Порекло презимена на -ин

[Јовица Кртинић]

Ова врста презимена настаје додавањем присвојног наставка -ин на име родитеља (нпр. „Чији си ти?“: Божин, Лазин, Марин, итд.). Сматра се да су настала у Војводини као последица административног избацивања наставка –ић из српских презимена. За разлику од презименима која су се завршавала са –евић и –овић, презименима као што су Божић, Лазић или Марић није могло просто да се избрише –ић већ су га заменили наставком –ин (Божин, Лазин, Марин).

[Amicus]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске? Слично као што је презиме Бошњак настало од назива за особу пореклом из Босне. Док је ово Татарин прилично ретко и постоји могућност да води порекло од назива за претече данашњих поштара. Или је пак и овде реч о особи чије презиме има везе са географским пореклом?

[Делија]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске? Слично као што је презиме Бошњак настало од назива за особу пореклом из Босне. Док је ово Татарин прилично ретко и постоји могућност да води порекло од назива за претече данашњих поштара. Или је пак и овде реч о особи чије презиме има везе са географским пореклом?

Што се тиче презимена Бугарин постоји неколико теорија.Углавном су у питању људи који су пореклом из пограничних положаја уз границу са Бугарском на југоистоку и југу земље(Стара Србија).Има и оних који су етнички Бугари а сеобом са Чарнојевићем су кренули са Србима,али је њихов број мали јер се углавном ради о Србима са презименом Бугарин.Негде сам прочитао да су Србе који су радили као баштовани по насељавању Будима ,Пеште,Коморана и Острогона звали подругљиво Бугарима па им је тај назив остао и дан данас.
А можда и најпроверенија прича за ово презиме се наводи у књизи Срби у Срему до 1736/7.године од Душана Ј. Поповића где се каже за једног носиоса презимена Бугарин који се настанио у Срему да је пореклом из места Митроса код Цариграда.

[Amicus]

Што се тиче презимена Бугарин постоји неколико теорија.Углавном су у питању људи који су пореклом из пограничних положаја уз границу са Бугарском на југоистоку и југу земље(Стара Србија).Има и оних који су етнички Бугари а сеобом са Чарнојевићем су кренули са Србима,али је њихов број мали јер се углавном ради о Србима са презименом Бугарин.Негде сам прочитао да су Србе који су радили као баштовани по насељавању Будима ,Пеште,Коморана и Острогона звали подругљиво Бугарима па им је тај назив остао и дан данас.
А можда и најпроверенија прича за ово презиме се наводи у књизи Срби у Срему до 1736/7.године од Душана Ј. Поповића где се каже за једног носиоса презимена Бугарин који се настанио у Срему да је пореклом из места Митроса код Цариграда.

Татарине смо тестирали.

А Бугар(ин)и су настали вероватно тако некако како си ти и описао.

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

[vojinenad]

Татарине смо тестирали.

А Бугар(ин)и су настали вероватно тако некако како си ти и описао.

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

Ови које је кнез Милош насељавао због њихове умешности у повртларству прозвани су ''Бугараши'' због тога што су дошли из области  јужне и југоисточне Србије, али не знам да ико од њих има баш презиме Бугарин. Презиме Бугарин има једно братство у Црној Гори, али колико се сећам то презиме су добили ваљда по неком одевном предмету тог доба или из неког сличног разлога, али са облашћу Бугарске или пореклом од Бугара они немају никакве везе.

[Amicus]

Ови које је кнез Милош насељавао због њихове умешности у повртларству прозвани су ''Бугараши'' због тога што су дошли из области  јужне и југоисточне Србије, али не знам да ико од њих има баш презиме Бугарин. Презиме Бугарин има једно братство у Црној Гори, али колико се сећам то презиме су добили ваљда по неком одевном предмету тог доба или из неког сличног разлога, али са облашћу Бугарске или пореклом од Бугара они немају никакве везе.

То би значило да су они само прозвани Бугар(аш)има, а да то у ствари нису били? Писано је о томе на форуму... треба погледати још једном...

