Аутор Тема: Чарнојевићи  (Прочитано 1990 пута)

симо

  • Гост
Чарнојевићи
« послато: јул 28, 2018, 09:16:18 пре подне »
Занимљиво је да су Маџари, нешто пре почетка директних војних сукоба са Србима, изабрали грофа Петра Чарнојевића као човека племенитог порекла за свог преговарача са српским покретом, иако су знали да су њихови услови од којих никако нису одступали били буквално неприхватљиви за српску страну. Тиме су играли на карту емоција угарских Срба према породици Чарнојевић и њеном високом угледу.

Питао сам се како да се породица Чарнојевић тако брзо помађарила и покатоличила с обзиром на славне претке, а онда сам видио да ови грофови Чарнојевићи из Арада, заправо и нису Чарнојевићи. Од Чарнојевића су узели само име и титулу, а потомци су једне Чарнојевић удовице (Ане Ковановић) која се, послије смрти мужа Чарнојевића, удала за помађареног Буњевца Сировицу и са њим добила дјецу од које су ови грофови Чарнојевићи. Потомци Чарнојевића ( браће од Арсенија III) изумрли су већ крајем 18. и почетком 19. вијека.

Иначе, Дамјанићева супруга била је од ових Чарнојевића, родица грофа Петра Чарнојевића, па можда је и то имало утицаја на Дамјанићево опредјељење јер се женидбом утопио у једну прилично мађаронску средину.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1535
  • G2a-BY195513
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #1 послато: јул 28, 2018, 09:59:40 пре подне »
Питао сам се како да се породица Чарнојевић тако брзо помађарила и покатоличила с обзиром на славне претке, а онда сам видио да ови грофови Чарнојевићи из Арада, заправо и нису Чарнојевићи. Од Чарнојевића су узели само име и титулу, а потомци су једне Чарнојевић удовице (Ане Ковановић) која се, послије смрти мужа Чарнојевића, удала за помађареног Буњевца Сировицу и са њим добила дјецу од које су ови грофови Чарнојевићи. Потомци Чарнојевића ( браће од Арсенија III) изумрли су већ крајем 18. и почетком 19. вијека.

Иначе, Дамјанићева супруга била је од ових Чарнојевића, родица грофа Петра Чарнојевића, па можда је и то имало утицаја на Дамјанићево опредјељење јер се женидбом утопио у једну прилично мађаронску средину.

На Академији постоји превод његовог дневника уз кратак преглед основних информација о њему.

Петар Чарнојевић (13. марта 1810, Мача, Macea, Румунија - 27. априла 1892, Фењ,Foeni, Румунија) потиче из гране породице Јоакима, старијег брата Арсенија Чарнојевића. Јоакимов син Михајло добио  је мађарско племство 1720. године. Он је из брака са Аном Јорге имао сина Јована, а из другог брака са Аном Ковањи (удовица Ранка Сировице) два сина: Павла и Симна. Ана Ковањи је из првог брака довела синове Арсенија (1716-1766) и Ђорђа (1720-1759), које је Михајло Чарнојевић адоптирао 1742. године. Јованова и Палова грана су остале без потомака, само је Симон имао наследнике, међутим, они су живели у Русији.  Од адоптираних синова Ранка Сировице Арсеније је имао осморо, а Ђорђе троје деце. Један од  Арсенијевих синова је био Павле Чарјнојевић (1755-1840, краљевски саветник), а унук Петар Чарнојевић. Конкретније, Петар Чарнојевић је био праунук Ранка Сировице.

Иако се у народу за њега говорило да ''у његовим венама тече помаџарена, а не племенита крв'', он је за разлику од људи попут Дамјанића имао много више разумевања за своје сународнике и тадашњу ситуацију, па се тако када је постало очигледно да ће се српско-маџарски неспоразум решавати оружјем повукао са положаја краљевског комесара.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #2 послато: јул 28, 2018, 10:42:34 пре подне »
На Академији постоји превод његовог дневника уз кратак преглед основних информација о њему.

Петар Чарнојевић (13. марта 1810, Мача, Macea, Румунија - 27. априла 1892, Фењ,Foeni, Румунија) потиче из гране породице Јоакима, старијег брата Арсенија Чарнојевића. Јоакимов син Михајло добио  је мађарско племство 1720. године. Он је из брака са Аном Јорге имао сина Јована, а из другог брака са Аном Ковањи (удовица Ранка Сировице) два сина: Павла и Симна. Ана Ковањи је из првог брака довела синове Арсенија (1716-1766) и Ђорђа (1720-1759), које је Михајло Чарнојевић адоптирао 1742. године. Јованова и Палова грана су остале без потомака, само је Симон имао наследнике, међутим, они су живели у Русији.  Од адоптираних синова Ранка Сировице Арсеније је имао осморо, а Ђорђе троје деце. Један од  Арсенијевих синова је био Павле Чарјнојевић (1755-1840, краљевски саветник), а унук Петар Чарнојевић. Конкретније, Петар Чарнојевић је био праунук Ранка Сировице.

