Аутор Тема: Мишкељини, Ђурђевдан  (Прочитано 753 пута)

Ван мреже istrazivac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Мишкељини, Ђурђевдан
« послато: јул 31, 2018, 02:46:58 поподне »
Поздрав!
Занима ме порекло презимена Мишкељин, славе Ђурђевдан (6. мај). Налазе се претежно у севернобанатском и средњебанатском округу, такође сам сазнао да их има доста и у Београду, неки део је и у Бачкој.
Дошао сам до сазнања да су били граничари потиско-поморишке војне границе и да су дошли из Печке (град у Румунији близу Арада) у данашњи Банат (село Меленци близу Зрењанина) при разформирању војне границе.
Остало не знам. Занима ме откуд порекло презимена, шта је касније и пре војне границе било са њима.
Хвала свима унапред на свакој од информација, од помоћи је. Свако ко зна где могу даље да се информишем (историчари, књиге, предања) нека напише на теми или преко поруке.  :)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7251
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #1 послато: јул 31, 2018, 10:24:39 поподне »
Поздрав!
Занима ме порекло презимена Мишкељин, славе Ђурђевдан (6. мај). Налазе се претежно у севернобанатском и средњебанатском округу, такође сам сазнао да их има доста и у Београду, неки део је и у Бачкој.
Дошао сам до сазнања да су били граничари потиско-поморишке војне границе и да су дошли из Печке (град у Румунији близу Арада) у данашњи Банат (село Меленци близу Зрењанина) при разформирању војне границе.
Остало не знам. Занима ме откуд порекло презимена, шта је касније и пре војне границе било са њима.
Хвала свима унапред на свакој од информација, од помоћи је. Свако ко зна где могу даље да се информишем (историчари, књиге, предања) нека напише на теми или преко поруке.  :)

Да, тако пише и Јован Ердељановић. Помислих да ћу нешто наћи у Хроници Меленаца (1751-1941), од Љубивоја Церовића нема, али тамо је 90% садржаја посвећено радничком покрету и револуцији. Па је само на два места поменут Светозар Мишкељин као СКОЈ-евац. То је све о Мишкељинима у тој "хроници". ::)

У списковима жртава ДСР у месту Велике Ливаде, помињу се троје Мишкељина, Чеда, Зоран и Миленко, све тројица страдали у немачким логорима.

Иначе, порекло презимена је очигледно патронимичко, настало по мушком имену/надимку Мишкеља.

Шта је било пре Војне границе, ако је презиме као такво и постојало, најпре би могла рећи ДНК анализа по мушкој линији.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #2 послато: јул 31, 2018, 11:33:04 поподне »
1828. su popisani kao Miškeljići na ovim kućnim brojevima u selu:

410. Obrad
416. Pera
418. Jova
419. Jova drugi
430. Neca
446. Taca
461. Pava
462. Adam
463. Isak
464. Gliša
466. Pera drugi
467. Tanasija
468. Jevrem

1776. situacija ovakva

383. Nestor
403. Jovan
404. Anta
510. Kuzman
511. Živan

Valjda je u međuvremenu došlo do ponovne organizacije kućnih brojeva. 

Melenci su naseljeni 1751-1752 iz Pomorišja, a da se radi uglavnom o ljudima iz Pečke potvrđuje činjenica da je 6 od 7 pravoslavnih svećenika koji su 1767. živjeli u selu rođenu u Pečkoj. 

Među Srbima popisanim u Pečki 1735. nema ovog prezimena, a nema ga ni na urbaru iz 1767. među onim koji su nakon iseljavanja ostali u Pečkoj.

Ван мреже istrazivac

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #3 послато: август 01, 2018, 01:11:40 поподне »
Захваљујем се!
Да ли негде постоји запис о пописима Башаида из 19. и 20. века?
Тамо их је према књизи ,, Башаид кроз векове" било 16 породица (2003. година), одакле је и мој деда.
Захвалан унапред.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #4 послато: август 01, 2018, 02:17:14 поподне »
Колко знам, фамилија Мишкељин постоји и данас у селу Александрово (бивше Велике Ливаде).
Вероватно су се тамо населили као аутоколонисти из Меленаца, после 1920. године након оснивања Александрова.

