Аутор Тема: Стари Пруси  (Прочитано 1075 пута)

Ван мреже Одисеј

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 632
Одг: Стари Пруси
« Одговор #20 послато: јул 30, 2018, 06:39:35 поподне »
У овом чланку се спомиње Бранденбург, и ту нема ничег спорног, ту заиста јесу живела словенска племена која су германизована, а Бранденбург јесте постао центар Краљевине Пруске са Берлином (словенски - Брљин) као главним градом. Треба правити разлику, међутим, са ониме што се првобитно звало Пруском, а то је данашње подручје Калињинградске области Руске Федерације и Варминско-Мазурског војводства Републике Пољске; ту су живели у континуитету Стари Пруси који су пре германизације говорили једним западнобалтским језиком (данас су сви западнобалтски језици изумрли, једини преживели су источнобалтски - литвански и летонски) и чији су преци сакупљали ћилибар на обалама Балтика и били почетна станица у чувеном праисторијском трговинском путу - Путу Ћилибара (или Путу Јантара). Западни Балти немају везе са етногенезом Словена која се догодила знатно југоисточније од њихове матичне области.

Кад их већ помињемо, којој су хаплогрупи већински могли припадати Пруси? Је ли вршено какво истраживање на ту тему? Рекао бих да по мушкој линији нису уопште имали финског уплива (лингвисти тврде да је управо тај фактор "расцијепио" Летонце и Литванце од Пруса и у језичком смислу), те да је код њих најзаступљенија хаплогрупа вјероватно била Р1а. Ако још нема никаквих резултата, свакако типујем на ту хаплогрупу. :)

Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 528
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Стари Пруси
« Одговор #21 послато: јул 31, 2018, 12:28:54 пре подне »
Prusski jezik je posvedočen takmo u nemnogim izvorima od 14. do 16. vekova. Najbitniji izvori su Elbinžski Prussko-Nemačski rečnik i tri katehizma.
Zapisan je latinskom pismom, koje predaje prusski izgovor tek nedostatačno. Način zapisivanja dosledno ononu vremenu nije sledio črstav pravopis.

Prus. Deves does dantes. Deves does geitka.
Lit. Dievas davė dantis. Dievas duos ir duonos.
Slo. Bagu dade zambus. Bagu dast i hlaibu.
Slo. Bog dade zuby. Bog dast i hleb.

Ne treba se zavaravati, da je prusski bio neki slovenskomu blizak jezik. Verojatno je dapače bio blizak litavskomu toliko, da su se sporazumeli drug s drugom kao danas Srbi i Bugari.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3248
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стари Пруси
« Одговор #22 послато: јул 31, 2018, 12:49:44 пре подне »
Prusski jezik je posvedočen takmo u nemnogim izvorima od 14. do 16. vekova. Najbitniji izvori su Elbinžski Prussko-Nemačski rečnik i tri katehizma.
Zapisan je latinskom pismom, koje predaje prusski izgovor tek nedostatačno. Način zapisivanja dosledno ononu vremenu nije sledio črstav pravopis.

Prus. Deves does dantes. Deves does geitka.
Lit. Dievas davė dantis. Dievas duos ir duonos.
Slo. Bagu dade zambus. Bagu dast i hlaibu.
Slo. Bog dade zuby. Bog dast i hleb.

