Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 33659 пута)

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 390
Одг: Усорци
« Одговор #100 послато: март 09, 2017, 04:36:14 поподне »
Да се надовежем на последљу реченицу: 1641. године је почела преписка са Аустријанцима око њиховог пресељења у Војну Крајину и преговори су трајали све до 1658. године, када су се населили у Гацку долину.

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 390
Одг: Усорци
« Одговор #101 послато: мај 04, 2017, 07:28:14 поподне »
Мало да оживим ову тему питањем, да ли постоји литература која се бави становништвом усорске области?

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #102 послато: август 23, 2017, 01:40:55 поподне »
Не знам да ли смо овај податак везан за Усорце помињали раније, не сјећам се. Ради се о извјештају који је аустријском надвојводи у Грац послао Вук Крсто Франкопан Тржачки 20. новембра 1641. године у којем су наведени турски војни заповједници и обновљена мјеста на граници у Лици и Крбави. Међу наведеним харамбашама наводи се и харамбаша Продан Усорац. Колико ми је познато ово би могао бити најранији помен Усораца у самој Лици. Прво се наводе Турци из четири тврђаве у Лици и Крбави: Удбине, Бунића, Рибника и Перушића, а затим четири српске харамбаше које с њима иду у рат. По редослиједу навођења рекло би се да је Продан Усорац са простора Перушића (ово наводим само по аналогији).



Ова информација може бити интересантна и за породице М205 јер је познато да су предводници и главнина Усораца припадали управо овој хаплогрупи.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #103 послато: август 23, 2017, 02:04:46 поподне »
У горњем списку нека од имена су интересантна. Турски заповједник у Удбини презива се Бањеглавић, баш као и Бањеглави, српска усорачка породица.

Занимљиво је и презиме харамбаше Озерковића. То је доста специфично име. Постоји село Озерковићи на Гласинцу, које је можда и добило презиме по роду, јер се у њему спомињу одсељени муслимани Озрклије.

У Дубровнику се спомиње трговац из Бара:
Ivan Georgija, zvani Ozerković   Bar   oko 1364.

У истом списку, али за Поуње помиње се турски заповједник Кличковић из Цазина.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #104 послато: август 23, 2017, 02:14:28 поподне »
Занимљиво је и презиме харамбаше Озерковића. То је доста специфично име. Постоји село Озерковићи на Гласинцу, које је можда и добило презиме по роду, јер се у њему спомињу одсељени муслимани Озрклије.

У Дубровнику се спомиње трговац из Бара:
Ivan Georgija, zvani Ozerković   Bar   oko 1364.

Код Мандића:

"ОЗЕРКОВИЋ (Osercouich) су из Невесиња. Милош Озерковић
из Невесиња унајмљује се у Дубровнику на једну годину (Isto, fol. 33.
30.11370)."

Код Куртовића, као људи Милтеновића/Санковића 1373.

 "Iurech Radoslauich supra Nouach Oglaynouich, Bogdanum Sliebouich, Grubec
Segoeuich, Milsizam Cusleuich, Milath Dubraucich, Pribitichum suum fratrem, Dobro-
slauum Perucouich, Grubac Osercouich et Nouach suum fratrem, Velchum Sbioschich
et Milach suum consoprium famulos Gradoe fratris condam Semchi, dicens quod sunt
dies septem elapsi quod in Siuca Primili abonerunt contra me et fratrem meum et socios
meos abstulerunt castratos 205, libra unam argenti boues equos et portaue-
runt istas res et animalia ad Cuyaca eorum dominam, uxorem dicti Gradoe et ipsa fecit
michi restituti castrati IIII, dicta sera, perperis corda ..." (29. 08. 1373. g.), DAD, La-
menta de foris, I, 138V.
« Последња измена: август 23, 2017, 02:19:21 поподне симо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #105 послато: август 28, 2017, 03:03:41 поподне »
Не знам да ли смо овај податак везан за Усорце помињали раније, не сјећам се. Ради се о извјештају који је аустријском надвојводи у Грац послао Вук Крсто Франкопан Тржачки 20. новембра 1641. године у којем су наведени турски војни заповједници и обновљена мјеста на граници у Лици и Крбави. Међу наведеним харамбашама наводи се и харамбаша Продан Усорац. Колико ми је познато ово би могао бити најранији помен Усораца у самој Лици. Прво се наводе Турци из четири тврђаве у Лици и Крбави: Удбине, Бунића, Рибника и Перушића, а затим четири српске харамбаше које с њима иду у рат. По редослиједу навођења рекло би се да је Продан Усорац са простора Перушића (ово наводим само по аналогији).



Ова информација може бити интересантна и за породице М205 јер је познато да су предводници и главнина Усораца припадали управо овој хаплогрупи.

Свака част за овај налаз, симо. И алал вера како растумачиш на немачком. :) Видимо да се веома рано помињу презимена Кличковић, Бањеглав и Усорац. Бањеглави су присутни и данас.

И ови Озерковићи су занимљиви. Све поново упућује на Херцеговину, а имамо и онај помен Усораца - Бањана.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #106 послато: август 28, 2017, 03:20:29 поподне »
Сад се поставља питање колико је реално да су Усорци уопште из Усоре и тих крајева. Ако је тај Продан већ 1641. харабмаша и ако се сеоба из Херцеговине догодила у 16. веку, да ли је могуће да су један дужи временски период провели и на простору северне Босне, по чему су добили име, или сеоба иде директно ка Западној Босни/Лици.

симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #107 послато: август 28, 2017, 03:37:18 поподне »
Сад се поставља питање колико је реално да су Усорци уопште из Усоре и тих крајева. Ако је тај Продан већ 1641. харабмаша и ако се сеоба из Херцеговине догодила у 16. веку, да ли је могуће да су један дужи временски период провели и на простору северне Босне, по чему су добили име, или сеоба иде директно ка Западној Босни/Лици.

Овим горњим наводом је мање више потврђено да је племенска група Усораца боравила на простору турске Лике у првој половини 17. вијека. За период прије тога, тешко је рећи кад и одакле су дошли. Турски попис личког санџака, који , колико ми је познато постоји али није преведен, разјаснио би добрим дијелом ово питање.

Онај помен Бањана Усораца не би требало олако одбацивати, јер оно што се подразумјевало под бањанском територијом обухватало је и територију Пиве. У турским пописима 16. вијека помињу се двије влашке нахије: Бања-Рудине (данашњи Бањани) и Бања Пива (данашња Пива). Простор Пиве није далеко од старе кричке територије у Дробњацима, на Језерима, а колико се сјећам у помену Бањана Усораца се управо и помиње нека тврђава Нови, коју неки лоцирају управо на подручју Дробњака и Језера. Такође, у списку Усораца се налази и презиме Бањанин (интересантно је и ово Бањеглав) па мислим да би тај податак о Бањанима Усорцима требало оставити у оптицају.

Сеоба Усораца је сасвим могуће ишла преко Перушића, јер је Перушић и географски најближи Вилићком Пољу куда су се Усорци склонили од Турака. То је само преко друге стране брда. Занимљиво је да код Перушића постоји село Студенци, не знам колико је стар топоним и да ли би се могао повезати са Студенцима у Имотској крајини одакле су Јурчевићи М205.

Са друге стране могли би бити и из Удбине због ових муслимана Бањеглавића. Мада још немамо резултате Срба Бањеглава. Не зна се да ли су М205. Међу Усорцима је било и других српских родова.
« Последња измена: август 28, 2017, 03:41:52 поподне симо »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #108 послато: новембар 06, 2018, 08:55:46 пре подне »
Нађох на страници Medievistica Balcanica ову "икону" и испод текст:



"Wooden icon with Deskojević family coat of arms. The lower portion of the icon mentions that Hungarian king Matthias Corvinus issued an „Usora letter“, a charter confirming the noble rank of vojvoda Deskoje, who was „born of the Serbian tribe“ during the rule of despot Stefan Lazarević (1389-1427) and was buried in the monastery of Đurđevi Stupovi. The note further says how vojvoda Deskoje's sons, called „Usorci“, left for Lika, Zahumlje, Hercegovina and town of Risan. Icon was property of Jovo Petrović from Rijeka (Croatia), and it is now displayed in Serbian National Museum in Belgrade."

