Аутор Тема: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a  (Прочитано 3544 пута)

симо

  • Гост
Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« послато: новембар 05, 2018, 03:58:20 поподне »
Нисам могао да смислим бољи наслов за ову тему и род, да бих назначио на који род тачно мислим. Такође не знам да ли је тема о овом роду раније постојала. Знам да се  су се у појединим постовима помињале поједине породице овог рода. Селаковић их је својевремено помињао на једној од тема збирно и покушао утврдити образац кретања. У међувремену се појавило још неколико резултата.

Иако није SNP профилисан (заправо се ни приближно не зна којој подграни R1a хаплогрупе припада)овај род је по маркерима, географском подручју и слави (Колубара, Мачва, Поцерина)прилично компактан.

Припадају му сљедеће породице:

Тешић, Јовањдан, Мионица/Ваљево/СРБ
Јаковљевић, Јовањдан, Криваја/Шабац/СРБ
Јаковљевић, Јовањдан, Криваја/Шабац/СРБ
Драгојевић, Јовањдан, Горња Сипуља/Лозница/СРБ
Миловановић, Јовањдан, Осечина/Осечина/СРБ
Јевтић , Јовањдан, Осечина/СРБ
Бојић , Јовањдан, Земун/СРБ
Радовановић , Никољдан, Широке Њиве/Прокупље/СРБ
Петровић , Лозовик/Велика Плана/СРБ
Васић,Јовањдан, Земун

Ту су и четири необјављена хаплотипа из истраживања САНУ.

У вези овог рода мене занимају одговри на сљедећа питања:

1. Да ли је ово стариначки род у поменутом подручју (Колубара) и колика је то старост?
2. Да ли би потенцијално могла постојати веза са Тодоровићем из Деске који је тестиран као R1a-Z280>S24902?

Треба рећи да предвиђач Невског даје највише (не баш и убједљиво) за припадност грани Z93.

Изван поменутог колубарског и мачванско-поцерског подручја, припадници овог рода су присутни још на сјеверу Бачке и Топлици, Поморављу.

У сваком случају, не само због Милутина Бојића и Милана Ракића, мислим да овај род заслужује да се мало исцрпније обради.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #1 послато: новембар 05, 2018, 04:25:36 поподне »
Симо, хвала на овој теми!

Само пар напомена и од мене:

- Бојићи песника Милутина имају предање да су пореклом "из Босне".
- Моја ујчевина, Јевтићи, има предање о пореклу "из Херцеговине", "од Б(иј)еловића", како ми је увек деда говорио, а њему је тако причао његов деда-стриц.   
- Јаковљевићи/Драгојевићи имају чини ми се предање о пореклу из Лесковца у Гружи.
- Ракићи-Тешићи су чувена фамилија из Мионице. Требало би да су међу најстаријим досељеницима ту, јер су обично из таквих фамилија били фрајкори и кнезови.
- Када сам рекао мојим Јевтићима да су исти род са Миловановићима из Осечине, које они наравно добро познају, сви су се зачудили. Нису се никад рођакали.


Раније сам мислио да ћемо наћи сроднике ове групе фамилија у Херцеговини. Међутим, до сада је тестирано сигурно преко 500 породица из Херцеговине (и Старе Херцеговине). Није се нашао нико сродан.

Тако да сам сад склонији да верујем да су они такође неки род који је раније живео негде у Подрињу, Старом Влаху, Полимљу... Дакле негде северно од "праве" Херцеговине. И мислим да су се са сеобом Срба расули на све стране.

Тачно је да су у Поцерју, Подгорини и Колубари јако компактни. Верујем да је већини из овог рода заједнички предак живео у другој половини 17. века.

Нашем Платину сам раније  рекао да је његов СНП тест можда донео и СНП грану мојих Јевтића. Нажалост, остало је само пар живих мушких потомака, даљи ујак ког сам тестирао је трагично настрадао ове године. Можда ћу некад и урадити њихово СНП тестирање.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #2 послато: новембар 05, 2018, 04:28:31 поподне »
Раније сам качио ову фотографију. Задруга Јевтића, Мала Госпојина 1934. године:


симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #3 послато: новембар 05, 2018, 04:46:17 поподне »
Симо, хвала на овој теми!