Ван мреже Драгомир

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #5 послато: новембар 02, 2019, 12:33:13 поподне »
Презиме је први пут забележено у Подгорју и Лици 1683.године као Мишкулин.По предању, које наводи Ердељановић у Пореклу Буњеваца (83.стр.)воде порекло од једног од седам синова Гргура Властимировића,названог Рукавина,властелина са Неретве,који је после пада Босне с породицом побегао у Далмацију.Од седмог сина Блажа развило се племе Блажевића у Св.Михали и Вранику и племе Мишкулин у  Св.Јурају,Смиљану и Бужину.Иако негира историјку потврду предања,он ова племана по порејку смешта  у Источну Херцеговину те да си ти родови пробитно били православне вере.С друге стране ,у Извештају сињског бискупа Брајковића 1700.године,Мишкулини се помињу као Хрвати досељени са велебитског приморја насељени у Смиљану.И заиста,у Попису  Лике и Крбаве из 1712.године у Смиљану су пописана два дома а овим презименом чији су домаћини Miskulinovitsh Ivan и  Miskulinovitsh Illia.Интресантно да их Ердењановић и С.Павичпћ сматрају Бињевцима српског рода и актоличке вере.
Не зна се кад су прешли у Банат.Овде се први пут помињу као Мишкелићи у војном попису Меленаца 1768.године и то у две нумере чији су домаћини Петар и Јован,највероватније браћа јер су им грунтови на брију 315 и 316.У попису Меленаца 1776.године забележено је пет кућа Мишкељића као и у пореским књигама Магистрата.
У Башаиду се ово презиме појављује тек у 19.веку као Мишкељин,пресељењем Димитрија Мишкељина из Меленаца у Башаид.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #6 послато: новембар 02, 2019, 01:24:09 поподне »
Цитат
Не зна се кад су прешли у Банат.

Наравно да се не зна, јер колико се да закључити нема никаквог основа ни да се помисли да су ти Мишкулини напрасно одлучили да предузму такву авантуру какву сте замислили....

Истраживање породичног порекла није лако, али неће га учинити лакшим ни прављење претпоставки без икаквог основа.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9256
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #7 послато: новембар 02, 2019, 02:14:59 поподне »
Ако може бити од користи, Мишкулини из Мишковића (Јабланац, Лика), припадају I2-Y3120>S17250 (извор: 23andMe). Ово иде у прилог буњевачкој теорији, мада је то свакако најчешћа хаплогрупа код Срба и Хрвата.

"Godine 1645. dolazi do seobe velike grupe Bunjevaca iz sela Jasenicе i Perušića (benkovačkog), pod vodstvom petorice Jaseničana: Miloša Smokrovića, Petra i Ilije Rukavine, Marasa Pasjakovića i Nigovaskovića. Ti se naseljenici naseljuju u Sv. Jurju (današnjem Jurjevu), u Krmpotama i u Podgorju nedaleko od Senja. Potomci tih naseljenika u naseljima srednjeg Velebita su današnji rodovi: Ažići (Adžići), Babici, Devčići, Glavaši, Miloševići, Miškulini, Modrici, Rogići, Rukavine, Samaržije, Tomaići."

Мишкулини, раније и као Мишкулиновић, били су познати по двоструком презимену Мишкулин-Марасовић.

извор: Павле Рогић, "Антропонимија и становништво у насељима средњег велебитског Подгорја"


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 158
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #8 послато: новембар 02, 2019, 02:28:59 поподне »
Мишкулини Буњевци су дио већег рода Рукавина, чијe се посљедње документовано поријекло може извести у првој половини 17. вијека у Буковици и Равним Котарима. Даље поријекло, бар по генетским резултатима, упућује у смјеру западне Херцеговине.

Овом роду би требале припадати сљедеће породице: Рукавина, Вукелић, Биондић, Бачић, Бевандић, Главаш, Драгичевић, Рончевић, Михић, Зулевић, Блажевић и Мишкулин.

Род је и прилично генетски профилисан, ради се о грани I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y144303>BY170480

Уколико су Мишкељини из Баната заиста повезани са Буњевцима Мишкулинима, у шта прилично сумњам, онда се то може провјерити веома брзо, генетским тестом.
« Последња измена: новембар 02, 2019, 02:33:24 поподне drajver »

На мрежи Ojler

  • Одбор за хералдику
  • Етнолог
  • ******
  • Поруке: 2532
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #9 послато: новембар 02, 2019, 03:23:07 поподне »
Мишкулини Буњевци су дио већег рода Рукавина, чијe се посљедње документовано поријекло може извести у првој половини 17. вијека у Буковици и Равним Котарима. Даље поријекло, бар по генетским резултатима, упућује у смјеру западне Херцеговине.