У Горском Котару живела је породица Десковић за коју се верује да води порекло од средњовековних Дескојевића:

"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0

Оригинални текст заправо изгледа овако:



Могуће да је све случајност и да постоји нека веза са Усором у Босни (писмо Усорско се помиње). Углавном има занимљивих детаља за испитати. У околини Омиша постоји M205 (Јурчевић, Шетка), а не треба заборавити рани помен неких Кричковића у околини Пољица (мислим да је 15. век у питању). У тексту се наводи да се Дескојеви потомци под тим именом у Лици и Крбави нису одржали. Али, можда је остао генетски траг (J-M205 је у Лици +10%)?

Иначе, каже се да је Дескоје сахрањен у Ђурђевим Ступовима, а не да је одатле родом. Каже се још да је пореклом од "српског племена" и да је живео у време деспота Стефана.




симо

  • Гост
Одг: Усорци
« Одговор #109 послато: новембар 06, 2018, 09:25:36 пре подне »
"Wooden icon with Deskojević family coat of arms. The lower portion of the icon mentions that Hungarian king Matthias Corvinus issued an „Usora letter“, a charter confirming the noble rank of vojvoda Deskoje, who was „born of the Serbian tribe“ during the rule of despot Stefan Lazarević (1389-1427) and was buried in the monastery of Đurđevi Stupovi. The note further says how vojvoda Deskoje's sons, called „Usorci“, left for Lika, Zahumlje, Hercegovina and town of Risan. Icon was property of Jovo Petrović from Rijeka (Croatia), and it is now displayed in Serbian National Museum in Belgrade."

Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #110 послато: новембар 06, 2018, 10:00:45 пре подне »
Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Поставља се питање може ли то имати везе са личким Усорцима. Село Усорац, за које смо констатовали да је можда етапна станица Усораца, налазило се негде у Крбави, ако се добро сећам. Имамо и онај помен влаха Усораца из Бањана.

У Далмацији имамо неколико католичких родова J-M205 и они су уистину релативно блиски Усорцима (Чирке, Јурчевићи). Треба нагласити да је то она Y22063+, која се можда пре више од 1000 година одвојила од оне опште Y22066, којој изгледа припадају тестирани M205 из Полимља и Потарја. У том смислу матица (или једна од) ових других може бити негде другде. На основу тренутних резултата, то може бити један широки простор од Никшића до западне Херцеговине.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7310
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Усорци
« Одговор #111 послато: новембар 06, 2018, 10:48:16 пре подне »
"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."

Гледаћу овом темом поближе да се забавим, а до тада само да скренем пажњу на овај део, коме недостаје да постоји и ћирилични натпис - само није у првом плану, већ на левом репу траке - Дєскоєвићь.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #112 послато: новембар 06, 2018, 04:06:10 поподне »
на мапи су тестирани M205 из Јужне и Западне Хрватске. Плавом бојом означени су тестирани, а црвеном места са именом Усорац.

- Усорци, Плоче
- место Усорац у Крбави (произвољно), које више не постоји, али је потврђено у изворима



- тестирани из Сплита је са анонимног истраживања за јужну Хрватску, а тестирани из Ријеке са истраживања за Горски Котар. Оба хаплотипа имају поклапања међу личким Усорцима, који су такође означени на мапи.
- у околини Имотског су Јурчевић из Студенаца и Шетка (раније Биошић) из Цисте Велике.
- у околини Дубровника су Стјеповић (23andMe) и Горавица из Шипанске Луке.