Само пар напомена и од мене:

- Бојићи песника Милутина имају предање да су пореклом "из Босне".
- Моја ујчевина, Јевтићи, има предање о пореклу "из Херцеговине", "од Б(иј)еловића", како ми је увек деда говорио, а њему је тако причао његов деда-стриц.   
- Јаковљевићи/Драгојевићи имају чини ми се предање о пореклу из Лесковца у Гружи.
- Ракићи-Тешићи су чувена фамилија из Мионице. Требало би да су међу најстаријим досељеницима ту, јер су обично из таквих фамилија били фрајкори и кнезови.
- Када сам рекао мојим Јевтићима да су исти род са Миловановићима из Осечине, које они наравно добро познају, сви су се зачудили. Нису се никад рођакали.


Раније сам мислио да ћемо наћи сроднике ове групе фамилија у Херцеговини. Међутим, до сада је тестирано сигурно преко 500 породица из Херцеговине (и Старе Херцеговине). Није се нашао нико сродан.

Тако да сам сад склонији да верујем да су они такође неки род који је раније живео негде у Подрињу, Старом Влаху, Полимљу... Дакле негде северно од "праве" Херцеговине. И мислим да су се са сеобом Срба расули на све стране.

Тачно је да су у Поцерју, Подгорини и Колубари јако компактни. Верујем да је већини из овог рода заједнички предак живео у другој половини 17. века.

Нашем Платину сам раније  рекао да је његов СНП тест можда донео и СНП грану мојих Јевтића. Нажалост, остало је само пар живих мушких потомака, даљи ујак ког сам тестирао је трагично настрадао ове године. Можда ћу некад и урадити њихово СНП тестирање.

У сваком случају треба навести оно што се може наћи у изворима. Можда се негдје успут наметну и закључци. 

Сјећам се ове фотографије одраније. Права српска задруга.  :)

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #4 послато: новембар 05, 2018, 06:47:18 поподне »
Подрод Драгојевића

Чини се да је овом подроду најстарије презиме Драгојевић. Предање породица које су настале од Драгојевића наводе Драгојевог оца као најстаријег претка. За њега кажу:

"Драгојев отац био врло богат, имао 6 синова; када је шестог, Драгоја, оженио, онда орали на њивама са шест пари волова Драгојева жена била редара; шест дана носила ручак на њиву, а свекрва је није нудила хлебом код куће, док би орачи, све што је она на њиву носила, сами појели. Шестог дана кад је тако остала без ручка, заплакала пред свекром. Онда је он казао сину Драгоју: „Сине, жену за руку, идите у свет! Пустите волове, јер неће ништа родити на њиви зато што је редара заплакала." И тако Драгоје прешао у Јадар, у Горњу Сипуљу; тамо изродио пет синова. Од тих пет синова овамо у Бучје — у Кривају, дошао Нешко; од њега су. Он био капетан после Марка Штитарца у Шапцу и у Владимирцима (за Кривају био срез у Владимирцима до пре 50–60 година). Осим Нешка у Бучје прешли још: Гаврило – од њега нема никог: и Стеван — од њега Јаковљевићи. Друга два брата остала у Горњој Сипуљи –– Драгојевићи се зову и сад, зову се са овима овде и сад „рођаче"."

Предање не наводи мјесто живљења Драгојевог оца, само се каже: "Порекло им од Крагујевца, преко Горње Сипуље."

Од Драгоја, који је, како ћемо видјети живио у првој половини 18. вијека, су сљедећи родови:

Драгојевићи (тестирани), Радовановићи, Марковићи, Стевановићи, Јовановићи-Маричићи и Драгојевићи-Матићи у Горњој Сипуљи.
Лазићи и Јаковљевићи (тестирани) у Криваји, Шабац.
Наводе се неки одсељени у Белотићу, али тамо нисам нашао помена истих.

Као што смо видјели даље поријекло Драгојево је, по једном предању (присутном у Криваји шабачкој),  однекуд од Крагујевца.

Међутим, предање у Горњој Сипуљи које су забиљежили и Милојевић и Видосава Стојанчевић-Николић говори о поријеклу с југа Србије, из Лесковца. Да мисле управо на Лесковац са југа Србије, види се по њиховим прегледима поријекла становништва, гдје је овај род у Горњој Сипуљи сврстан у групу породица које су дошле с југа Србије. Селаковић је поменуо поријекло из гружанског Лесковца, што би се добро уклапало са предањем присутним у Криваји које говори о поријеклу из Крагујевца.