Овом роду би требале припадати сљедеће породице: Рукавина, Вукелић, Биондић, Бачић, Бевандић, Главаш, Драгичевић, Рончевић, Михић, Зулевић, Блажевић и Мишкулин.

Род је и прилично генетски профилисан, ради се о грани I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y144303>BY170480

Уколико су Мишкељини из Баната заиста повезани са Буњевцима Мишкулинима, у шта прилично сумњам, онда се то може провјерити веома брзо, генетским тестом.

Поменути Михићи су католички род из Лике. У Лици има и православних Михића који славе Ђурђевдан али није познато јесу ли у роду са својим католичким презимењацима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 665
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #10 послато: новембар 02, 2019, 07:08:29 поподне »
Мишкулини Буњевци су дио већег рода Рукавина, чијe се посљедње документовано поријекло може извести у првој половини 17. вијека у Буковици и Равним Котарима. Даље поријекло, бар по генетским резултатима, упућује у смјеру западне Херцеговине.

Овом роду би требале припадати сљедеће породице: Рукавина, Вукелић, Биондић, Бачић, Бевандић, Главаш, Драгичевић, Рончевић, Михић, Зулевић, Блажевић и Мишкулин.

Род је и прилично генетски профилисан, ради се о грани I2-PH908>FT16449>Y151633>BY169079>Y144303>BY170480

Уколико су Мишкељини из Баната заиста повезани са Буњевцима Мишкулинима, у шта прилично сумњам, онда се то може провјерити веома брзо, генетским тестом.

За сад су само Хрвати/Буњевци унутар Y144303? Нема ниједног Србина ни Бошњака? Ако је тако, онда је та цијела подграна настала након што су вјерски идентитети на Балкану већ искристализирани у форми у којој их познајемо данас.
Немам пуно слободног времена да похватам све ове детаље о подгранама унутар ПХ908, али се већ сад чини јако вјероватним да унутар задњих 800-1000 година већ можемо међу знатним бројем подграна утврдити које су "православне", а које "католичке". Чисто сумњам да ће случајеви у којима се Србин и Хрват подударају на нивоу од 300-400 година бити нешто нарочито бројни, осим кад се ради о новијим конверзијама Пречана у католичанство, на нивоу од задња два-три вијека.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 158
Одг: Мишкељини, Ђурђевдан
« Одговор #11 послато: новембар 02, 2019, 07:57:36 поподне »
За сад су само Хрвати/Буњевци унутар Y144303? Нема ниједног Србина ни Бошњака? Ако је тако, онда је та цијела подграна настала након што су вјерски идентитети на Балкану већ искристализирани у форми у којој их познајемо данас.
Немам пуно слободног времена да похватам све ове детаље о подгранама унутар ПХ908, али се већ сад чини јако вјероватним да унутар задњих 800-1000 година већ можемо међу знатним бројем подграна утврдити које су "православне", а које "католичке". Чисто сумњам да ће случајеви у којима се Србин и Хрват подударају на нивоу од 300-400 година бити нешто нарочито бројни, осим кад се ради о новијим конверзијама Пречана у католичанство, на нивоу од задња два-три вијека.

Да, рекло би се да у овој грани католици доминарају и то они херцеговачко/буњевачког поријекла, има и један Американац који је ставио мјесто поријекла у Аустрији, па није искључено да је заправо са наших подручја.

Међутим и Y144303 није тако млада, на YFullu су је процијенили на 1300 година, тако да ме не би изненадило кад би се ту појавили неки православни. Уосталом, сљедећи најближи грани Y144303 је православни Босанац из Славоније који са граном Y144303 чини грану I-BY169079.

О неким специфично католичким, православним или муслиманским гранама би се могло говорити тек за оне гране старе 500 година. XVI вијек је био кључан за коначно вјерско разврставање. Овдје наравно мислим да на оне хаплогрупе које су оригинално са штокавског подручја.