Аутор Тема: Сеобе из Македоније у Србију након Илинденског устанка  (Прочитано 2324 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7298
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе из Македоније у Србију након Илинденског устанка
« Одговор #20 послато: август 17, 2019, 10:35:55 пре подне »
Sto se crkvenih knjig tice nista nisam pronasla.

Maticne knjige se u Makedoniji vode tj kako su mi objasnili su prepisane od 1900 naovamo. Medjutim veliki broj crkvene dokumentacije i posedovnih listova - tapija je izgoreo u I sv ratu.

Deo dokumentacije su Bugari poneli prilikom povlacnja sa sobom ali niko ne zna gde su smestene sada. Jedan trag me je odveo do Arhiva u Sofiji, ali se oni ne javljaju mesecima. Drugi trag me je odveo ka Arhivima Makedonije ali ni tu nema odgovora.

Dalje sto sam pronasla je promena prezimena u okvirima porodica.  Vecina prezimena se zavrsavala na OV, sto je dodatno
otezalo potragu. Prema promenama doslo bi da je Radovic bio Radov, alo kako su prezimena menjana pri seobama postoji mogucnost da je Radov, zapravo Rade nosilac loze.

Izgleda da je taj deo istorije izgubljen zauvek  :-[

Ово до чега сте дошли су вредни подаци. Ако је бар нешто од књига сачувано, било у Архиву у Софији било у Архиву у Скопљу, има наде да се оствари и увид у ту документацију. Наравно, изостанак одговора на ваш упит није ништа необично за државне установе на овом поднебљу, они углавном још не баратају савременим начином комуникације, или једноставно немају ту културу да одговоре на мејл. У сваком случају, не треба одустајати, већ треба наћи модел да се оде до неког од Архива, и провери на лицу места (или преко некога ко је већ тамо) да ли и шта од те врсте грађе поседују?

Када бисмо нашли књиге и с почетка 20, ако не и с краја 19. века, мислим да би се та заврзлама око презимена донекле разрешила. У то време, Македонија, као и други крајеви под влашћу Османског царства су под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, све до 1920. године, када бивају откупљени од Цариграда и када прелазе под јурисдикцију Српске патријаршије.

Ван мреже jana.mirjana

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Сеобе из Македоније у Србију након Илинденског устанка
« Одговор #21 послато: август 17, 2019, 11:48:09 пре подне »
Ovde postoji jos jedan problem. Radi se o delovima koji su paraleno vodjeni u dokumentacijama srba, bugara i graka. Izrazeno kod Bugara je da su prezimena menjana iu skladu sa njihoim jezikom. Pa tako za podatke o Milanovicu iz recimo Kiceva, nacicete vise podataka kao o Milanovu iz Kiceva, a zapravo je to jedan te isti covek.


Druga stvar je uvodjenje zvanicnih prezimena u Srbiji u 19 veku. Tako imamo one koji su dosli i jednostavno su upisani po imenu kao prezimenu. Tu je jedini trag slava ( ako nije menjana ).

Svakako planiram dogodine ako me zdravlje posluzi da krenem put Makedonije i idem redom od jedne do druge institucije pa onda za Bugarsku, Tursku gde me navede trag.

Podrucje istrazivanja je vrlo interesantno i treba ga zabeleziti za naredne generacije


Ван мреже Александра

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Сеобе из Македоније у Србију након Илинденског устанка
« Одговор #22 послато: новембар 26, 2019, 01:35:31 поподне »
  Захваљјући @ jana.mirjana добила сам савет да се позабавим архивском грађом и Архив Македоније тј. запослени су ме упутили да се обратим македонском Црвеном Крсту пошто су они исто водили податке о миграцијама, с обзиром да су у њима помагали. Тако да можда некоме помогне овај податак