Међутим, генетски резултати Радовановића из Широких Њива код Прокупља, који такође упада у овај род, иде у прилог поријеклу са југа Србије. Треба свакако видјети и какво је даље поријекло овог Радовановића, да ли припада старијем слоју становништва југа Србије.

У сваком случају, ово "од Лесковца" остаје тема за размишљање. Треба видјети на крају како ће се то уклопити са предањима осталих породица овог рода.

Занимљиво је да се код Драгојевог предања помиње да је његов отац имао шест синова. Остаје питање гдје су се задржала остала петорица. Да ли се међу њима крију преци осталих породица овог рода? Да ли на основу реченице из предања да је Драгоје "прешао Јадар и дошао у Горњу Сипуљу" постојбину Драгоја и његове браће требамо тражити јужно од Јадра, негдје на подручју ваљевске Подгорине?
« Последња измена: новембар 06, 2018, 11:31:38 поподне Селаковић »

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #5 послато: новембар 06, 2018, 12:37:00 поподне »
Подрод Живковића


По предању предак овог подрода, Живко дошао је на подручје данашње Мионице. Пре Живка Мионица се није тако звала, ту су живјеле неке старије породице које су се иселиле. С обзиром да је Живко био из ужичке Мионице, по мјесту одакле је дошао дао је ново име селу.

У Мионици (Косјерић) зна се за неке старије одсељене породице, па је можда међу њима била и ова Живкова.

За потомке Живкове у Мионици, Љ.Павловић пише:

"Живковићи и Тешићи (Ракићи): најстарији досељеник, већ поменути Живко, је дошао у готово пусто место, па му је дао име свога села. Живко се, по предању, спустио у првим аустријским ратовима и од њега су настале ове породице. Славе Јовањдан а има својих потомака исељених као и чиновника и трговаца."

Свакако су најпознатији Ракићи, потомци колубарског кнеза Раке Тешића, од којих је и пјесник Милан Ракић,

О њима је детаљније писано:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D0%BA%D0%B8%D1%9B%D0%B8

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #6 послато: новембар 06, 2018, 01:00:42 поподне »
Погледах у бази 404 хаплотипа из Црне Горе. Чини ми се да овај род није присутан.

Неки припадници рода имају поклапање 19/23 са Шевићем (Лежимир, Срем, Јовањдан, заведен у табели као R-Z280>R-CTS1211>R-Y35>R-CTS3402>R-Y33>R-CTS8816>R-Y2902), неки су 18/23 са Тодоровићем (Деска, Петковдан, тестиран као R-Z280>R-S24902>R-S24902*). Чини ми се да имају сличности, мада је хаплотип доста удаљен, и са једним тестираним у истраживању Метохије, заведен у табели као R-Z280>R-CTS1211>R-Y35>R-CTS3402>R-Y2613>R-Y2609>R-Y2608).

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #7 послато: новембар 07, 2018, 11:34:40 пре подне »
Подрод Јевтића

О Јевтићима из Осечине нема пуно података. Чак их нема ни пописаних у Павловићевој "Колубари и Подгорини" иако је Осечина обрађена.

Са њима би требаала бити повезана и тестирана породица Миловановић из Осечине, о којој такође нема података.

Пренијећу оно што је Селаковић написао својевремено у коментарима Порекла:

"Има ли неко неки податак о породици Јевтић из Осечине, која овде није побројана, а под тим је презименом од око 1850? То је фамилија моје мајке. Слава им је Јовањдан. Они су у Осечини настањени у засеоку Остењак, одмах изнад Прокића и Ранковића, а преко пута Младеновића, а они су сви овде побројани.

О Јевтићима имам два сазнања:

1. Према породичном предању, дошла су три брата негде из Херцеговине: Јевто, Живан и трећи, коме нису запамтили име. Њихово презиме било је, мада то не тврде са сигурношћу, Бијеловић или нешто слично. Од Живана су настали Живановићи (исто нису побројани овде, а налазе се одмах поред Јевтића у селу), а од Јевта Јевтићи.

2. Увидом у црквене матичне књиге, видео сам да се Јевта венчао почетком 1838, а крајем исте године родио му се први син – први будући Јевтић. Јевта је умро 1852. Такође, оно што се крши са породичним предањем, Јевтино презиме у матичним књигама је Живановић. Такође, видео сам да исте кумове, Којиће из Белотића, има Јевта Живановић, други Живановићи, као и неки Глигорићи (потоје у књигама и други Глигорићи који немају ове кумове).

