Аутор Тема: Међународно-правни статус Краљевине Југославије у Другом светком рату  (Прочитано 330 пута)

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Основни а најтежи задатак за српске историчаре је да почну да третирају Други светски рат у Југославији у правним оквирима.

Кључна питања су:

1) У којој држави се одиграва Други светски рат? (Да ли постоји Краљевина Југославија до 1945 године?)

2) Да ли Краљевина Југославија има владара (Краљ Петар II је признат од Савезника, укључујући и Совјетски Савез, као легитимни владар, а затим и од Тита, преко Шубашића, којима је неопходан да би им пребацио легитимитет)

3) Да ли Краљевина Југославија има владу? (Потез Ивице Дачића да избаци слику Милана Недића из владе Србије сведочи о неозбиљности српске политичке елите и српског друштва у целини. Нити је Милан Недић био председник владе Србије за време рата - тако нешто није постојало - нити је требало да буде постављен у згради владе са осталим председницима владе, нити је требало да буде избачен због 'колаборације', већ је требало да буде избачен зато што није био председник владе Србије, већ председник нелегалне иницијативе које је саму себе прогласила владом. Тадашња влада Југославије (и Србије) врши своју функцију у Лондону, под Симовићем, касније Слободаном Јовановићем и Божидаром Пурићем, свиђало се то нама или не. Мени се, рецимо, не свиђа, као што ми се данашње владе не свиђају, али то је једна, једина влада земље којој припадамо, хтели ми то или не, били они мудри и морални председници владе или не)

4) Да ли Краљевина Југославија има војску? (Термин Југословенска Војска у отаџбини је нетачан, то јест нетачно се, често и тенденциозно, пласира. Правилни и пуни термин је - Југословенска Војска (тачка), какав је био и пре почетка рата)

5) Да ли је свако паравојно деловање на територији Југославије забрањено, то јест да ли једино Југословенска Војска има право да делује војно? (Све паравојне формације су нелегалне, укључујући партизане, усташе, недићевце, словеначке и хрватске домобране који су дезертирали из Југословенске војске и ставили се у службу окупатора Југославије. Ово је, дакле, чисто правна, а не морална констатација. Да је пуковник, касније генерал Михаиловић основао било шта 1941, био би, такође, одговаран за оснивање паравојне формације. Ако је поступио по Уставу и ратном плану (прелаз на четничку војну) а задржао легитимтет Југословенске војске, онда морамо да престанемо да причамо о 'четничком покрету', који би био једнако нелегалан као и партизански)

6) Сва ова питања могу да се сумирају у једном - да ли је Краљевина Југославија 'капитулирала' aприла 1941, како су тврдили Немци и комунисти или је наставила са отпором, већ 17. aприла 1941?
(Ја првенствено желим да чујем одговор на ово питање од наших историчара и правних историчара. Смиља Аврамов је нешто писала пре десетак година, али нико се озбиљно не бави овим кључим питањем. Самарџић и Крсмановић су једини који своју историографију заснивају на становишту да капитулације није било)

Када одговоримо на ова питања, онда можемо да се бавимо моралом, неморалом, да се колоквијално изражавамо, да записујемо људске патње, да прихватимо или не прихватимо да су Срби из Крајине морали да се одупру усташама, макар и под вођством Комунистичке партије Хрватске, да је Милан Недић био морално оправдан што је формиирао владу националог спаса, итд. Све су то закључци за које ја имам симпатија, али они се не могу износити ипре него што се тема треитра у државно-правном оквиру, јер нападнута је једна држава априла 1941.

Апсолутно исто важи за 90-те у Југославији. Кад утврдимо ко је разбио земљу, а ко је имао легитимитет да је брани, кад сагледамо Бадинтерову улогу, итд, можемо да причамо о страдалим Муслиманима у Босни, итд.

Ван мреже dko

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 218
Одг: Међународно-правни статус Краљевине Југославије у Другом светком рату
« Одговор #1 послато: децембар 25, 2018, 05:49:35 поподне »
Још једна паралела која је релевантна за даље разматрање: попут владе у Лондону 1941-1945 наша влада 1916-1918 заседа такође ван земље и припрема монструзну одлуку да укине државу којом влада (Србију) и да оснује будућу Југославију, а легитимитет те владе се никада не доводи у питање, као што ни не треба, по мом мишљењу. Њихов морал и политичка исправност су, наравно, нешто сасвим друго.