Дабар са селима насељен је 1672. године. Аустријски генерал Хербенштајн дове је Србе из Усоре у Босни да би спречио упаде Турака у Крањску и Штајерску. До тада читав крај је био празан. Тада је насељено 90 српских фамилија.
Бискуп Главинић је пребројавао католичке фамилије и у Дабру. На његово велико чуди није нашао ни једног.
Царски генерал Хербенштајн, који је најчешче уговарао прелазе Срба, пише извештај цару Фердинанду 1640. године: "Усорци су најпоштенији и највреднији које смо досад имали, али су сувише надмоћни и њихов велики број би могао угрозити Крајину".
И поред ове подозривости, генерал наставља нове уговоре о прелазу и обећава земљу и слободу вероисповести.
Аустријски генерал, барон Хербенштајн је отишао у Босну, у околину реке Усоре, леве притоке реке Босне, код Добоја. Тамошњи старешина расељених Срба био је Вук-Манојло Мандић. Овај барон, нудећи Србима све повластице, приволио је Манојла Мандића (1672. год.) да са групом од 90 српских фамилија насели празан простор данашњег Личког Дабра.
Ови Срби ће добро доћи Аустро-Угарској да са њима зидају одбрамбене зидове према надолазећим Турцима.
По овом Манојлу Мандићу израсла су многа домаћинства са презименом Мандића у данашњим Дољанима.
Гацка долина и околина на предстражи српства и православља - Ђуро Вукелић
Oток, Муњава, Јасеница, насељени су Србима, који су преведени из Турцима окупиране, Лике, године 1666. Ho пре тих села, 1658 године, аустријски ђенерали превели су мноштво српског народа из Босне, нарочито покрајине Усоре, и насељавали их по овим крајевима.
Оточац, Гацко Поље (некад Вилићко поље) насељени су 1658, из крајева око Усоре, из Босне. Каквога су менталитета ови Усорци-Срби били, видећете из ове војничке оцене: “ове Усорце хвале ми са свију страна моји стари Граничари, што су под мојом управом, и веле да су то витешки и најпоштенији људи између свих крајишника, што их je под Турцима", коју написа за цара барон Алберт. Његов наследник гроф Петар Зрињски исто писаше цару Леополду да ce и други Срби, које води војвода Мандић преко Карловца (раније сам навео: део насељених у Поникве и Дубраве) населе још у Плашки, где да ce направи кула стражара, a остатак да ce насели у Оточац и около Оточца, на великом пољу, коje je за то најпогодније. 27 јула 1659 цар je одобрио ову насеобину, Србима ce измери њихова земља, која ce састојала из: “Вилићког котара” са парохијама: Залужница, Шкаре, Дољани, Оточац, Швица, — па су ce после проширили по Врховинама, па све до Косиња.
Лоза од војводе Мандића постојала je до пред сам рат у Дољанима, a у селу Требињу, покрај Карловца, постоје још презимена Усорац, где je остао један део Мандићевог народа. — Дабар, у њега ce населило 90 српских фамилија
1672 године.
Историјска права српског народа на крајеве: Далмацију, Крбаву, Лику, Горски Котар, Жемберак, Кордун, Банију и Славонију - Синђел Димитрије Душан Балаћ