Толико. Није ми јасно како Јевтића и Живановића нема овде побројаних. Једино ако нису у овом делу: „Младеновићима су близак род Прокићи и Ранковићи и сви, који се разнолико презивају у Младеновићима, а има их 51 кућа, славе Јовањдан“ али у фамилји Јевтић одмахују главом да имају било какво заједничко порекло са Прокићима, Ранковићима и Младеновићима."

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #8 послато: новембар 07, 2018, 11:51:49 пре подне »
Подрод Бојића

За земунске Бојиће ( од којих је и пјесник Милутин Бојић) се каже:

"Милутинов отац Јован се доселио у Београд из Земуна у време босанско-херцеговачког устанка. По породичној традицији, Бојићи су се у Србију доселили из Босне, нешто пре Првог српског устанка и настанили се у једном месту у горњој области Западне Мораве, северозападно од Ибра. У „Антропогеографији Ваљевске Тамнаве“ помињу се две куће Бојића, досељене у другој половини XVIII века из Подгорине. Милутинови Бојићи славе Светог Јована Крститеља.
За време српске катастрофе 1813. године пребегао је у Земун, као многе српске избеглице, и прадед Милутинов." ( преузето са сајта Библиотеке Милутин Бојић)

По овоме би се рекло да је даље поријекло Бојићевих из ваљевске Подгорине, што би се добро уклопило у генетичке резултате и повезало Бојиће са осталим тестираним ис истог краја.

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #9 послато: новембар 07, 2018, 11:54:19 пре подне »
Подрод Васића

Васићи су још једна земунска породица која припада овом роду. Непознато је да ли имају везе са Бојићима. У сваком случају имају неколико маркера разлике у односу на Бојиће па то не би ишло у прилог неке скорије везе. О њима постоји само податак да су стара породица у Земуну. Уколико неко има који податак више о Васићима из Земуна нека напише.

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #10 послато: новембар 07, 2018, 12:16:39 поподне »
Необјављене породице

У истраживању САНУ постоје четири породице које припадају овом роду (мада ту због мањег броја маркера -17 увијек треба бити опрезан). Ради се о сљедећим породицама:

Породица 1 из Бањана код Уба, слави Никољдан, даље поријекло из ваљевске Подгорине, село Врагочаница, одакле су у другој половини 18. вијека прешли у Бањане.

Породица 2 из Богатића, наводно досељена у 18. вијеку из околине Требиња. Блиске су им породице у Богатићу: СИНЂЕЛИЋИ (25-4 к), МУЊИЋИ (1 к), и, КЕВИЋИ у Брежђу (Подгорина),“. Славе Јовањдан.

Породица 3 из Дрена, Обреновац. Иако нису пописани у етнографској литератури, чини ми се да је Милодан оставио податак да су из Крајине, без ближих одредница. Славе Јовањдан.

Породица 4 из Келебије, Бачка. Једна од најстаријих породица у Келебији, наводно су тамо још од цара Јована Ненада. Славе Јовањдан.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 460
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #11 послато: новембар 12, 2018, 09:57:19 поподне »
Нисам могао да смислим бољи наслов за ову тему и род, да бих назначио на који род тачно мислим. Такође не знам да ли је тема о овом роду раније постојала. Знам да се  су се у појединим постовима помињале поједине породице овог рода. Селаковић их је својевремено помињао на једној од тема збирно и покушао утврдити образац кретања. У међувремену се појавило још неколико резултата.

Иако није SNP профилисан (заправо се ни приближно не зна којој подграни R1a хаплогрупе припада)овај род је по маркерима, географском подручју и слави (Колубара, Мачва, Поцерина)прилично компактан.

. . .

У вези овог рода мене занимају одговри на сљедећа питања:

1. Да ли је ово стариначки род у поменутом подручју (Колубара) и колика је то старост?
2. Да ли би потенцијално могла постојати веза са Тодоровићем из Деске који је тестиран као R1a-Z280>S24902?

Треба рећи да предвиђач Невског даје највише (не баш и убједљиво) за припадност грани Z93.

Изван поменутог колубарског и мачванско-поцерског подручја, припадници овог рода су присутни још на сјеверу Бачке и Топлици, Поморављу.

У сваком случају, не само због Милутина Бојића и Милана Ракића, мислим да овај род заслужује да се мало исцрпније обради.