[Ранко Бубања]

Зна ли неко можда како су настала презимена као што су Бугарин и Татарин?

Претпостављам да Бугарин води порекло од назива за особу која је пореклом из Бугарске?

Милун Петрић, Рујишта и Рујиштани  Беране, 2001. стр. 117.

О Бугарима из Рујиша, МЗ Бубање, Беране

Удовица Крста Ивановића из Куча са своја три сина: Јоксимом, Максимом и Милом побјегла је из свог пребивалишта од крвне освете. Звали су је Зелена, због такве боје очију, а право име јој се не зна. У потрази за новим стаништем, дошла је преко Трешњевика у долину Лима и, према неким мишљењима, населила се у близини села Лушца, а, према другим, у близини села Трепча. На овом станишту није остала дуго, јер су Васојевићи прогонили невасојевићко становништво, па је Зелена морала да напусти тек формирани дом. Одселила се у Лукавицу, која се налази у непосредној близини села Црљевине. Ова сеоба Зелене и њених синова догодила се, највјероватније, почетком и у току прве половине 18 вијека.
У једном од низа похода, Турци су наишли преко Лукавице и одвели са собом Зелениног сина Јоксима. Нијесу услишили мајчину молбу да јој ослободе сина. Следећег дана Зелена је отишла у Бихор да тражи сина. Једна муслиманка јој је рекла да је њен син спаљен на оближњем узвишењу. И муслиманка је показала Зелени то брдо.
Уплакана мајка се вратила синовима у Лукавицу и отада јој се стално причињавао призор спаљивања њеног сина. И дању и ноћу видјела је пламен из правца брда на којем је он спаљен. Због тога је, а и усљед страха од Турака, ријешила да потражи сигурније мјесто боравка. Са синовима и мало завјежљаја и нешто ствари из старе плотаре, путујући преко шума и пропланака, стигоше у рујишку котлину. Ту су већ започели живот скоро досељеници, али је Зелена могла да се увјери да је овдје живот постајао много раније, а и да су та прва племена напустила село. Досељени нешто прије Зелене, Кораћи и Петрићи заузели су плодну земљу, па је Зелена са својим синовима била присиљена да ради на посједима ових малобројних досељеника, да крче шикаре и претварају их у обрадиву земљу. Оветани се Зелена на рубу шуме у близини Мале ријеке негдје половином 18 вијека и са синовима поче вриједно да обрађује земљу. Најчешће су радили код Кораћа. Највише су крчили шуму, а када би код неког радили, на питање: ''Како раде момци?'' одговор је био: ''Радни, брате, као Бугари!'' Тако су Зеленини унуци, синови Максимови и Милови добили презиме БУГАРИН. Бугарини из Рујишта славе св. Николу као и Ивановићи у Кучима.
 

[Селаковић]

Не знам имају ли Бугариновићи из Севојна код Ужица везе са овима које нам описа Ранко:

–Бугари (Бугариновићи) је трећа старија породица готово у заједници са поп Дамњановим друштвом, чији је предак Анђелко Бугарин необично одевен, необичног говора, хода и кретања, прост и неокретан, дошао из околине Премћана у Доњем Колашину и населио се одмах до попа Дамњана. Бугара је данас много расељених; толико су се изменили да се сматрају најјачом продицом у Севојну, има их 15 кућа, славе Ђурђиц.

[Ранко Бубања]

 А. Јовићевић и М. Стругар, Слике из прошлости Цеклина, Загреб, 1902. стр. 27.

Љеш је имао и шестог сина – Радована, од којег потичу Татари. Они су се звали Радовановићи – затим су добили име Водичани, по Водичком Ждријелу, гдје су стајали, а касније Татари. О томе постоји предање: Кад су Цеклињани градили Дурмиторе (убове на Цеклину), била је одређена строга казна за онога ко закасни на рад. Једном одоцни више њих, па пошаљу једног Радовановића, да из њих узме глобу – овај тако брзо заврши посао и врати се, да повикаше: ''сврши посао брзо као татар''. Од тада ово братство називају Татарима.