Ne treba se zavaravati, da je prusski bio neki slovenskomu blizak jezik. Verojatno je dapače bio blizak litavskomu toliko, da su se sporazumeli drug s drugom kao danas Srbi i Bugari.
Да ли се онда може закључити , ако су стари пруски и литвански језик били разумљиви међусобно, и наравно ближи литванском него било ком од словенских језика, да је логично да је она грана балтских језика (литвански и летонски) у ствари примила словенски утицај у већој мери него што је прасловенски примио од те литванске балтске гране? Мени делује логично да је сличност између литванског и словенских језика у већем словенском утицају на балтски него обрнуто, па ми је назив балтословенски упитан (можда пре словенско-балтски), јер су Словени можда извршили већи утицај на Балте...(ако узмемо у обзир да пруски , као балтски језик има мање додирних тачака са словенским него литвански, па га можемо теоретски сврстати у изворни балтски језик са мање утицаја словенског)
« Последња измена: јул 31, 2018, 12:56:46 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4566
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Стари Пруси
« Одговор #23 послато: јул 31, 2018, 11:05:22 пре подне »
Да ли се онда може закључити , ако су стари пруски и литвански језик били разумљиви међусобно, и наравно ближи литванском него било ком од словенских језика, да је логично да је она грана балтских језика (литвански и летонски) у ствари примила словенски утицај у већој мери него што је прасловенски примио од те литванске балтске гране? Мени делује логично да је сличност између литванског и словенских језика у већем словенском утицају на балтски него обрнуто, па ми је назив балтословенски упитан (можда пре словенско-балтски), јер су Словени можда извршили већи утицај на Балте...(ако узмемо у обзир да пруски , као балтски језик има мање додирних тачака са словенским него литвански, па га можемо теоретски сврстати у изворни балтски језик са мање утицаја словенског)

Заправо, на основу онога што сам до сад прочитао о тој тематици, иако се и једни и други називају балтским језицима, старопруски с једне стране и литвански и летонски са друге нису били толико блиски, нарочито не блиски на "српско-бугарском" нивоу као што је Сунце навео. Литвански је од свих живућих индоевропских језика најархаичнији, али је старопруски био још архаичнији од њега, те "носи титулу" најконзервативнијег ИЕ језика. Тренутно мишљење лингвиста је да из заједничке прото-балтословенске фазе није дошло до раздвајања на прото-словенски са једне и прото-балтски (који би укључивао и западнобалтске и источнобалтске језике) са друге стране, већ да се та група одмах "поцепала" на словенску, западнобалтску и источнобалтску грану, самим тим није постојала посебна прото-балтска фаза него је та фаза идентична прото-балтословенској. Услед тога, балтски језици (гледани свеукупно, дакле и западни који су изумрли и источни који су живи) су парафилетска група, односно то су сви језици који су проистекли из балтословенске фазе а који нису словенски. По речима Фредерика Кортланда: "Though Prussian is undoubtedly closer to the East Baltic languages than to Slavic, the characteristic features of the Baltic languages seem to be either retentions or results of parallel development and cultural interaction. Thus I assume that Balto-Slavic split into three identifiable branches, each of which followed its own course of development." (Baltica & Balto-Slavica, 2009, p. 5)...и по речима Рика Дерксена: "I am not convinced that it is justified to reconstruct a Proto-Baltic stage. The term Proto-Baltic is used for convenience’s sake." (Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2008, p. 20)

Осим старопруског, од западнобалтских језика су забележени још и судовински или јотвиншки и галиндски, уз скалвански који се само помиње у изворима али није забележен. Источнобалтски језици су литвански и летонски уз изумрле језике - селонски, семигалски и старокуронски (за кога, међутим, није најјасније да ли је припадао источно- или западнобалтским језицима). Сматра се да се источнобалтски језици све до раног средњег века нису налазили на обалама Балтика или у његовом непосредном залеђу већ на територији данашње централне и северне Белорусије и даље на исток, све до Подмосковља (где је забележен гољадски или источногалиндски, кога неки лингвисти сврставају у посебну изумрлу грану, тзв. дњепро-балтску); са севера и истока су се граничили са угрофинским племенима, на западу са Западним Балтима и на југу са Прото-Словенима; током словенске експанзије је дошло до велике асимилације Источних Балта, преживели су само језици оних који су се примакли ближе Балтику, на стару територију Западних Балта. Западни Балти, с друге стране, су од најранијих времена живели у приобаљу југоисточног Балтика, њихова територија је представљала извор ћилибара (јантара) којим се трговало у Европи током праисторије и римског периода. По хипотези руског археолога Седова, Прото-Словени су били у приснијем контакту са Западним, а не са Источним Балтима, али то је у складу са његовим мишљењем да се протословенски развио на подручју централне и источне Пољске, дакле одмах јужно у односу на Западне Балте, док већина лингвиста протословенску фазу везује за подручје јужне Белорусије и северне и западне Украјине.
« Последња измена: јул 31, 2018, 11:21:45 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.