Мој снп тест је дао S24902* - не припадам двема до сада познатим гранама испод. У познатим гранама (иначе мале групе) је нешто Пољака, Белоруса, Швеђана и Енглеза. По томе, племе или род би се звали Прибалтици-северноморци.

Свакако је занимљиво да за период пре Деске имам само кратко и магловито предање, да смо потекли из голе Херцеговине, па да смо били у Шапцу неко време и иза тога следи Деска.

Нисам још у прилици да радим велики ипсилон, али хоћу једног дана (у међувремену да ми се јави за пошту у којој не праве проблем).

Предвиђач је исправан али не може да покаже оно чега нема. Добијам само Р1а.

симо

  • Гост
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #12 послато: новембар 13, 2018, 11:27:15 пре подне »
Мој снп тест је дао S24902* - не припадам двема до сада познатим гранама испод. У познатим гранама (иначе мале групе) је нешто Пољака, Белоруса, Швеђана и Енглеза. По томе, племе или род би се звали Прибалтици-северноморци.

Свакако је занимљиво да за период пре Деске имам само кратко и магловито предање, да смо потекли из голе Херцеговине, па да смо били у Шапцу неко време и иза тога следи Деска.

Нисам још у прилици да радим велики ипсилон, али хоћу једног дана (у међувремену да ми се јави за пошту у којој не праве проблем).

Предвиђач је исправан али не може да покаже оно чега нема. Добијам само Р1а.

Веза са горе описаним родовима остаје као могућност. Ниси им превише близак,али ни превише далек. За везу са твојом породицом можда би најинтересантнија била породица из САНУ истраживања која се генетски уклапа у овај род, а сматра се једном од најстаријих у Келебији.

Ван мреже Platin

  • Одбор за архивистику
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 460
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #13 послато: новембар 13, 2018, 04:57:50 поподне »
Веза са горе описаним родовима остаје као могућност. Ниси им превише близак,али ни превише далек. За везу са твојом породицом можда би најинтересантнија била породица из САНУ истраживања која се генетски уклапа у овај род, а сматра се једном од најстаријих у Келебији.
Мени би значило било шта што је ближе од 4000 година удаљености.

Сасвим је јасно да је у стара времена било много деце, али се некако овај мој правац није значајније разгранао. И буквално, то је један правац, не личи баш на стабло.

Оно што је сигурно је да не журим. Ако будем 5 година чекао, то је сасвим прихватљиво. Урадио сам шта је до мене, чекам остале да се тестирају. Ипак не верујем да на српским просторима постојим само ја.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #14 послато: новембар 22, 2018, 05:55:13 поподне »
Петровић, Аранђеловдан, преслава Мала Госпојина; Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1а-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му тестирани из рода Z280 A (род Милутина Бојића и Милана Ракића): од Миловановића из Осечине разликује се на 2 од 23 маркера, од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице на 3 од 23, а од Драгојевића из Горње Сипуље код Лознице, двојице Јаковљевића из Криваје код Шапца, Васића и Бојића из Земуна и Радовановића из Широких Њива код Прокупља на 4 од 23 маркера. Све наведене породице славе Јовањдан. Са тестиранима из овог рода дели две нешто ређе вредности, DYS385=12-14 и YGATAH4=12, а од већине се разликује за једну вредност на маркерима DYS19, DYS458 и DYS570.

У тексту о братствима Добрског Села нисам нашао никаквог помена Петровића, па би било добро ако би се јавио неко ко има више информација. Тестирани је такође као могуће раније презиме навео Роловић, "али је то несигурно".

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

Прилично је раширена и разноврсна R1a на простору Зете/Катунске нахије. Међу резултатима без маркера имамо Рамадановиће и Јоветиће (R-Z280), који би требали бити из Ћеклића. Конкретно од тестираних из Добрског Села, ту је Сјеклоћа (слава Св. Агатоник?), такође R1a-M512.