ово наравно не мора обавезно да указује на миграциони пут личких Усораца

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #113 послато: новембар 07, 2018, 03:12:11 поподне »
Можда су ови Дескојевићи заправо Дехојевићи, који су у 15. вијеку били позната влашка породица у цетинској жупи. Миклоуш (Никола) Дехојевић је био кнез свих влаха Цетине током 15. вијека. Још почетком 15. вијека (1418) Миклоуш Вукотин Дехојевић и његова браћа од стрица Павле, Гргур и Вигањ ( синови Дубравка Дехојевића) даровани су посједима од стране кнеза Ивана Нелипића за вјерну службу. Служба је била војна.

С обзиром да је то све тад било под угарском круном и да је повеља Дехојевићу издана управо у вријеме владања Матије Корвина, све то има смисла.

"Vlasi u župi Cetini imali su svoje zasebne knezove, koje su sami izabirali; još god. 1476. izdao je Vladislav Talovac, sin bana Franka, u gradu Čačvini otvoren list, kojim je potvrdio Miklouša Dehojevića za kneza vlaškoga u župi Cetini. U tom listu pise Vladislav Talovac: ». . . da vidivši mi prave i verne službe Miklouša Dehojevića i njegovih prvih službe, ke su službe našoj kući služili, da mu učinismo tu milost, da ga učinismo kneza Vlaškoga strane Vlaške po zakonu Vlaškom, onako, kako ga su Vlasi obrali, onako ga mi potvrdjujemo i potvrdismo ga za njegova života, da ga hoćemo za njegova života u tomu uzdržati . . .«

Управо су неки Таловци, за које неки извори наводе да су били српског поријекла, били и у служби и српског деспота Стефана Лазаревића, па је то још једна повезница са горњом повељом Усорцима.

Браћа Таловци (Матко и Франко) су Дубровчани пореклом.


(Београд у средњем веку)


(Herceg Stefan Vukčić-Kosača i njegovo doba)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9316
Одг: Усорци
« Одговор #114 послато: новембар 20, 2019, 03:45:45 поподне »
У Горском Котару живела је породица Десковић за коју се верује да води порекло од средњовековних Дескојевића:

"U mestu "Mošćenici" pod planinom "Vučkom", živeli su Deskovići u pet domova 1865. godine. Njihovi srodnici imali su još dve kuće u Rijeci. Bili su to potomci srednjevekovne porodice, srpskog vojvode Deskojevića. Vojvoda je sa četom uskoka dospeo do Istre. Riječanin, Jovo Petrović je posedovao starodrevnu ikonicu, koja predstavlja grb sa latiničnim natpisom "Deskojević". Na ikonici je postojao i kratki staroćirilični tekst, po kojem ugarski kralj Matijaš (Matija Korvin) svedoči da je vojvoda Deskoje plemenitog roda. On je poticao iz srpskog srednjevekovnog plemena, u vreme Vuka despota, Ranka Vukovića i Stefana despota. Telo vojvode Deskoja pokopano je u manastiru Đurđevi Stupovi, a sinovi njegovi se raziđoše, Usorci pođoše u Liku."
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%BE%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0

Оригинални текст заправо изгледа овако:


Апропо овог текста, видех да се лично име Дехоје јавља у дечанским хрисовуљама (село Бабијане, данас Бабина, Алтин). Ђурђеви Ступови, где је наводно сахрањен војвода Дескоје, нису далеко. Зато би пре тражио везу са тим крајевима и поменом овог личног имена, него катуном Дехојевића/Дескојевића, који се помиње у у Далмацији већ почетком 15. века.

Иако лички Усорци имају Y-ДНК поклапања у Далмацији, имају и на простору Метохије и то углавном међу староседелачким родовима. Подсетићу да се недавно на Фолеји појавио и један Албанац из околине Скадра, који по маркерима упада у ову групу Y22059. То може бити једна од матица, или прелазних тачака ове подгране на путу ка западним странама.

Нелогично је само да се то име Усорци, одржало још од 15. века, тј. да су под њим већ дошли у Лику. Ивић наводи да су Усорци заправо досељени из истоименог места (Усорац), које може бити негде на простору Крбаве.

Овај текст изнад треба узети с резервом, али ако у њему има истине, могао би се на основу генетских резултата исконструисати и такав миграциони правац.