[Делија]

У књизи Јована Ердељановића-Срби у Банату наводи се у попису Црепаје  у фамилијама непознатог порекла :
Бугарин(4,Св.Никола) и за њих Ердељановић каже да су отишли у Ћирића кућу и један део фамилије се зове Бугарин-Ћирићи.Помињу се и Бранков-Бугарини који славе Св.Јована,али су се они призетили у кућу Бугарина и добили шпицнаме Бугарин.
Наводи се у фамилијама познатог порекла у Црепаји и породица Бугарски (Ђурђиц) и они су пореклом из Старе Србије.
У књизи Петра Идворца-Монографија Црепаја 1660-1918.године наводи се да је у Банату забележено доста породица са презименом Бугарин што може да потиче од некадашњих туринских Бугара који су владали Банатом у 8. и 9.веку.Презиме Бугарин појављује се у попису Печке 1715.године,Арада 1720.године,Панчева,Маргитице,Иланџе 1733.године ,попису Сефкерина 1764.године,у попису Омољице 1774.године.
Породица Бугарин у Црепају је дошла на следећи начин: вероватно је дошла из Арада у Панчево 1720.године а одатле преко Сефкерина у Црепају после 1774.године под презименом Ћирић,док у Сефкерину и дан-данас иста породица носи надимак Орбулов тј. Орбуљев.

Што се тиче Бугарских они се помињу у попису Панчева 1764.године,Мокрину 1788.године,Кикинди 1796,у Крстуру 1908.године-а та породица је насељена из Великог Семиклуша.У Црепају је ова породица насељена највероватније у периоду 1775-8 .године из Кикинде незадовољна стањем у Дистрикту.

[Atlantische]

Из ''Речника презимена Шајкашке'' од Љиљане Недељков и Гордане Вуковић.

“Овде треба поменути и презиме Бугарин (и његове деривате) које смо сврстали у другу категорију, пошто смо сматрали да оно, пре свега, означава носиоца презимена на основу занимања којим се бави (бугарин у значењу баштован), што, наравно, не искључује ни могућност да се оно веже и уз категорију презимена — етника, али уз напомену да оно означава „људе пореклом Источно од Мораве а по каткад Цинцаре".

[Милош]

Из ''Речника презимена Шајкашке'' од Љиљане Недељков и Гордане Вуковић.

“Овде треба поменути и презиме Бугарин (и његове деривате) које смо сврстали у другу категорију, пошто смо сматрали да оно, пре свега, означава носиоца презимена на основу занимања којим се бави (бугарин у значењу баштован), што, наравно, не искључује ни могућност да се оно веже и уз категорију презимена — етника, али уз напомену да оно означава „људе пореклом Источно од Мораве а по каткад Цинцаре".

Taкo je иcтo eтимoлoгиja вeзaнa зa Бугapићe (дaнaшњи Cpбoвaц) кojи ce cпoмeњe у Cвeтocтeфaнcкoj xpиcoвуљи... Cмaтpa ce дa je "бугapcки кaтун" зaпpaвo ceлo бaштoвaнa...

[aleksandar I]

Ово са баштованством је занимљиво, јер је кнез Милош у околину Београда населио неке Бугаре, који су били познати по вештинама повртларства.

Нисам сигуран, али мислим да сам овај податак пронашао код Феликса Каница (Србија, земља и становништво.....). Знам да је и коментар био да ти "баштовани" имају другачију физиономију итд.

Но, читао сам то прије више од 25 година, и као што написах нисам сигуран!

[Amicus]

Зна ли неко одакле су Куртешани и како је настало њихово презиме?

[НиколаВук]

Зна ли неко одакле су Куртешани и како је настало њихово презиме?

Можда од турске речи за вука, kurt. Мислим да је сличног постанка и презиме Куртеш.

[Amicus]

Можда од турске речи за вука, kurt. Мислим да је сличног постанка и презиме Куртеш.

У Босни је било Куртеша муслимана, а према попису из '48. Куртешани се помињу највећма у Барањи (Кнежево) и нешто мање у Славонији и Срему, али све гравитирајући Драви.

