Аутор Тема: Легенда о Пустој Реци  (Прочитано 2225 пута)

Мирослав Младеновић

  • Гост
Легенда о Пустој Реци
« послато: Септембар 23, 2013, 12:50:22 поподне »
                  ЛЕГЕНДА О ПУСТОЈ РЕЦИ

Пуста Река је добила назив по томе што  је некада то био пуст крај.
 Поред реке није било насеља, па тада ни петал није запевао, све је било пусто.
Било  је све пусто и  у времену борбе са турцима на Плочнику код Бојника.
Према датој легенди-запису о настанку Пусте Реке,  један ловац арнаутин  се у почетку 17. века појавио и пошао у лов .

Тако тај ловац дође у Пусру Реку код данашњег села Стубла, где је била нека римска чесма, која је сама по себи направила вирове.
Тако су ту долазили јеленчићи и кошуте да пију воду.
 Ловац се напио воду на тој римској чесми и чуо неки шапат кроз гору. Брзо се попео на дрво, бојећи се од дивљачи.

Тада је избројао 77 брава-стада од јелена и кошута, па кад је опалио пушком отрагушом, јелени,  и кошуте се уплашили и побегли у шуму.
Тада је ловац пребегао преко реке-Пусте Реке, па пребегне у данашње село Кацабаћ.

Ту закључи да се овде може живети и вратио се у Прокупље.
Тамо је имао девет синова и са њима се насели у  Горње Бријање и три сина остали у Кацабаћ, три сина се  насели у Горње Бријање и три сина у Стублу.
Првго су насељена ова три села, а онда остала редом-од стране ових шиптарских фамилија засељено је: Бојник, Ђинђуша, Придворица, Црквица, Горње Коњувце, Граинце, Славујевце, Прекопчелица.

То су старија насељена села. Поред реке Јабланице почело је насељавање села: око Лебана, а после тога Бошљаце, Пертате, Турковце, Свирце, Горње Стопање, Винарце.

За време битке Краља Милана(1874-1875.године)-тада је  са турцима била граница Врање-Ристовац до  Медвеђе (тополовачки вис).
 У подножју Крушумлије тога времена није било организованог насељавања шиптара и турака, па су се после рата са турцима сви шиптари и турци иселили и остали су само Срби.

Нарочито после коначног ослобођења од турака 1877-1878.године је било масовно насељавање Пусте Реке из  Црнотравско власотиначкога краја све до краја 20.века.

Данас тај крај није више пуст као некада у прошлости и остала су казивања о Пустој Реци да живе у причама – легендама за поколења.

Запис: 1976.г. села: Крушевица, Горњи Орах и махала Преданча(с.Г.Дејан) Власотинце

Казивачи:-Светозар Степановић (60.г) с. Горњи Орах)одсељен у село Стубла после 1945. године (Пуста Река), Светомир Илић(1920.г) родом из село Горњи Орах, одсељен у   Пусту Реку и Владимир Илић(1881.г) ваљач и воденичар  махала  Преданча(Г.Дејан) Власотинце.
Забележио: Мирослав Младеновић наставник ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица, Власотинце


                  *

Из РУКОПИСА:

ПЕЧАЛНИК - Кратке Завичајне приче, Легенде, Предања, Народне изреке, Клетве, Здравице и Загонетке из власотиначкога краја
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА, Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац 2012.г. Власотинце)
 Постављено (23.септембар 2013.г. Власотинце. Република Србија):- Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије