањски Обрадовићи R1a M458.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #4 послато: мај 08, 2019, 03:01:12 поподне »
Г. Небо Ваша констатација управо доказује да је моје запажање о недовољној разјашњености рода Обрадовића из Лике сасвим на месту. Један тако велики род је стао у његову припадност хаплогрупи Р1а1. Радослав М. Грујић је 1915. г. Обрадовиће евидентирао у 206 кућа у Лици. Ја ћу бити упоран у трагању за нашим давнмим коренима па шта буде. Ипак су Личани тврдоглава чељад. Г. Небојша је у једној ранијој поруци на тему Лиле и Личана нагласио да одређена сличност у маркерима постоји код рода Обрадовића и Плећаша у Лици (ови су се родови иначе често мешали у Лици а посебно око Брувна, женили су се и удавали међусобно). Оно што је посебно занимљиво у запажању г. Небојше је запажена генетска блискост Обрадовића из Рудопоља Брувањског са родом Драшковића који потиче из Гацка у Херцеговини. Ово је свакако сјајан траг који нам даје наслутити давну старину Обрадовића и ставља је у Источну Херцеговину. Знам ја да говоримо о великом временском раскораку од 600 и кусур година када покушавамо да допремо до исходишта неког рода. Обрадовићи су сигурно прилично били распрострањени у Херцеговини у протеклих 700 година. Питање је само да ли је њихово порекло заједничко, више или мање. Да ли неко од поштованих форумаша зна за неко од усмених предања у којима се помињу Обрадовићи и њихова сеоба са југа на север, дуж Подинарја, све до Лике (па и даље)? Велики поздрав

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #5 послато: мај 09, 2019, 12:49:07 поподне »
Ако г. Паво прати ово занимало би ме његово мишљење о путевима миграција Обрадовића са југа на север, у Лику. С обзиром да доста Обрадовића има у јужној Херцеговини, у Конавлима и око Неума и Метковића (наравно, примили су римску веру) да ли је у неком временском тренутку,  било могуће укрстити путеве личких и херцеговачких (Храсно) Обрадовића? Заправо постоји давно усмено предање (знам за њега више од 40 година) по којем су се Обрадовићи у једном непрецизираном периоду нашли на простору који је био у власништву Дубровачке Републике. Након неког времена Дубровачка Република је дала услов Обрадовићима ("чија земља, онога и вера") да уколико желе да остану и добију земљу на том подручју (можда је реч била о Конавлима које је Дубровник коначно купио 1427.) морају да да се одрекну православља и узму римску веру. Део племена је остао и покатоличио се а други део је Подинарјем кренуо на север и стигао у Лику, неки кажу из правца Книна, неки кажу преко Бага у Лички Нови па потом у Дивосело. У сваком случају, на подручју Дубровачке Републике и Конавала, већ до 1466. г. били су протерани сви православни свештеници. Оно што је код овог предања најзанимљивије јесте да потиче из 1953. г. када га је мом оцу пренео капетан бојног брода Мато Обрадовић од Дубровника. Г. Паво јавите се и пуно поздрава форумашима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9256
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #6 послато: мај 09, 2019, 10:19:54 поподне »
На основу доступних материјала о Обрадовићима из Лике пронађених на сајту "Порекло" и уопште на интернету, нисам мишљења да је тај род нарочито добро описан. Зна се да им је исходиште у Лици било Дивосело одакле се део њих, крајем 17. века иселио у Брувно а крајем 18. века у лево Поуње (Доњи Лапац, Дољани, Срб, Купирово...). Мене рецимо, посебно интересује ко је био и одакле је дошао Сава Обрадовић који је 1712. г. код Карла Касера уписан као сеоски кнез у Брувну. Та је старина по пописивачу, тада имала око 100 година а у тим је годинама био вођа сеобе дела своје породице из Дивосела у Брувно. Мени је то фасцинантно.