У вези са евентуланом блискошћу са родом "Бојић-Ракић" чији припадници славе Јовањдан, копирам коментар са нашег портала:

Цитат
Svi danasnji Gornjevuci su potomci Ratkovog sina Valca.Sa njim (Valcem) u Crnu goru su dosli i drugi Dobrijevici al sta je bilo sa njima ne zna se tacno,po nekima su se vratili u hercegovinu,izumrli…Skraticu pricu zbog cega i kako al uglavnom Valac uzima za slavu Sv. Mucenika Agatonika,a u Malom Zalazu podize crkvu posvecenu Sv. Jovanu Krstitelju svojoj do tadasnjoj slavi.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #15 послато: новембар 23, 2018, 12:30:16 пре подне »
У вези са евентуланом блискошћу са родом "Бојић-Ракић" чији припадници славе Јовањдан, копирам коментар са нашег портала:

Да ли би ово значило да је извесније да Петровић ипак потиче од Горевука? Једино се ту слава не уклапа...
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #16 послато: новембар 30, 2018, 12:01:41 пре подне »
Петровић, Аранђеловдан, преслава Мала Госпојина; Добрско Село, Цетиње

Припада хаплогрупи R1а-Z280, дубља подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Нема претерано блиских поклапања, а најближи су му тестирани из рода Z280 A (род Милутина Бојића и Милана Ракића): од Миловановића из Осечине разликује се на 2 од 23 маркера, од Јевтића из Осечине и Тешића из Мионице на 3 од 23, а од Драгојевића из Горње Сипуље код Лознице, двојице Јаковљевића из Криваје код Шапца, Васића и Бојића из Земуна и Радовановића из Широких Њива код Прокупља на 4 од 23 маркера. Све наведене породице славе Јовањдан. Са тестиранима из овог рода дели две нешто ређе вредности, DYS385=12-14 и YGATAH4=12, а од већине се разликује за једну вредност на маркерима DYS19, DYS458 и DYS570.

У тексту о братствима Добрског Села нисам нашао никаквог помена Петровића, па би било добро ако би се јавио неко ко има више информација. Тестирани је такође као могуће раније презиме навео Роловић, "али је то несигурно".

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

С обзиром на хаплогрупу, одмах сам помислио на ћеклићко братство Петровића. Но, они славе Илиндан.
Црмнички Роловићи такође славе Илиндан.
Слава Аранђеловдан је типична за родове из Глухог Дола у Црмници, са предањем о досељењу "из Васојевића". И они имају исту хаплогрупу.
Коначно, у Црмници (Дупило) постоје Петровићи који славе данашњу славу - Аранђеловдан, а који су мали род, пореклом из Врања у Зети.
Између побројаних, можда је највише изгледа да род тестираног има везе с овим родом из Дупила.

Ако је заиста пореклом из Добрског Села како тврди, онда вероватно потиче од Горевука управо због резултата који си споменуо:

Међутим, слава се не поклапа.
Порекло од Роловића би могло бити по женској линији јер њих нема у Добрском Селу.

Петровић је мој кандидат, међутим слабо је обавештен о пореклу, а ни његов отац не зна много више. Једини је деда знао боље, али он није међу живима. У сваком случају, зна да су пре Добрског Села његови преци живели у неком селу код Подгорице, али није могао да се сети имена. За раније презиме (Роловићи) је информација од његовог оца, за коју кандидат, међутим, сматра да није тачна и/или прецизна. Видећу са њим да ли је то раније место боравка био Врањ или Дупило, можда се присети када му споменем та имена.  :) Због комбинације славе и преславе сам мислио да ће да испадне род Озринића, али ето, ипак је испао нешто "занимљивије" - први припадник овог рода на простору Црне Горе. Можда ће нам то помоћи у прецизнијем лоцирању матице рода Ракић-Бојић.

Додаћу овде шта сам још успео да сазнам од тестираног Петровића - сигурно нису старинци у Добрском Селу већ су ту досељени, највероватније током 19. века. Једино што је знао да ми каже о ранијем завичају је да је у питању место близу Подгорице где су држали рибњаке, дакле вероватно неко место близу Скадарског језера. Ту остају као најозбиљнији кандидати села у Зетској равници, Љешанској или можда чак и Ријечкој нахији. Такође је сигуран да се нису у ЦГ доселили из неког другог краја и да су мењали презиме, али не зна тачно које је старије презиме било. Деда и прадеда су били војна лица, деда је рођен 1903. или 1904. године и живео је 96 година, а прадеда је живео 102 године.