Иако се у народу за њега говорило да ''у његовим венама тече помаџарена, а не племенита крв'', он је за разлику од људи попут Дамјанића имао много више разумевања за своје сународнике и тадашњу ситуацију, па се тако када је постало очигледно да ће се српско-маџарски неспоразум решавати оружјем повукао са положаја краљевског комесара.

Видио сам ту информацију на сљедећем стаблу https://www.geni.com/people/Arz%C3%A9n-Csernovics-de-M%C3%A1csa-et-Kis-Orosz/6000000015065296781

Могуће да нисам добро разабрао ко се ту кад за кога преудао, али суштина је да потоњи Чарнојевићи нису били Чарнојевићи и по крви. Било би интересантно знати да ли је опстао ко од правих Чарнојевића који су отишли у Русију.

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #3 послато: јул 28, 2018, 11:05:42 пре подне »
Било би интересантно знати да ли је опстао ко од правих Чарнојевића који су отишли у Русију.

Изгледа да је Лопушина писао о томе. Сад колико је то истина не знам.

"Тајанствени ходочасник по имену Вадим Черн, који је из “густог мрака и нехатног заборава историје изронио на светлост медитеранског дана”, био је зацело последњи потомак српског патријарха Арсенија III Чарнојевића. Разлог да у смирај живота крочи у духовно атоско светилиште и уједно највећу ризницу свога рода, био је да исприча чудесну повест о свом животу и загонетној судбини највеће породичне светиње - родослову лозе Чарнојевић. Вадим Черн се родио 1912 године, на обалама Дњепра. Његов отац Алексије Чарнојевић је, после завршене морнаричке школе, био капетан на броду, а касније и високи официр царске трговачке флоте на Црном мору.

Поуздано се зна да су, под све већим притиском католичког свештенства и племства Хабзбуршке монархије, преци Алексија дошли у ове крајеве после 1750 године, неколико деценија после смрти српског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића (1706 године).

Благонаклони руски цар прихватио је прогнане Србе и поклонио им неколико села у долини Дњепра, области коју су они назвали Нова Србија. У новој средини, породица Чарнојевић добија велики посед са 40 кметова у селу Полујану. Имали су повлашћен друштвени положај, о чему сведочи и чињеница да су им од 1770. године, сви наследници увођени у такозвану сомотну књигу, књигу-родослов, коју су као некакав породични дневник водиле све племићке фамилије царске Русије.

КАДА је избила Октобарска револуција, циљ Алексија Чарнојевића био је да један део флоте доплови до Јадранског мора и да се настани у Краљевини Југославији, где су уточиште већ нашли многи руски емигранти. У тој намери осујетили су га црвеноармејци, тако да средином 1920. хита на обале Дњепра, на породично имање, да спасе жену и сина и понесе најсветију реликвију коју је поседовао: дневник
-родослов породице Чарнојевић.
Бежећи пред бољшевицима, докопао се белогардејског брода и допловио до Бизерте. Вадим Черни је тада имао осам година, али је добро запамтио да је на путовању неко обавестио његовог оца да су прогоњени Срби, пре него што је била спаљена кућа Чарнојевића, успели да спасу дневник
-родослов и понесу га бежећи у непознатом правцу. После краћег задржавања у Бизерти, последњи Чарнојевићи стижу у Америку. Вадим је годинама живео у Нјујорку, где је, радећи као продавац и одгајивач расних паса, стасао у успешног пословног човека. Нјегов отац, неуморни “морски вук”, није могао да се скраси на копну нове домовине, па је данима рибарио по Атлантику, пловећи чак до обала Лабрадора. Где је и када умро Алексије Чарнојевић, остала је тајна. Поуздано се, међутим, зна да је, оставши без порода, после смрти своје супруге Олге, Вадим остао сам. У данима све веће усамљености, Вадима је све више копкала мисао о пореклу. Када је у јуну 1980. стигао у Хиландар, имао је 68 година, озбиљно уздрмано здравље и јаку жељу да се исповеди. Тешко болестан, Вадим се непосредно пред пут постарао за судбину своје имовине: држави Вермонт оставио је 20 акри земље, руској цркви у Јорданвилу, у држави Нјујорк, 400 акри и новац за подизање капеле у новгородском стилу, као и велику библиотеку, и, најзад, два сандука књига српској цркви у Милвокију.
ПРЕТХОДНО је оцу Теофану саопштио последњу жељу, да пре смрти прими монашки постриг. Вадим Черн, последњи потомак знамените лозе Чарнојевић, своје коначно пребивалиште нашао је 18. априла 1981. на Светој гори. У хиландарским аналима остало је записано да се том приликом у параклису Светог Саве одиграло “једно од најдирљивијих монашења, пуно мистике и дубоке, тихе радости”.
Монах Арсеније (А. Црнојевић) је, како пише на његовом гробу, поживео само 11 дана, упокојивши се 29. априла лета господњег 1981. Остало је записано да су његове последње речи биле: “Ако пронађете дневник-родослов, донесите га прво у Хиландар, па га онда пошаљите мени горе, да ми озари напаћену душу”. "

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #4 послато: јул 28, 2018, 02:08:37 поподне »
Mogao sam da nađem Vadim Chern-a na Američkim popisima iz 1930. i 1940. godine.