[Pavo]

Kurtešani su optanti.  Iz Véménda, Alsónáne, Medine i Szálke.  Matica im je očito Szálka jer se samo tu javljaju od ta 4 sela na urbaru 1767.  U selu je glava jednog domaćinstva Gyesa Kurtosi.  Do 1828. će ih biti četiri domaćinstva, a čini se da su se tek poslije te godine iselili u ova druga sela.  1720. je u Szálki kućedomaćin Kreszta Kűrtősi a 1715. Petar Kürtössi.  I srpski i mađarski oblici prezimena ukazuju da je toponimsko.  Možda se radi o naselju Kürtöspuszta u Šomođskoj županiji, iako je ono nešto zapadnije od krajeva kod Balatona gdje defteri iz XVI stoljeća nalaze Srbe.

[Amicus]

Kurtešani su optanti.  Iz Véménda, Alsónáne, Medine i Szálke.  Matica im je očito Szálka jer se samo tu javljaju od ta 4 sela na urbaru 1767.  U selu je glava jednog domaćinstva Gyesa Kurtosi.  Do 1828. će ih biti četiri domaćinstva, a čini se da su se tek poslije te godine iselili u ova druga sela.  1720. je u Szálki kućedomaćin Kreszta Kűrtősi a 1715. Petar Kürtössi.  I srpski i mađarski oblici prezimena ukazuju da je toponimsko.  Možda se radi o naselju Kürtöspuszta u Šomođskoj županiji, iako je ono nešto zapadnije od krajeva kod Balatona gdje defteri iz XVI stoljeća nalaze Srbe.

Хвала Паво на разјашњењу.

Нисам погледао сам раније, јер ми беше дошло то презиме на ум, пошто смо неки дан нешто дискутовали о Куртешанима, а сетих се сад да упитам.

Да је топонимско, тако је и мени изгледало, мада увек може бити и надимачко.

[Pavo]

Koliko vidim u rječniku, Kürtös znači trubač.  Samo onda bi bilo pitanje zašto -i i -anin na kraju jer su to tipični nastavci za toponimska prezimena. 

U svakom slučaju, ovo je jako dobar primjer kako prezime može imati više etimologija i kako se prezimena različitog postanka mogu "poklopiti."  Kurteš je stvarno osobno ime iz orijentalnog kulturnog kruga, mada nije pretjerano često.  Na Kosovu jedan pedesetak Kurteša i oko 700 osoba s prezimenom Kurteši, ali u ovom slučaju prezime znači nešto drugo.  To je pogotovu slučaj u situacijama gdje se iz jednog ili drugog razloga isprepliće uticaj nekoliko jezika. 

Kao ovaj moj legendarni sunarodnjak koji je preminuo prošle godine.

http://www.cbc.ca/news/canada/saskatchewan/dick-assman-of-regina-dies-82-1.3728016

Ispostavlja se da ne njemačkom znači nešto drugo.   

[Amicus]

Koliko vidim u rječniku, Kürtös znači trubač.  Samo onda bi bilo pitanje zašto -i i -anin na kraju jer su to tipični nastavci za toponimska prezimena. 

U svakom slučaju, ovo je jako dobar primjer kako prezime može imati više etimologija i kako se prezimena različitog postanka mogu "poklopiti."  Kurteš je stvarno osobno ime iz orijentalnog kulturnog kruga, mada nije pretjerano često.  Na Kosovu jedan pedesetak Kurteša i oko 700 osoba s prezimenom Kurteši, ali u ovom slučaju prezime znači nešto drugo.  To je pogotovu slučaj u situacijama gdje se iz jednog ili drugog razloga isprepliće uticaj nekoliko jezika. 

Kao ovaj moj legendarni sunarodnjak koji je preminuo prošle godine.

http://www.cbc.ca/news/canada/saskatchewan/dick-assman-of-regina-dies-82-1.3728016

Ispostavlja se da ne njemačkom znači nešto drugo.   

На ово презиме ме неодољиво подсећа и мађарско презиме Кертес (Kertész).