Аутор Тема: Култ Светог Јована Крститеља код Срба  (Прочитано 1321 пута)

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« послато: децембар 18, 2018, 08:13:39 поподне »
Има на форуму тема Свети Јован Крститељ - Јовањдан у Црној Гори, која јe ограничeна само на простор Црнe Горe (код којe имамо доста профилисаних родова па јe лакшe пратити причу).

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1842.msg0;boardseen#new

Мислим да има доста родова и породица и са других подручја битовања српског народа који славe Свeтог Јована, нарочито у Босни.

Моја породица Милићeвић по оцу (И2 - ПХ 908) јe из Србијe, Шумадија (од 1800) сигурно, али нисам баш сигурна за ранијe (наводно од Књажeвца). Нe припада ни јeдном од профилисаних родова за сада, мада сe уочава нeка гeнeтска вeза са нeким породицама којe славe Свeтог Јована из Боснe.

Слави Свeтог Јована (Сабор светог Јована Крститеља, 20 јануар), прeслава (Ивањдан или рођење Светог Јована Крститеља, 7. јула).


Заинтересовало ме где се налазе цркве и манастири посвећени светом Јовану Крститељу на подручју бивше СФРЈ.



Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #1 послато: децембар 18, 2018, 08:18:51 поподне »
 О Култу Светог Јована Крститеља код Срба од Митрополита Амфилохија

https://radiosvetigora.wordpress.com/2011/01/20/%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82-%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE/

Најстарије светојовањске цркве подигнуте су у српским земљама, по свој прилици, у доба Јустинијаново, углавном у јадранском приморју

-манастир Св. Јована у околини Скадра,

-василика у Свачу, василика Св. Јована у Повљи

-и, можда, првобитна црква у Сутивану на Брачу,

-и у јадранском залеђу – недавно откривена василика у околини Требиња,

-у Засаду, крај новије Светојовањске цркве,

-и неубицирана црква у околини Бијелог Поља, како свједочи топоним Сутиван, недавно обновљена на новом мјесту.



Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #2 послато: децембар 18, 2018, 08:21:09 поподне »
Други талас снажења култа и грађења нових светојовањских храмова код нас почиње са првим забиљеженим јованоимењацима међу српским подвижницима и владарима – Св. Јованом, рилским пустињаком, у 9. и 10.в., и Св. Јованом Владимиром, краљем зетским.

 У 10. и 11. в. Св. Јован Владимир (или његова супруга Косара, кћер цара Самуила Охридског):

- обнавља у Свачу јустинијановску цркву Св. Јована

- у планинама код Дебра зида чувени Светојовањски Бигорски манастир,

- док, вјероватно, његов таст Самуило подиже Слепчевски светојовањски манастир код Битоља.





Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #3 послато: децембар 18, 2018, 08:25:30 поподне »
Трећи талас ширења светојовањског култа код нас, започет или само настављен подизањем:

- светојовањске цркве у Горњем Матејевцу код Ниша 1170.г.

- у 13. в., подизање прве познате немањићске цркве у част Св. Јована, у комплексу манастира Студенице. 1219. г.,

- највјероватније, у Жичу из Никеје стижу као посебан благослов и знамење дио Претечине деснице
« Последња измена: децембар 18, 2018, 08:27:11 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #4 послато: децембар 18, 2018, 08:40:30 поподне »
Св. Краљ Милутин зида или обнавља неколико светојовањских цркава:

- у Свачу, потпуно разорену у монголској најездиу на самом измаку 13.в.,обнавља из темеља са својом краљицом мајком, Св. Јеленом Анжујском,

-  светојовањски метох манастира Св. Никите у Македонији, цркве код Скопља,

- можда и великог манастира Св. Јована код Гњилана.

Свети Стефан Дечански обнавља Светојовањски манастир Слепче код Битоља.

Патријарх Данило Други у Пећкој Патријаршији (у чијим се ризницама већ чувала Претечина десница са дијелом часне његове главе зида)  обнавља посебну капелу, посвећену Светом Јовану, при цркви Богородице Путеводитељке.

Цар Душан и царица Јелена, која је као монахиња послије његове смрти понијела име матере Св. Јована – Јелисавете, 1345. обнављају и штедро обдарују манастир Св. Јована на Меникејској гори код Сера, као своју нову резиденцију на југу,

Сама Јелисавета, након мучког посјечења њеног сина Уроша Нејаког вјероватно осим цркве на мјесту злочина, код села Неродимља у Старој Србији, која израста у манастир, подиже и парохијску цркву Св. Јована у самом селу.

Десница Претечина ( која се у то вријеме налазила још увијек у Србији) благословила је и Св. Великомученика цара Лазара са његовом војском на саможртвени подвиг на пољу Косову 1389.г., у «бијелој Самодрежи цркви» код Вучитрна, посвећеној Св. Јовану.

Кивот са Моштима Кнежевим са монасима избјеглим из манастира Раванице пред Турцима 1697. налазе своје прибјежиште  у манастиру Св. Јована Претече на Фрушкој гори, званом Врдник, касније, послије обнове пренамијењеном празнику Вазнесења Господњег, у част прве Раванице, и прозваном Врдничка Раваница.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #5 послато: децембар 18, 2018, 08:44:41 поподне »
Белики манастир Св. Јована крај средњовјековних Гнивљана у Старој Србији, које Џинић-бег руши, и подиже на њему своју касабу Гњилане.
 
Светојовањска црква у Јасеновцу, претворена 1941.г. са цијелим селом у највеће српско погубилиште 20.в..

Црква Св. Јована у Старом Селу код Оточца, срушена 1991.г.

Минирана црква Светог Јована у Пећкој Бањи 17. марта 2004.г.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1083
Одг: Култ Светог Јована Крститеља код Срба
« Одговор #6 послато: децембар 18, 2018, 09:13:53 поподне »
Јасеновац је на самој граници Славоније и Босне (где имамо доста породица које славе Светог Јована).

Храм Светог Јована Крститеља – Јасеновац (Славонска епархија)

Стари парохијски храм посвећен је рођењу светог Јована Крститеља подигнут је 1775. године. Била је то једнобродна грађевина у барокном стилу, са наглашеним полукружним олтарским простором. Над западним улазом се налазио високи звоник са лантерном.

Године 1827. у месту је службовао као парох поп Аврам Секулић.

Јасеновац је почетком 20. века имао православну парохију III платежне класе, са свештеником Михаилом Медаковићем.


Парохијске матрикуле започете су 1777. године, постојало је српско православно гробље и парохијски дом.

Овај храм су усташе запалиле и до темеља срушиле 1941. године.

Нова парохијска црква подигнута је 1984.године.

1991: Храм је сада оштећен гранатама и митраљеском ватром.

2000. црква је поново обновљена и тада епископ славонски Сава Јурић проглашава јасеновачку цркву Рођења Светог Јована Крститеља за манастир.

Данас је овај манастир истовремено и резиденција Епископа славонског.