Аутор Тема: Село Јазак, општина Ириг  (Прочитано 454 пута)

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Село Јазак, општина Ириг
« послато: март 31, 2019, 02:05:14 поподне »
Идеја за покретање ове теме ми је била да на једном месту објединим све доступне податке(којих нема много) о месту Јазак и пореклу становништва. Свака информација је од великог значаја, тако да свако ко има било какве податке, може слободно написати.
Литература о пореклу становништва је нажалост веома сиромашна, за почетак издвојио бих одељак из књиге Дванаест села у Фрушкој гори, од Милоша Ђ. Шкарића.

ЈАЗАК

Јазак је насељен у XVII веку. Досељеници потичу што из Босне и Херцеговине, што из Србије, а живели су најпре на Браилову код Вишњеваца. Кад су Турци иза друге посаде Беча 1683. били потучени код Ваца и Пожуна, упадоше на повратку ко бесни курјаци у нашу домовину, а нарочито у Срем и Славонију, те стадоше харати и палити на све стране, одводећи народ у робље. Поради тога зулума оставише многи Сремци своје првотно пребивалиште, па се разбегоше које ро Бачкој, које по Фрушкој гори, где ће бити мирнији од Турака. Тако се из Браилова доселило овамо неких петнаест породица, које су најпре основале ово место.
Место је добило име од свога положаја: лежи у дубоком јазу, између два брега. Овај се јаз протеже далеко у Фрушку гору, а код манастира, који је на северној страни, дели се у два грла: једно грло иде к Дреновцу, где је био стари манастир, друго иде Грабовцу, где има особити извор.
Куће су понајвише од черпића; од свих најлепша је школа. Кад је она основана, то се не зна.
Усред села истиче се такођер лепа црква, која је грађена 1760. год.
У Јаску има знаменита задужбина бившег сарајевског митрополита Ђорђа Николајевића, основана за то, да се од главнице сваке године раздели одређена свота међ девојке, које се удаду у месту. Ово траје већ више година од смрти тога добротвора, који је био родом из Јаска, где му и данас родбина живи. Лепа слика његова чува се у школи, а у цркви стоји његова архијерејска штака. Тело му почива у Блажују, селу поред Сарајева, у тамошњој цркви.
За по сата може се пешке доћи из Јаска у манастир Јазак, који је на северној страни. Тамо почива тело српскога цара Уроша. И тај је манастир поред других урес убавој Фрушкој гори и нека врста пританеја. Поред њега је Прњавор са неких 30 кућа и 150 људи.
Поред данашњега манастира Јаска постоји рушевина старога женског манастира, који је око 1745. год. напуштен, а садањи манастир Јазак, који је савремено постојао кад и женски, дозидан је с источне стране остатком материјала од ћелија женскога манастира Јаска. Манастир је славио Вход Богородице.
Брегови: Теочин (роди изврсно вино), Царине, Забел. Брегови шумом обрасли на северној и западној страни: Царина, Црни Бит, Препрње, Честе Стране, Дуго, Косматица, а у њој извор Змајевац, Каменито, Венац, Мангићи-Извори (у њој извори истог имена), Илијин Чот, Срнево (и поток истог имена), Гравранов Поток (у њему Хајдучки извори), Анатема, Козја Рбота, Букова Страна, Пиштавине, Козарице, Драгојевац (у њему поток истог имена), Пудиновац, Вучевац (с потоцима истог имена).
Извори: Ђирис и Бели Поток.
Поља за обрађивање и за пашу простиру се према истоку, југу и западу, а називају се овим именима: Деонице (пашњак), Церије (оранице), Урошевац (манастирски салаш), Средње Брдо, Сигет, Орачке ливаде, Калуђерице, Беговине (ливада) Соко (оранице), Празновреће и Браилово (оранице).

Јазак данас броји српских кућа 305, а душа 1835. Нешто има насељених Мађара.
Породице: Кузминац 3 Латинкић 7 Лазић 10 Лукић 1 Мајсторовић 1 Малетић23 Мандић 1 Марић 1 Маринковић 7 Маројевић 3 Маровић 3 Матић 20 Месаровић 3 Михајловић II Миланковић 1 Миличевић 2 Милинковић 1 Мирковић 1 Миросављевић 1 Младеновић 1 Мојсиловић 1 Момировић 1 Мунгић 1 Недељковић 28 Недић 20 Неглић 24 Немаровић 1 Ненадовић 7 Нешић 7 Нешковић 2 Николајевић 1 Николић 7 Нинковић 1 Пантелић 8 Пашић 7 Павић 7 Павлов 1 Петаковић 20 Поповић 1 Поштић 7 Путиначки 20 Радић 2 Радишић 3 Радојчић 3 Радонић 3 Радосавлевић 7 Радовановић 3 Ракић 7 Пистић 1 Секицки 1 Славнић 18 Спасојчевић 2 Станишић 4 Стефановић 1 Стојчевић 1 Стојковић 3 Стричевић 2 Сударовић 2 Таталовић 7 Тешић 1Тимотијевић 1Тривић 7 Утвић 7 Величковић 1 Вукашиновић 1 Вукмировић 7 Вуков 23 Жирић 20 Живановић 3 Живковић
Изузетак чини породица Јанковић; једни славе св. Николу, а други Марков дан; Поповићи једни славе св. Николу, други Ђурђев дан, Јовановићи једни славе св. Трифуна, а други Петров дан, и не сматрају се измеђ себе иста породица, премда се једнако зову.

