Аутор Тема: Печење српске ракије у власотиначком крају  (Прочитано 2127 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Печење српске ракије у власотиначком крају
« послато: октобар 19, 2013, 08:23:22 поподне »

  ПЕЧЕЊЕ СРПСКЕ РАКИЈЕ РАКИЈЕ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ


       Печење ракије од дивље крушке-Крушкова ракија:

     Прво се скл'чу дивље крушке у дрвено корито, сас дрвени чук или „туч“ за кл'чење крушке у дрвено корито, које се напрај од труп'ц , ондак сас држач, скога  се диза и спушта, такој  кл'чу крушке.
Т'г се обавезно тура по једна кова вода, к'д се  турају склцане крушке у кацу.

Ондак се тој тура  у кацу  па чека да проври, да сташу и онда се пече ракија од дивље крушке на старински казан.
Од казан мож' да искочи 5-6 литара ракија или од 7-8 литара ракија по казан(„мека ракија“).

Да би се добил ПРЕПЕК без шићер( „љута ракија“), ондак се  у казан сипа ракија од три (3) испечена казана „меке ракије“, а рество се допуни сас комине од дивље крушке из кацу.

Од јед'н казан се „извади“ 7-8 литара ПРЕПЕКА („љуте ракије“-а ако се на казан  тури 5 килограма шићер, ондак се испече ПРЕПЕК („љута ракија“) од око 15 литара ракија ПРЕПЕКА  („љута ракија“).

Допуна: Мој отац Благоје(1920.г.) и мајка Марица(1925.г) Младеновић  су пекли  на казан најбољу ракију „крушковачу“ у крају  од дивљих крушака, где смо имали „крушкар“ у  родно село Преданча(Дејан) на коси планине Букове Главе (1330.м) места Белутак(око 900.м)-(подвукао М.М 2010.г)

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце


                 
             Печење  ракије шљивовице:
У  нашо село Преданча ћу ви испричам какој се пече ракија о шљиве (твоја баба Љуба ги викаше сливе).
  Збирамо разне шљиве за печење ракије: ситне (дрсисне), белице (беле),  „ранке“ шљиве и на јесен „јесењке“ („маџарке“), па ги турамо у каце да сташу.

 Млатимо ги сас прутеви од младике по неколко метра, па ги ручно ги беремо у крошње, а с'г у кове, па у вреће и џакови у дрвена  двоколице сас краве терамо дома.

Нек'д су ги тереали у лесарке и у кошеви да не истече сок, а д'нске ги турају у најлон џакови , па узбрдо се носе или на грбину до пут па у кола говеђа.
Куде нема путеви онда се носило на грбину праву у вреће и турало у каце у подруми.

Најбоља ракија се пекла од „маџарке“(јесењке)-неки ги вику и „модрице“, а у Шумадији „пожегаче“.; па ондак од „белице“(које сазревају негде у август), а „остале у јуни и јули  месец (има ги разне врсте: жуте, црвене, црнице, шарене, пепељасте (крупне и ситне по величини).

Ете ћу ви с'г казујем какој се пече ракија од овеј шљиве.
 Сви су били мајстори, ал од твују мајку Мару неје имал по бољ' мајстор за печење ракије од шљиве.

Она гу жутеше сас лисје од ора' или од липу или од неке миришљаве лековите травке, па тај ракија је била увек сас мирис и имал добар „шмек“.

Шљиве се оберу и сипу у кацу да сташу, да буде врење. Тој траји од 10-15 д'на.
К'д  на вр' кацу комине ги увате „ситне мушице“ и чорба буде „кисела-тој ти је знак да треба да се туру комине из кацу у казан и пече ракија од шљиве.
Онда се приступа да се пече ракија.
Напраји се казан  код  мајстора казанџију, као гвоздена посуда у којој се турају комине и куде ће под јаком ватром да се пече ракија. Тај казан се добро сазида, а испод се остави огљиште куде се турају дрва и ложи ватра.