Ако неко случајно зна за неки род из ове три области (Зета, Љешка и Ријечка нахија) који осим Аранђеловдана преславља Малу Госпојину, нека напише.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #17 послато: децембар 03, 2018, 09:15:49 поподне »
Преносим и овде:

Милановић, Ђурђевдан, Заграђе, Горњи Милановац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, роду А (род Милутина Бојића и Милана Ракића). Најближе поклапање има са Васићем из Земуна, разликују се на само 1 од 23 маркера (DYS390), и једино њих двојица деле две нешто ниже вредности у односу на остале тестиране из овог рода (DYS458=16 и DYS570=18). Од двојице Јаковљевића из Криваје код Шапца и Драгојевића из Горње Сипуље код Лознице разликује се на 2 од 23 маркера, а од Тешића из Мионице и Јевтића из Осечине на 3 од 23. У тексту о Заграђу нема никаквог помена Милановића, па је свака информација добродошла.

https://www.poreklo.rs/2013/05/21/poreklo-prezimena-selo-zagra%C4%91e-gornji-milanovac/

На мрежи НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4951
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #18 послато: фебруар 03, 2019, 01:40:24 поподне »
Најзад сам, у јучерашњем разговору након Скупштине и у јутрошњем дописивању са тестираним Петровићем из Добрског Села успео да разбистрим ситуацију око његовог порекла. Селаковић ме је јуче подсетио да се дан прослављања Св. Агатоника, који је крсно име рода Горевука из Добрског Села, "народски" назива Арлијевдан (04.09.). Са 23andme имамо тестираног Сјеклоћу R1a-M417 који је од овог рода и прославља Арлијевдан. Обратио сам пажњу Петровићу на овај податак и он ми је рекао да је могуће да је његов отац "пермутовао" славу (Арлијевдан у Аранђеловдан). Његов отац је атеиста и не обележава славу а покојни деда је такође био комуниста-атеиста; до конфузије је вероватно дошло и због тога што је Аранђеловдан слава његове мајке, која своје крсно име обележава. С обзиром на ово, готово је извесно да је Петровић припадник рода Горевука из Добрског Села који имају предање о доласку из Клобука у Херцеговини о чему је писао Небо у свом тексту о пореклу родова из Добрског Села:

"Према предању Горевука, они су пореклом из Херцеговине, из старог града Клобука западно од Грахова[6], и били су властела у средњевековној Босни. По пропасти Херцегове државе, склонили су се код Ивана Црнојевића на Његуше, 1482. године, а предводио их је Валац Радков Горевук с два брата.

Ковијанић сматра да су се Горевуци у Његуше населили око пола столећа раније, за шта потврду налази у которској документацији, где се током 1450-их помињу Горевуци Добријевићи и Милосалићи. У Добрско Село (Добро) Горевуци се селе око 1460. године."

https://www.poreklo.rs/2016/02/16/bratstva-plemena-dobrsko-selo/

Цела прича о пореклу из Зетске равнице коју сам наводио у ранијим објавама је нетачна, односно деда тестираног је купио имање у неком зетском селу, а није се из њега преселио у Добрско Село. Петровићу треба изменити податак о слави у табели и избрисати преславу (Мала Госпојина), јер у светлу горе наведених података не може се поуздано рећи да је та информација тачна. Могуће је да је раније презиме Петровића било Сјеклоћа или Јаблан (два рода за које Небо наводи да су остали да живе у Добрском Селу), он то није знао да ми каже, једино што зна је да су имали неко старије презиме које је променио деда или прадеда (наводно због неког убиства, мада је и то питање колико је тачно). Извињавам се на забуни која је настала због овог резултата (тј. погрешних података).  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Aleksandar R21

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Род Милутина Бојића и Милана Ракића R1a
« Одговор #19 послато: мај 15, 2019, 04:27:47 пре подне »
Dobro jutro,

Po informacijama od sinoć moja haplogrupa pripada ovom rodu.
Moji Radojičić/Stakići su iz Savkovića, Ljubovija i slave Sv. Jovana, stara preslava je Mala gospojina  kao i tom Petroviću.

Postoji nekoliko izvora da smo poreklom iz Crne Gore, iz Cuca pa preko Pive stigli do Podrinja.

Moguće da je umesto Cuca bila ova okolina Cetinja i da

U popisu 1863. moj direktan predak se popisao kao Petrović.
Medjutim korišteno je i prezime Popović (kasnije i Protić) zbog čega
smo smatrali da smo iz Popovića iz Cuca koji slave sv. Jovana, preslavljaju Malu Gospojinu. Moguće da je to greška i da smo poreklom isti kao i ovi Petrovići.

Još jedna zanimljiva stvar, osim Bojića i Rakića koji su ispostavilo se moji rodjaci još jedan pesnik iz mog roda je moj deda-stric Petar Protić Sokoljanin prvi doktor nauka u Srbiji.