Miroslav Mladenović Mirac, matematičar, lokalni etnolog i etnograf – Vlasotince: Krsna slava, Sveti Đorđe
Крсна слава посни Свети Ђорђе 9 децембар „Порекло“. прилог проучавању порекла родова у југоисточној Србији и Западној Македонији.
Сажетак:
Рад се бави појавом крсне славе познате у народу као „Свети Ђорђе – посна слава“, која се у појединим крајевима југоисточне Србије и Западне Македоније обележава 9. децембра, на дан Светог Алимпија Столпника по званичном црквеном календару. На основу дугогодишњих теренских истраживања, усмених сведочанстава и анализе локалних обичаја, указује се на синкретизам култа Светог Георгија и Светог Алимпија, као и на значај ове славе као културног маркера порекла родова и миграционих кретања. Посебна пажња посвећена је распрострањености славе и њеној улози у реконструкцији породичне прошлости.
Кључне речи: крсна слава, Свети Ђорђе посни, Свети Алимпије, порекло родова, југоисточна Србија.
О аутору:
Мирослав Б. Младеновић – Мирац, пензионисани математичар и независни истраживач порекла родова, етнографије и народне традиције југоисточне Србије и Западне Македоније. Аутор више објављених књига и радова из области етнологије, дијалектологије и родословља.
2. Тип рада
Истраживачки прилог / етнолошко-родословна студија
Сажетак:
Рад се бави појавом крсне славе познате у народу као „Свети Ђорђе – посна слава“, која се у појединим крајевима југоисточне Србије и Западне Македоније обележава 9. децембра, на дан Светог Алимпија Столпника по званичном црквеном календару. На основу дугогодишњих теренских истраживања, усмених сведочанстава и анализе локалних обичаја, указује се на синкретизам култа Светог Георгија и Светог Алимпија, као и на значај ове славе као културног маркера порекла родова и миграционих кретања. Посебна пажња посвећена је распрострањености славе и њеној улози у реконструкцији породичне прошлости.
Кључне речи: крсна слава, Свети Ђорђе посни, Свети Алимпије, порекло родова, југоисточна Србија.
Увод
Крсна слава је у српској традицији трајни породични и културни маркер, који често одражава историјске миграције, промене вере и породичне односе. У овом раду се посебна пажња посвећује „посној“ слави Светог Ђорђа, која је у народном говору позната и као Св. Ђорша – локални дијалекатски облик имена. Истраживање је засновано на теренским белешкама аутора, прикупљеним у периоду од 1970. године из родног села Горњи Дејан и суседних насеља, као и Западне Македоније.
САДРЖАЈ
1. Методологија
Рад се заснива на дугогодишњим теренским истраживањима аутора, усменим сведочанствима информатора, анализи локалних обичаја и компарацији са званичним црквеним календаром. Методолошки приступ укључује: систематско прикупљање података о крсним славама по селима, анализу локалних дијалекатских форми имена светитеља, етнографску интерпретацију историјских догађаја као што су крвне освете и миграције, упоредни преглед свих терена у југоисточној Србији и Западној Македонији.
2. Локални облици крсне славе
У народном говору „посни“ Свети Ђорђе је познат као Св. Ђорша. Таква формирања имена (Đorđe – Đurđe – Đorša) уобичајена су у старим говорима власотиначког и црнотравског краја. Напомене о овим облицима нису уобичајене за друге светитеље (нпр. Св. Николу), што указује на специфичан локални етнолошки и дијалекатски развој.
3. Историјски и етнографски контекст
У времену крвних osveta, било је уобичајено да се мењају вера, крсна слава, име и презиме како би породице преживеле. Примери из аутора терена укључују:становнике који су променили крсну славу приликом пресељења,појединце који су променили веру и породични идентитет услед опасности или крвне освете, случајеве миграција и интеграције странаца (нпр. један Албанац који је прешао у православну веру и оженио се у селу поред Власотинца).
4. Примери промена вере и крсне славе
У селу Крушевица аутор је забележио случај Шиптара који је променио веру у православну, оженио се у локалној заједници и постао део локалне економије (занат Бонбонџија). Ови примери илуструју како крсна слава делује као културни и породични идентификатор, али и као средство за преживљавање и интеграцију у нову заједницу.
6. Закључци
„Посни“ Свети Ђорђе служи као културни маркер порекла родова, који бележи и историјске миграције.
Локални дијалекатски облици имена (Đorđa – Đorša) показују специфичан етнолошки развој у власотиначком и црнотравском крају.
Историјски примери крвних освета и промена вере и крсне славе илуструју како крсна слава делује као породична и културна заштита.
Рад представља основу за будуће обраде свих крсних слава по селима и компаративне анализе у Србији и Западној Македонији.
Забележио: Мирослав Б Младеновић Мирац математичар пензији, локални етнолог и етнограф, Власотинце