Једни Обрадовићи из Дивосела су J2b-M205:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg114837#new

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #7 послато: мај 12, 2019, 07:02:30 поподне »
Да г. Небојша, то Ј2б ме је веома заинтригирало. Ја сам иначе Обрадовић и по оцу и по мајци. Ако Вам је позната Лика и посебно Брувно онда Вам је познато и то да Обрадовићи северо-западно од Брувна (мајчини - звани Бајгути, Пејаковићи, Симурдићи и други Обрадовићи са својим породичним надимцима) могу листом да се сврстају у ХГ Р1а1, Р-М417. Е, са друге стране, под брдом Урљајем је друга колонија Обрадовића (очевих Обрадовића са шпицнаметом Саветинини из Долова, затим Илериних, Миљанових и Пепичиних, сви из засеока Долови). Поред Долова Обрадовићи насељавају под Урљајем и засеоке Крстаче, Храово, Дмитраковиће и наравно Убовиће (мој отац каже да мисли да су они најстарији род Обрадовића у Брувну). Да ли су неки од ових родова Обрадовића испод Урљаја ХГ Ј2б? Ако је Обрадовић из Дивосела припадник ХГ Ј2б и ако су Обрадовићи из Брувна насељени управо из Дивосела, онда је сасвим извесно да и у Брувну има Обрадовића као потомака претка са Ј2б хапло групом. Онда би то значило да су 1712. г. у попису Карла Касера, Обрадовићи из Дивосела и Брувна потомци два различита претка, односно два различита рода. Мој син је тестиран као Обрадовић из Сомбора (ја сам рођен у Осијеку) у априлу месецу. Пошто и он и ја вучемо У хромосом мог оца који је из Долова под Урљајем, када резултати буду готови, г Небојша Ви ћете их (надам се ) први коментарисати на Форуму. Велики поздрав свим форумашима а посебно Вама.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #8 послато: мај 23, 2019, 08:06:38 пре подне »
Ево да ова тема не би остала на једној страници, одлучио сам да на њу стављам све што пронађем о роду Обрадовића из и око Брувна у Лици. Унапред се извињавам што је текст писан на латиници. Поздрав свим форумашима, уз жељу да се и други познаваоци овог рода из Лике укључе у тему.

Rod Obradovića kod Bruvna, sa nadimkom Bajguti, prvobitno je bio naseljen u zaseoku od 5 kuća na Vodenoj Glavi, uzvisini od brda Opčuva prema Gračacu, visokoj oko 250 metara nadmorske visine, zapadno od Bruvna nekih 1 do 2 km). Vodena Glava se dalje nastavlja uz Rudo Polje (ravnicu) prema Gračacu. Na Vodenoj glavi se nalazilo 4 ili 5 kuća, od čega 2 kuće Obradovića – Bajguta (u jednoj kući je živio Ilija Bajgut a u drugoj brat mu od strica Luka (zvani Lukica). U trećoj kući Bajguta koja se nalazila nešto dalje niz put od Vodene Glave ka Rudopolju živio je Dmitar Bajgut zvan Krivovrat. Bila je i jedna kuća Obradovića tzv. „Kuburaca“, kao i jedna ili dvije kuće Jazića (staro im je prezime Obradović).

Ispod brda Ljutoča, na padini koja se spušta prema Paklariću, u zaseoku od 3 kuće kod Rudopolja Bruvanjskog živjeli su Obradovići zvani Pejakovići. Oni su kao i njihovi bratstvenici Milcikovi i Maletini, potekli od njihovog djeda Gerasima. Djed Gerasim je imao sina Manojla koji je otac gore navedenima: Milanu (Milciku), Maleti i Petru (Pejaku). Od Pejaka je Rade (rođen 1888. g.) a od Radeta je Milan (rođen 1935.g.). Milan ima sina Aleksandra (rođ. 1973. g. u Zemunu). Na njihovoj zemlji kod Rudopolja imaju šumu koja se naziva Vršak Obradovića. Moj djed Jovo (Jović) Bajgut je na rukama držao Milana Obradovića tokom njegovog krštenja čime su se ova dva inače srodna roda i okumila.

Ispod brda Urljaja, kada se iz Bruvna krene ka Udbini, na nekih 2 km od Bruvna nalazi se raskrsnica na kojoj se lijevo ide ka Klapavicama a desno ka Gutešama (Cerovac). Kada se skrene ka Klapavicama, nekoliko kilometara dalje, uz put, sa lijeve strane je zaselak od desetak kuća Obradovića sa nadimkom Simurdići. Predanje doseže do Dane. Dmitra, Nikole, Rade, Sime i Jovana Obradovića, braće koja su rođena krajem 19. vijeka (Jovan je rođen 1887. g).
Dane je sa ženom Mikom (od Guteša) imao sina Milana i usvojenog posinka Nikolu Gutešu.
Jovan je sa Marijom Obradović imao sina Stevana (1908. – 1984.) koji se oženio Draginjom od Glumaca. Stevan je imao sina Jovana i ćerku Jovanku. Jovan ima sinove Bojana (živi u San Dijegu, Kalifornija) i Ognjena. Bojan ima troje djece (Tamara, Anya i Niko).
Jovanka je udata Cvjetković i ima ćerku Jelenu i sina Nikolu. Nikola ima sina i ćerku (Bruna i Laru).
Rade Obradović se oženio za Zorku od Pavlica. Imaju sina Stevu (umro 2008.g.). Stevo ima sina Radu koji živi u Čikagu.
Dmitar ima sina Božu i ćerke Đuju i Milicu. Božo ima 2 sina i 2 ćerke.
Nikola ima ćerke Olgu i Veru.
Simo (poginuo za vrijeme 2. svjetskog rata) ima sina Milu i ćerku Savu. Sava ima 2 ćerke (Dušanku i Miru). Mira ima sina Nikolu i ćerku Milku.
Pera udata za Dušana Gutešu. Imali su 5 djece (ćerke Milicu, Ginu, Daru, Milu i sina Veljka Gutešu).


Moj čukundjed, majčin pradjed zvao se Jovo  (oko 1860.g.). Njegova žena, bila je Milka Dautović iz Paklarića. Njih dvoje su imali samo sina Iliju. Ilija je zajedno sa svojim ocem Jovom i majkom Milkom, sa Vodene Glave sišao je u Paklarić, zaseok oko 7 km sjeverozapadno od Bruvna, u velikoj udolini između brda Ljutoča i Sovra. Pored Bajguta tu su živjele i porodice Dautovića, Uzelaca i Bandića.

Ilija je oženio Martu Jakšić. i sa njom imao djecu:  Milku (1904.g.), Mariju 1906.g.), Jovu (Jovića, 1908.g.), Dmitra (1910.g.),  Božu (1914.g.), Ružicu (oko 1916.g., umrla kao djevojčica), Staku (1918.g.) i  Anku (1922.g.).

Milka  udala se za Jovu Dukića u ličkom Gračacu i tamo je i ostala. Imali su djecu Milevu, Anku (Ankaču), Dušana, Đuru i Darinku (Daru).

Marija  udala se za Nikolu Kokota iz Tomingaja. Imaju djecu: Anku, Jovanku, Nikolu, Milku, Boška (Jugu), Đorđa (Đoku) Dmitra i Olgu. 1946. godine naseljeni su u Kruščić kod Crvenke.

Jovo  je oženio Jelenu (Jeku ili Jelu) Samardžiju (rođ. 1907.g.) iz Deren Gaja i sa njom je imao djecu: Milku, Martu (Maru), Milana, Bogdana, Iliju, Anku, Đoku i Jovanku (Jojku). Naseljeni su u Bački Gračac, 1946. godine.

Dmitar je oženio Milku (Miku) Brkljač (od Capardi) i sa njom imao djecu: Duju, Jovu, Staku, Neđu, Miru, Anku, Maru i Milku. Naseljeni su u Kruščić 1946.g. gdje su živjeli sa babom Martom.

Staka  se udala za Jurića iz Mutilića i sa njim dobila sina Đorđa (Đoku). Đoko je oženio Doricu iz hrvatskog Zagorja i sa njom dobio sina Predraga i ćerku Draganu.

Božo je umro od upale slijepog creva, 1947. g., u dobi od 33 godine. Oženio je Maru Dautović i imali su ćerku Milku. Milka je sa Nikolom Obradovićem (od Kuburaca ispod Vodene Glave) dobila ćerke Gordanu i Ljiljanu.

Anka  se udala za Daneta Čubrila ispod Kremena i sa njim dobila Žarka (1950.).

Rođeno je još jedno dijete – ćerka Ružica (oko 1916.g.).

Potomstvo djeda Jove Bajguta: Milka (1928.), udata Obradović (ima ćerku Snježanu i sina Žarka);
Marta, udata Ćuk (1930. Ima sinove Milana i Dragana);
Milan (1932. Ima sina Dragana);
Bogdan (1934. Ima ćerke Valentinu i Danijelu);
Ilija (1936. Ima ćerku danijelu);
Anka (1938. Ima ćerke Nadu i Božanu);
Đoko (1940. Ima ćerke Jovanku i Anu) i
Jovanka (1944. Nema dece).

