Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Синиша Јерковић]

Предања су предања и ја их баш не би превише узимао у обзир. Пре свега би требало видети генетско порекло Михића (по мушкој линији) да би видели да ли прича о Ружи пије воду. Наиме, говори са да су Михо и Ружа били брат и сестра. Са друге стране, постоје Ружићи и у Требињу и у Пиви али постоје и у Србији. Умало да заборавим, постоје  православни Ружићи и у Далмацији (Имотски).

Ружићи који славе Јовањдан постоје и у групи Усораца, у Дољанима (Шкаре) код Оточца, у Брлогу и у Комићу код Удбине.

Било би добро кад би знали њихов хаплотип.

Иначе, судећи по свему што досад знамо, Усорци су поријеклом са простора источне Херцеговине.

[Синиша Јерковић]

Postovani Sinisa,

Da li imate komentar na slicnost R1a1a1/37 markera za Sarenca,Stevanovica i Simica ?

Pozz
Dragan

Драгане, иако на први поглед хаплотип Шаренаца изгледа другачији од осталих из кластера, нема сумње да се ради о истој породици, да не кажем племену. Посебно је карактеристична за цијелу групу ниска вриједност маркера 458=13. Ваш хаплотип као да се налази негдје на пола пута између Шаренца и осталих.

У племе Шаренаца у Херцеговини спада још неколико породица у херцеговини: Зимоњићи, Бабићи, Жерајићи, Давидовићи, Парежани... Ваљда ћемо једног дана имати и њихове хаплотипе.

Шаренци су се доста исељавали управо у зворнички и мајевички крај, тако да ова веза не чуди.

[mladjo]

Чорак, Крбава, Лика - вјероисповијест: католик, хаплогрупа I2a.

[Небојша]

У Лици (Оточац) презиме Чорак носе и православни и католици. Православци славе Св. Николу. Помињу се у попису из 1712. године. Мислим да у днк пројкету већ постоји ово презиме (хаплогрупа N1a). Они су из Вуковара (пореклом из Крбаве), а презиме су добили од бабе по оцу.

[mladjo]

У Лици (Оточац) презиме Чорак носе и православни и католици. Православци славе Св. Николу. Помињу се у попису из 1712. године. Мислим да у днк пројкету већ постоји ово презиме (хаплогрупа N1a). Они су из Вуковара (пореклом из Крбаве), а презиме су добили од бабе по оцу.

Презиме које помињеш а припада хаплогрупи N1a јесте заправо Тушек...ако се не варам, тестираног Тушека баба по оцу је била Чорак.

[Небојша]

Презиме које помињеш а припада хаплогрупи N1a јесте заправо Тушек...ако се не варам, тестираног Тушека баба по оцу је била Чорак.

Тако је Млађо. Знам да је на теми већ било говора о овом презимену.

[Окир СРБ]

Јаначковић, Дучевац (општина Бабушница), E1b1b

13 24 13 10 16 16 11 12 12 13 11 32

[Окир СРБ]

Комљеновић, Велики Градац (општина Глина, Банија), E1b1b

13 24 13 10 16 18 11 12 11 13 11 31 15 9 9 11 11 26 14 20

На основу првих 20 маркера Комљеновић упада у кластер Васојевића (потпуно поклапање са Ђукићем и Бојовићем).

[robert w.]

Комљеновић, Велики Градац (општина Глина, Банија), E1b1b

13 24 13 10 16 18 11 12 11 13 11 31 15 9 9 11 11 16 14 20

На основу првих 20 маркера Комљеновић упада у кластер Васојевића (потпуно поклапање са Ђукићем и Бојовићем).

Svaka čast. Čestitke Komljenovićima na rezultatu.

[mladjo]

Комљеновић, Велики Градац (општина Глина, Банија), E1b1b

13 24 13 10 16 18 11 12 11 13 11 31 15 9 9 11 11 16 14 20

На основу првих 20 маркера Комљеновић упада у кластер Васојевића (потпуно поклапање са Ђукићем и Бојовићем).