Изумрле су породице: Пејчић, Марковић, Петкичевић, Топаловић, Захарић, Филиповић, Рафајловић, Чупић; Солунчић, Симеоуовић, Јеремић, Пантовић, Здравковић, Мишковић, Каранфилов, Бошњаковић, Лакетић, Латинчић, Петричев, Павловчевић.
У Бугарску су се иселиле ове породице: Гавранић, Рашковић, Јосимов, Вујић, Степанов, Трифоновић и Филипов.

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #1 послато: март 31, 2019, 02:25:39 поподне »
"Срби у Срему до 1736/7.,  Душан Ј. Поповић

Јазак - Као насеље забележен је 1702. 1714. били су становници Јаска; Петар Вукобратић, Радоња Старовлашанин, Пеша Скакавчевић, Стеван Степанчевић, Јован Салунџ(ч)ић, Јован Говедаровић. Био је знатно насеље. 1734. је имао 123 дома,  за становнике је забележено да су имућни, добри и сложни људи.  1736. забележено је 78 породичних старешина са 42 ожењена  и 11 неожењених браће и синова. 1756. имао је 160 а  1774. 165 домова. Већи пораст становништва десио се  до 1791. Те године у Јаску било је 205 домова са 1251 дошом.  1795. у Јаску умрло је 149 душа од куге. 1810. имао је 234 дома а 1808. 1301 душу.
« Последња измена: март 31, 2019, 07:03:47 поподне Amicus »

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #2 послато: март 31, 2019, 03:06:40 поподне »
"Географска енциклопедија насеља Србије" (под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића)

Јазак (1.144 ст), ратарско(38,7 аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа,  на јужним падинама Фрушке горе и долинским странама потока Ровач. У висинском појасу 140 - 260 м, с обе стране пута ка Врднику и Руми. 13 км западно од Ирига.
На потесима  Забеље, Јазак Прњавор и Царина после Другог светског рата изграђено је  викенд насеље где су власници викендица углавном Новосађани и Београђани. Основан је на месту са остатцима насељености из бронзаног и гвозденог доба (локалитети Калуђерице, Велика курдина и Садова) и римског доба (Михајловац, Церје и др.)

По неким изворима на потесу Брајилова 1652. год. постојало је насеље са 17 породица досељених из околине Дубровника које су се касније преселиле на данашњу локацију ( њихови данашњи потомци су породице Поповића, Солунџића и Чизмића).
У Јаску је рођен Теодор Аврамовић Тицан вођа буне из 1807 године. Манастир Јазак је најпознатији споменик културе у овом делу Срема. Стара црква је подигнута крајем XV века а данашња у периоду 1736 - 1758 (обновљена 1992). По налогу Марије Терезије манастир је био укинут 1775.


« Последња измена: март 31, 2019, 03:11:56 поподне sova »

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1236

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #4 послато: март 31, 2019, 04:00:44 поподне »
До сад су тестиране три породице из Јаска и све три припадају I2a хаплогрупи.
Миличевић - То сам ја, слава Ђурђевдан, I2 PH908. Друге две се налазе у још необјављеним резултатима.
Надам се да ће у будућности бити још тестираних из Јаска а и генерално из Срема, јер је Срем јако слабо обрађен у литератури и има јако мало података о пореклу становништва уопште.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 493
  • I2-PH908 (Динарска Јужна)
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #5 послато: март 31, 2019, 04:25:39 поподне »
Сово, знаш ли нешто о породици Маројевић из Јаска? Мислим да славе Ђурђиц. Имају ли везе са овим Маровићима или су то две несродне породице.

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #6 послато: март 31, 2019, 06:04:43 поподне »
Сово, знаш ли нешто о породици Маројевић из Јаска? Мислим да славе Ђурђиц. Имају ли везе са овим Маровићима или су то две несродне породице.

Тачно је да славе Ђурђиц. Неке додатне информације о пореклу Маројевића немам, ако нешто сазнам јавићу.
Маровића нема у селу, мој деда који је 1935. годиште их не памти у Јаску. Неких породица  из пописа Шкарића више нема у селу, попут Латинкића, Спасојчевића, Маровића и др.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 493
  • I2-PH908 (Динарска Јужна)
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #7 послато: март 31, 2019, 06:13:25 поподне »
Тачно је да славе Ђурђиц. Неке додатне информације о пореклу Маројевића немам, ако нешто сазнам јавићу.
Маровића нема у селу, мој деда који је 1935. годиште их не памти у Јаску. Неких породица  из пописа Шкарића више нема у селу, попут Латинкића, Спасојчевића, Маровића и др.

Важи, хвала.

Ван мреже Сова

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 43
  • I2-PH908
Одг: Село Јазак, општина Ириг
« Одговор #8 послато: април 07, 2019, 05:22:57 поподне »
"Георгије Николајевић (познат и под световним именом Ђорђе Николајевић; 20. април 1807 — 8. фебруар 1896) је био српски теолог и митрополит Дабробосански.
Георгије Николајевић је рођен у селу Јаску (Срем) 20. априла 1807. године као Ђорђе Николајевић. Рођен је у свештеничкој породици од оца Симеона и мајке Василије. Основну школу је завршио у родном селу. После основне школе, од 1817. до 1819. године, је ишао у немачку школу у Митровици, а после ње се уписује у гимназију у Сремским Карловцима. После гимназије уписао се у Богословију у Сремским Карловцима.

Георгије Николајевић је био и учитељ, свештеник, професор Богословије у Задру, члан Конзисторије Далматинске епархије, ректор и професор Сарајевско-Рељевске богословије и члан Конзисторије митрополије Дабробосанске. У позним годинама је изабран за митрополита Дабробосанског. Био је покретач и члан разних добротворних задруга и фондова. Такође се бавио и књижевним радом, а уређивао је и Српски далматински магазин."