 













Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #9 послато: мај 29, 2019, 01:26:52 поподне »
ОБРАДОВИЋИ ОД БРУВНА У ЛИЦИ
 
У Брувну су пред 2. светски рат па до 1995. године живели Обрадовићи у следећим местима -засеоцима:

Брувно, око 14 км од Грачаца. Било је 5 кућа Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена);

Водена Глава (засеок, око 1 до 2 км западно од Брувна): Биле су 3 куће Обрадовића званих Бајгути, 1 кућа Обрадовића званих "Кубурци" и 1 или 2 куће Јазића (старо презиме Обрадовић); Њихове комшије око Водене Главе били су Бркљачи, Лулеџије (заправо Радаковићи), Саватовићи, Зорићи, Бандићи, Драгосавци и Крнете. Две куће Бајгута су се почетком 20. века преселиле у Пакларић.

Пакларић (засеок, око 7 км северо-западно од Брувна): Биле су 2 куће Обрадовића-Бајгута. Ту је било расуто и по неколико кућа Даутовића и Мирковића а нешто даље и Бијелића (старо презиме Обрадовић) и Павлица; Дуж Пакларића било је и засеока Кртинића, Рачића и Шарића. Од Водене Главе, преко засеока Чубрила на Церовцу, па до Пакларића, на север, било је неких 7,5 км удаљености;

Уз само Брувно, западно од њега била је једна кућа Обрадовића, поред једне куће Колунџића, Поповића и 2 до 3 куће Покрајаца;

Око 5 км северо-западно од Брувна била је 1 кућа Обрадовића са надимком "Тривунчићи";

Симурдићи (засеок, северо-западно од Брувна - према Клапавицама): 5-8 кућа Обрадовића са надимком "Симурдићи";

Клапавице (засеок око 5 км северо-западно од Брувна): 5 до 6 кућа Бијелића чије је старо презиме Обрадовић.

Пејаковићи (засеок, западно од Брувна - према Рудопољу): 4 до 5 кућа Обрадовића са надимком "Пејаковићи";

Долови (засеок, око 6 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 куће Обрадовића са надимцима: "Саветинини", "Илерини", "Миљанови" и "Пепичини";

Дмитраковићи (засеок, око 6 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 или 5 кућа Обрадовића са надимком "Дмитраковићи";

Крстаче (засеок, око 10 км источно од Брувна - према Дабашници): 4 куће Обрадовића и 1 кућа Колунџића;

Убовићи (засеок, око 5 км северо-источно од Брувна): 4 куће Обрадовића (с нагласком на првом слогу презимена), 4 куће Баста и 1 кућа Плећаша;

Око послења четири засеока налазили су се комшијски засеоци Радаковића, Плећаша и Крајновића.

Граово, (засеок, око 10 км северно од Брувна): 5 кућа Обрадовића;

На подручју Дабашнице (источно од Брувна, према Србу) била су два засеока Обрадовића (укупно 25 кућа). Поред њих ту је било и Петровића, Ноковића, Чича, Вејина, Личина и Мандића.


Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #10 послато: јул 19, 2019, 12:24:42 поподне »
Обрадовићи из Лике су веома раширени широм старе Југославије. Није спорно да су лички Обрадовићи махом припадници хапло групе Р1а и да славе Јовањдан. Јасно је и да су почели да се шире Ликом из Дивосела (верујем већ у другој половини 16. века) па око 1690. г. из Дивосела прелазе у Брувно а одатле, 100 година касније насељавају лево Поуње да би крајем 19. века почели прелазити и настањивати и Босанску Крајину. Битна је непознаница у свемо претходно реченом - одакле су Обрадовићи стигли у Лику или још важније, одакле смо кренули и када. У мојој интерној пшотрази за траговима Обрадовића у прошлости дошао сам до три важне локације постојања Обрадовића у средњем веку. Први се Обрадовић у дубровачким списима спомиње још 1285. г. у Курилима код Дубровника (данас можда Петрово Село код Дубровника). Он се звао Велисио (или можда тако звучи ромејска верзија словенског имена као нпр. Велиша) и био је ротник (сведок) суда на Лесној Плочи. После њега следи већи број Обрадовића које су евидентирали прецизни дубровачки писари. За данас ћу навести оне Обрадовиће који су у средњем веку били грађани или су гравитирали Дубровнику, с годином јављања:

ДУБРОВНИК - ОБРАДОВИЋИ:

ВЕЛИСИО, поротник, 1285, Курило
ПРИПКО, каменар, 1339. радио у Бару
ПРИПКО, 1347.-1400.
ДОБРЕЦИН из Босне родом, 1348.
ПРИБИЛ, 1365. и ћерка му Станица
СТЕПОЈЕ, родом из Котора, 1365.
ОБРАДОВИЋИ се 1373. г помињу као становници Омбле (Ријеке Дубровачке).
ПРИБИЛ, ковач, 1376.
БОГОЈЕ, ковач, 1379. прима на занат Радошина Петковића из Загорја.
ПРИПКО, 1382.
ПРИБИЛ, 1382.-1389.
НОВАК, 1390.
РАДМАН, од 1390. до 1400. био кмет код Јована Буће у Ријеци Дубровачкој.
РАТКО, 1397.
РАТКО, 1398. и 1397.
ТОМКО, трговац, 1407.
РАДОСЛАВ, трговац, 1407. и 1408.
РАДОЈЕ, 1412.
БОГДАН, 1414. и 1421
ЂУРАЂ (ЈУРАЈ), 1419.
АНТО, узео паре на зајам 1420. г. од Добривоја Прибиловића.
ПРВИЈЕНАЦ, 1420. и 1423.
РАДОСАВ, 1422.
РАДАШИН, 1424.
РАДЕТА, трговац у Зворнику, 1425.-1429.
РАДОСЛАВ, дебитор, 1426.
РАДОЈКО, 1428.
ЈОВАН (ИВАН), 1435. и 1442. кредитор
ПАСКОЈЕ, 1435.
МИЛУТИН, 1441. кредитор.
РАДИЧ, родом из Фоче, 1443.
ГОЈКО, 1444. поротник
ТОМАШ (ТОМО), 1447. дужник.
РАДИЧ, зидар, јавља се 1453. и 1485. г. у Сребреници где ради цркву Св. Марије
РАДОВАН, 1460. рибар, дужник.
ЉУБОЈЕ из из Жупе Дубровачке, 1469. га отели власи Враговићи и продали Турцима.
ДРАГИЋ, звани ПРЕДОЈЕВИЋ, 1470. крамар (ситни трговац).
ЖИВАН, 1470.
ДОБРОСЛАВ, 1473.
ЦВЈЕТКО, 1477. и 1478. г. табернаријус (угоститељ).
РАДОЈЕ звани ДИСЦИПУЛО, 1487., 1494. и 1495., соколар
ДРАГИЋ, 1490. и 1492.
РАДАЦ, зидар, 1499. у Грахову код Котора гардио цркву св. Николе. Његов је рођак био Радивоје О., такође зидар.
ДРАГИЋ,  1503.
МАТЕЈ (МАТЕО), 1507. кредитор.

ИЗВОРИ: Есад Куртовић, Новак Мандић-Студо, Михаило Динић, Ђуро Тошић, Десанка Ковачевић-Којић и др.

Ван мреже Zarko Obradovic64

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 48
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #11 послато: август 06, 2019, 08:34:29 пре подне »
ТРЕБИЊЕ - Обрадовићи средњег века II

РАДЕ, 1325.
РАДОСЛАВ, 1343.
РАДОШ, 1372.
ОБРАД КРАЈКОВИЋ из Луга и синови:
ИВКО, 1380.
ВУКАЦ, ПРИБИЛ, ВУКОСАВ и ЂОРЂЕ, 1469.
РАДОСЛАВ, звани ВЛАШИЋ, трговац стоком, 1406. – 1441.
ЂУРАЂ (ЈУРАГ), 1419
РАДЕТА, трговац стоком, 1421.
БРАЈКО, 1436.
ВУКМИР, 1436.
РАДЕ, 1441.
ДОБЕРКО, 1441.
РАДОЊА, син Ивка Обрадовића, 1442.
ИВКО, син Радоње Обрадовића, 1442. долази на занат код сликара Радоја Драгосалића из Дубровника.
ДОБЕРКО, 1444.
РАДИЋ , 1444. и 1445. се помиње као дужник.
РАПИЋ, 1444. и 1445., 1447.
БОГАВАЦ, 1447.
ВУКОЈЕ Обрадовић -  КРАЈКОВИЋ из Луга, 1447. човек војводе Радоја Николића.
РАДОСАВ звани ПЕКТИНАТОР, 1449.
РАДОШ и ДОБРЕТКО, око 1450.г. Дужници.
ВУКАЦ Обрадовић - Крајковић из Луга, 1469. се помиње пред дубровачким судом.
ИВАН (ЈОВАН), 1521.
РАДУШ, београдски трговац Христофор Антуновић га 1578.г. узима за ученика у Дубровнику.