Видим да је на маркеру DYS447=16, па се питам да ли је тачно...обзиром да би вриједност на том маркеру требала бити = 26.

[Окир СРБ]

Видим да је на маркеру DYS447=16, па се питам да ли је тачно...обзиром да би вриједност на том маркеру требала бити = 26.

Вриједност маркера 447 код Комљеновића је 26, погријешио сам при куцању.

[mladjo]

Лукић, Доњи Шепак, Зворник, РС - слава: Аврамијевдан, хаплогрупа R1a.

Опширније на теми о Аврамијевштацима.
Аврамијевдан ”Порекло.рс”: О св.Аврамију Затворнику

[mladjo]

Тодоровић, Вољевци, Велика Река (Мали Зворник), СРБ - слава: Ђурђевдан, хаплогрупа R1a.


У стручној литератури, поријекло становништва села Вољевци, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића.

Из доба наших устанака су:

Пурковићи. Овде су из Роваца; отуда низ Лим и Дрину преко манастира Раче дошле неколике породице, па се овде уселиле у Ћелиће под Илијашем. Они су постали добри рудари, што су и данас (14 к.; Св. Лука).

Роповићи у Врањачи су из Колашина, дошли на имања неких изумрлих и исељених Турака Роповића. По изласку муслимана они су се померали на све стране изнад реке и ушли и у друга имања (9 к.; Св. Алимпије).

Мићићи су дошли из Амајића, пошто су се претходно селили у Оџино Село (данас Причиновић) код Шапца, па ту једни остали, а други се вратили у ваљевску Осечину, па и ту једни остали, а неки дошли овде на муслиманска имања, која су била 1807. год. напуштена (5 к.; Мратин дан).

Тодоровићи су из прекодринског Поповића. Предак им ушао девојци у кућу, и славу променио (5 к.; Св. Ђурђе).

Тестирани Тодоровић данас слави св.Василија Острошког...али не и Ђурђевдан.

[Небојша]

Девић, Ђурђевдан, Шекулар, Црна Гора (предање Дробњак),  I2a Dinaric North

Преносим занимљив текст Небојше Бабића (Порекло.рс - Порекло презимена, село Шекулар, Андријевица)

Ово би могло да интересује шекуларске Ћетковиће:

видим на Српском ДНК пројекту, на овом сајту, да се тестирао неки Девић из Шекулара, и да је резултат HG I2a1b dinaric north. Уколико је ово поуздано (а не видим разлога да није), испада да Ћетковићи припадају овом кластеру. Наше братство има врло прецизан родослов и Девићи, исељени најпре у Ровца, па у Доњу Ржаницу код Берана, су потомци нашег праоца Ћетка и огранак братства Ћетковића.

Оно што се сада поставља као питање, а везано је за генетско порекло, је следеће: према нашем предању, Ћетко је био Церовић, од оца Илије из дробњачке Тушине. Не знам да ли се неко од Церовића тестирао за утврђивање Y хромозома, а било би занимљиво видети њихове резултате, чиме би се потврдило или оповргнуло порекло нашег братства од Церовића. Није искључено да Ћетко и није био од овог великог братства, нарочито имајући у виду да је Тушина у јужном делу Дробњака, на самој граници са Ускоцима који су разнородног порекла из многих крајева Црне Горе и Херцеговине.

С друге стране, све занимљивија постаје слика Дробњака, где за сада имамо шаролике резултате: утврђени су I2a1b dinaric south, па I1, J2b, васојевићки E1b, сад и I2a1b dinaric north, што потврђује да је Дробњак веома хетерогеног састава…

За Шекулар за сада знамо да су Дашићи (а самим тим и њихови сродници по мушкој линији Рмуши и Булићи) највероватније I2a1b dinaric south. А било би занимљиво да се тестирају припадници других старошекуларских родова, потомака Вука Љевака, Комјена и други. Сада за Ћетковиће можемо претпоставити да им је HG I2a1b dinaric north (можда је прерано закључивати на основу једног тестираног), а за мезгалске Васојевиће да припадају HG E1b.

