Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?
Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске?
Милун Петрић, Рујишта и Рујиштани Беране, 2001. стр. 117.
О
Бугарима из Рујиша, МЗ Бубање, Беране
Удовица Крста Ивановића из Куча са своја три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пребивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због такве боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини села Трепча. На овом станишту није остала дуго, јер су Васојевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црљевине. Ова сеоба Зелене и њених синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине 18 вијека.
У једном од низа похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да јој ослободе сина. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина. Једна муслиманка јој је рекла да је њен син спаљен на оближњем узвишењу. И муслиманка је показала Зелени то брдо.
Уплакана мајка се вратила синовима у Лукавицу и отада јој се стално причињавао призор спаљивања њеног сина. И дању и ноћу видјела је пламен из правца брда на којем је он спаљен. Због тога је, а и усљед страха од Турака, ријешила да потражи сигурније мјесто боравка. Са синовима и мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су већ започели живот скоро досељеници, али је Зелена могла да се увјери да је овдје живот постајао много раније, а и да су та прва племена напустила село. Досељени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи заузели су плодну земљу, па је Зелена са својим синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и претварају их у обрадиву земљу. Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином 18 вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а када би код неког радили, на питање: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме
БУГАРИН. Бугарини из Рујишта славе св. Николу као и Ивановићи у Кучима.