Казан се напуни сас комине од шљиве.
Одозгор се на казан тури „капак“, а около казан сас блато се „повеже“ сас „капак“ да к'д се „испарава“ не одлази напоље пара, која се збира унитра у „капак“(који је шупаљ и има „продужерну“ шупљу цевку , а све је тој напрајено од иловаче и испечено куде грначари а нек'д је тај капак бил од дрво), а горе на вр' на „капак“ има малко широко  ко паниче куде се сипа вода да се 'лади.

Тај продужетак капака иде у кацу која је пуна сас воду, а онда преко луле се дестилацијом пара претвара у течност и на „лулу“ из кацу потече ракија као течност.

К'д се ложи казан прво се  почне сас „тију“ ватру, јер ако је ватра јака може да се „избљује“ казан, односно да потекне одма'' комине уместо ракије. „тија“ ватра се „држи“ све док не потекне ракија на лулу. Па к'д потекне ракија онад се ватра  постепено стабилизира , да не „избљује“ казан.

Ватра мора да буде таква да на лулу ракија тече као вода на извор, а смањује се к'д почне да се завршава печење ракије.

К'д оће да се ракија „жути“ тура се шумка од јабуку на цедиљку, која стоји на БУЧУГ (дрвена посуда у којој се сакупља ракија)
Задњи део течности код печења ракије се зове ПАТОК, то је веома слаба ракија, која се скупља и после поново ставља к'д се пече други казан ракије од шљивовице.

К'д почне да слабо тече ракија на лулу, онда се БУЧУГ изм'кне, ел је ракија слаба и тој иде „паток“, који се збира у другу посуду и врта у други казан к'д се пече ракија.

За мерење колко је литра испечено од казан од шљиве, служила је справа РАБУШ.
Тој је била дрвена мерка, која је била нарезана на штапу:“1кг(литра),2кг(литра),5кг(литра),15кг(литра)....“.


Такој од ситне шљиве највише од јед'н казан искочи „мека“ ракија до 10 литара, а љута од „три казана“(30 литара меке ракије) искочи до 15 литара.
Од шљиве (сливе) „маџарке“(„модрице“-плаво затворене боје) или „јесењке“ (пожегаче), могло је да искочи „мека ракија“ од 14-15 литара, а „љута ракија“(3.15=45 литара меке)  да искочи 25 литара „љуте“ ракије шљивовице.

Од шљиве „белице“ мека ракија ако су добро зреле , је „средина“  између „ситница“ и „маџарка“ шљива у печењу ракије.
 Тој зависи од зрелост, крупнпоће, годину какој су родиле по крупне ил' по ситне или дал' су имале више „шећер“ или су сазреле по кишу и киселе или зелено обране, па је и ракија по квалитету и количини туј негде на „средини“ по јачини и количини од „ситница“ до „маџарки шљива.

Твоји су имали млого добру ракију од „белице“, а твоја матер Мара је била мајстор над мајсторима за печење ракије и од шљиве „белице“ а твој  башта  Благоја је пекао више ракију  „крушковачу” од које се зими грејала  добра ракија за славе и свадбе,а  и љута ракија се пила за свадбе , славе и светковине а и к'д се работило у поље и тешка печалбарска работа.
Она ни је била ,лек за добро здравље и расположење  и дуг живот у планину.

К'д се пекла ракија, обавезно под казан  у  огњиште се пекло зелено класје од царевице а и пекли се планински  компири у пепел.
К'д се пекла ракија јесени, појало се и пила ракија, па се нек'д и претеровало.

К'д се пече ракија  најопаснији је први млаз од ракију, 'ел је она најљута.
Туј кој пије одма се опије, а она вата ко „жива ватра“.
 Млоге су песме испеване од казамџије и од ракију, које се и данас поју на славама и свадбама овога краја, па се с'г поју и по градови куде су се наши из села иселили по Србију.

Запис 2010. године с. Преданча Власотинце
Казивач: Станковић Јован (1940.г) село Преданча(Дејан) Власотинце
Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар Власотинце

     * * *
Поставио Аутор: Мирослав B Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
Постављено:  19. октобар 2013.г. Власотинце југ Србије, република Србија


« Последња измена: октобар 19, 2013, 08:49:39 поподне Мирослав Младеновић »