[Небојша]

Тестирани Девић је пореклом из Берана. Девићи су према легенди огранак Косорића-Лијовића. У једном тренутку напуштају Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и беже у Шекулар код Андријевице. Касније напуштају Шекуларе и "спуштају се" у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Ђурђевдан, а прислава: Св. Никола.

Битно је напоменути да у днк пројекту постоји презиме Кљајић (I2a DN). Уврежено је мишљење да су Кљајићи пореклом из Роваца. Ово се не може са сигурношћу тврдити за све Кљајиће, међутим, слава тестираних Кљајића, Св. Лука, заиста упућује на те крајеве.

У Александровачкој Жупи тестиране су чак три породице Џамић. Сви припадају хаплогрупи I2a DN. Пореклом су кажу, "од Мораче".

Чини ми се да је матица наших I2a DN хаплотипова негде на потезу Никшић - Морача.

[Kyrios]

Тестирани Девић је пореклом из Берана. Девићи су према легенди огранак Косорића-Лијовића. У једном тренутку напуштају Доњу Буковицу, у непосредној близини насеља Тимара и Превиша, и беже у Шекулар код Андријевице. Касније напуштају Шекуларе и "спуштају се" у Доњу Ржаницу и Беране. Слава: Ђурђевдан, а прислава: Св. Никола.

Битно је напоменути да у днк пројекту постоји презиме Кљајић (I2a DN). Уврежено је мишљење да су Кљајићи пореклом из Роваца. Ово се не може са сигурношћу тврдити за све Кљајиће, међутим, слава тестираних Кљајића, Св. Лука, заиста упућује на те крајеве.

У Александровачкој Жупи тестиране су чак три породице Џамић. Сви припадају хаплогрупи I2a DN. Пореклом су кажу, "од Мораче".

Чини ми се да је матица наших I2a DN хаплотипова негде на потезу Никшић - Морача.

Зна ли неко нешто о Ћирићу (Марићка/Приједор/РС/БиХ) са Српског ДНК пројекта, и он је I2a DN.

[Небојша]

Ћирићи из околине Приједора славе Св. Пантелију (Шематизам из 1882. год.)

Једни Ћирићи из овог дела Босанске Крајине славе Св. Вартоломеја. Огранак су рода Кецмана. Ови Кецмани су R1a, па мислим да треба искључити ту опцију.

У селима око Крупе постоји једна занимљива група родова која слави ретку славу. У питању су Сантрачи - Борићи - Вуковићи. Сви славе Св. Пантелију и у овај крај су дошли из Лике, али помиње се и Змијање.

Према неким подацима пореклом су из Колашина у Црној Гори.

Није најсигурније повезивати на основу славе, па је неопходна днк анализа Сантрача како би потврдили везу.

Мислим да Тимар поседује најтачније податке о родовима из Приједора и околине.

[Stefan_Dusane_Progovac]

Зна ли неко нешто о Ћирићу (Марићка/Приједор/РС/БиХ) са Српског ДНК пројекта, и он је I2a DN.

Мајка од мог оца је Ћирић, Ја сам тестирао неки Ћирић за 37 маркера на фтДНА, и чекам резултате. Можда један месец више

[Муњени Ћелић]

Надам се да ћу добити целокупне податке:
ГРЕГОВИЋ, Петровац, Црна Гора, слава Св. Илија
I - L702

[Небојша]

Први Паштровић у днк пројекту.

Греговићи су огранак Миковића/Давидовића из племена Паштровића.

Према предању, цркву Св. Илије у старој Кастеластви саградио је Григорије Миковић, по коме је ово братсво и добило име.

Међутим, први помен овог братства имамо одраније у једном архивском податку из 1475. године, у коме помиње се Стефан Грегоровић (Греговић?) са још неколико Паштровића који уступају Добрици Бокићевићу сва права на једну кућу у Котору.

По народном предању, Греговићи су старином, као уосталом и Миковићи, из јужног дела Македоније, одакле су избегли испред Турака.

У Паштровићима су се прво населили у Новосељу, а одавде су прешли у Калудерац, па затим у Голубовиће. У 18. веку из Голубовића прелазе у Кастеластву.