ИЗВОРИ: Есад Куртовић, Новак Мандић-Студо, Михаило Динић, Ђуро Тошић, Десанка Ковачевић-Којић и др.

Ван мреже obradovic i.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Поријекло Обрадовића из Лике
« Одговор #12 послато: новембар 04, 2019, 03:33:48 поподне »
Obradovic sam poreklom iz Like. Krsna slava Sv. Jovan Krstitelj.  Otac mi je iz Bruvna, zaseok Dolovi. Djed mi je Ilija, rodjen 1892 godine. Imali su nadimak Miljanovi Obradovici. Starinom se govorilo da smo poreklom iz Crne Gore. Ono shto sam uspeo u prethodnih par godina da otkrijem o nashem poreklu cu izneti u par crta. Po svemu sudeci, na osnovu informacija koje trenutno posedujem, nashi Obradovici su se doselili oko 1699 godine. Na podruchje Bruvna. Prethodno su oko 350 godina ziveli na teritoriji Dubrovachke republike. Tachnije, mesto Crna Gora, na Peljeshcu. U centru sela Crna Gora je postojala crkva Svetog Ivana ( Jovana ) krstitelja. Crkva je zapaljena od temelja u sukobu sa Osmanskim carstvom u XVII veku najverovatnije. Danas se to mesto zove Putnikovic. Na temeljima te stare crkve je sazidana rimokatolichka crkva  koja je i danas u upotrebi. Nije jasno da li su prezime Obradovic preci dobili neshto pre treceg Tursko-Mletachkog rata ili nakon zavrshetka. Ali je chinjenica da su se borili u Mletachkoj vojsci i da su kao pobednici u ratu dobili tapije i pravo da nasele tada potpuno pustu zemlju usled sukoba - Liku. Poshto se rod  u okviru Dubrovachke republike jako ljudski namnozio, jedan broj porodica se odluchio iseliti u Liku i naseliti zemlju dobijenu u ratu. U Liku su preneli obichaj vezano za krsnu slavu Svetog Jovana Krstitelja. Nisam uspeo pronaci podatak da li su bili katolici ili pravoslavni u okviru republike. Tada su josh uvek razlike izmedju ove dve crkve bile neprimetne tadashnjiem stanovnishtvu. Ono shto je jako zanimljivo je da su se sigurno u jednom momentu u okviru republike Obradovici smatrali Bogunovicima, shto je verovatno familija/rod/pleme odakle potichemo. U Dubrovachkom arhivu ima nekoliko dokumeanata sachuvanih za odredjene Bogunovice iz perioda XIV i XV veka koji su smatrani chestitom trgovachkom porodicom. Dokumenti su vezani za sudske postupke pred knezom protiv kupaca koji im nisu izmirili obaveze za prodate zivotinjske koze/so i uredno su u svakom postupku trazili da se u 2 primerka pored Latinskog jezika arhiva vodi i na srpskom. Istorichari iz Dubrovnika iz tog perioda vezuju  poreklo Bogunovica iz starog Rashkog carstva ( predeo u danashnjoj CG izmedju Pljevlje i Zabljaka ) i njihovo doseljavanje u Dubrovnik vezuju za period oko sredine XIV veka. Inache, najveci broj Obradovica iz Like koji slave slavu Svetog Jovana Krstitelja su od istog roda/plemena kao i Stojan Jankovic.  Pod njegovim vodjstvom su i doshli na te terene i proshli kroz ratove. Najveci broj pripadnika roda je pravoslavne veroispovesti 8/10 okvirno, razlika su rimokatolici. Nekoliko porodica je u XIX veku preshlo na islam i promenilo prezime ( mislim da su u pitanju Zurovici ). Pored Obradovica, istog porekla ( od plemena Bogunovica ) sa Obradovicima su Krajinovici, Miljushi, Adamovici, Bogunovici, Kovachevici, Josipovici, Cvijetichani i josh par rodova iz severne Dalmacije i Like. Svima je zajednichka ista krsna slava.