1930. - Vadim Chern (17) je živio s ocem Alex Chern (42) i s majkom Olga Chern (35) u Menhetnu (Njujork). Došli su u Ameriku iz Rusije 1926. godine.
1940. - Vadim Chern (27) je živio kao podstanar u Menhetnu i radio je kao mehaničar u nekoj fabrici.

Prema zvaničnim podacima Američke vlade, Vadim Chern je rođen 2. avgusta 1912. godine i umro u septembru 1981. godine.

Osobe sa imenom Alex Chern ima nekoliko u ovo vrijeme. Jedino što sam mogao da nađem jeste iz 1930. popisa što je već pomenuto. Izgleda da su mu umrli i otac i majka između 1930. i 1940. godine.

Ima jedan podatak za Vadima, kada se vratio brodom u Ameriku 11. novembra 1932. (pogrešno upisano 10. novembar kao datum) godine iz Halifaksa u Kanadi. Otplovio je iz Halifaksa 8. novembra 1932. Halifaks nije daleko od Labradora đe je Aleksije redovno ribario, tako da je Vadim najvjerovatnije dobio vijest o smrću njegovog oca i tamo pošao. Ako je moja prepostavka tačna, onda je onaj Alex Chern umro neđe u Kanadi oko 1932. godine.

EDIT: Dodao sam starosti Vadimovih roditelja iz popisa 1930. godine
« Последња измена: јул 28, 2018, 02:11:36 поподне Karadag »

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #5 послато: јул 28, 2018, 05:09:03 поподне »
Mogao sam da nađem Vadim Chern-a na Američkim popisima iz 1930. i 1940. godine.

1930. - Vadim Chern (17) je živio s ocem Alex Chern (42) i s majkom Olga Chern (35) u Menhetnu (Njujork). Došli su u Ameriku iz Rusije 1926. godine.
1940. - Vadim Chern (27) je živio kao podstanar u Menhetnu i radio je kao mehaničar u nekoj fabrici.

Prema zvaničnim podacima Američke vlade, Vadim Chern je rođen 2. avgusta 1912. godine i umro u septembru 1981. godine.

Osobe sa imenom Alex Chern ima nekoliko u ovo vrijeme. Jedino što sam mogao da nađem jeste iz 1930. popisa što je već pomenuto. Izgleda da su mu umrli i otac i majka između 1930. i 1940. godine.

Ima jedan podatak za Vadima, kada se vratio brodom u Ameriku 11. novembra 1932. (pogrešno upisano 10. novembar kao datum) godine iz Halifaksa u Kanadi. Otplovio je iz Halifaksa 8. novembra 1932. Halifaks nije daleko od Labradora đe je Aleksije redovno ribario, tako da je Vadim najvjerovatnije dobio vijest o smrću njegovog oca i tamo pošao. Ako je moja prepostavka tačna, onda je onaj Alex Chern umro neđe u Kanadi oko 1932. godine.

EDIT: Dodao sam starosti Vadimovih roditelja iz popisa 1930. godine

Провјерио сам и ја на брзину. Мање више сви подаци за Вадима Черна су тачни. Чак сам нашао и чланак из 1981. који описује његово монашење у Хиландару и везу са Чарнојевићима. И то написан од стране Newfoundland club of America. Пишу о њему као једном од узгајивача масе лабрадор.

"On April 29th of this year, Vadim left for Mount Athos in Greece and the Serbian Monastery of Chilandar. On the first of May he took the Monastic vows according to his traditions and the name of Brother Arseniji who was the political and religious Patriarch of the Carnojevic Dynasty in Montenegro many generations ago and from whom Vadim was directly descended. Vadim passed away twelve days later at peace."

http://www.ncanewfs.org/hof/people/vadimchern.html#.W1yFTNUzaUk

Такође и подаци за његовог оца Алексија су тачни. Остаје само питање даљег руског поријекла и везе са Чарнојевићима. У Новој Србији заиста јесте забиљежен половином 18. вијека један капетан Арсеније Чарнојевић у Хорватовој групи.

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #6 послато: јул 28, 2018, 07:33:31 поподне »
С обзиром да је отворена нова тема о Чарнојевићима, мислим да је добро да се и оно што је раније писано о њима нађе овдје на једном мјесту. Преносим оно што сам написао на теми Порекло 100 најзнаменитијих Срба.

"18.Арсеније III Црнојевић

Арсеније III Црнојевић (слсрп. Арсенїй Чарноевичь, лат. Arsenius Csernovich; 1633, Бајице — Беч, 27. октобар 1706) је био архиепископ пећки и патријарх српски од 1674. до 1690. године (под турском влашћу) и потом црквени поглавар православних Срба у Хабзбуршкој монархији од 1690. до 1706. године. На основу привилегија које је добио за српски народ од Леополда I (1690, 1691. и 1695) извршио је прву организацију Српске цркве на подручју Аустријског царства.

Поријеклом Арсенија III Чарнојевића бавио се Јован Ердељановић у студији "Стара Црна Гора". Ердељановић наводи низ извора који патријархово поријекло вежу за Бајице. Са друге стране наводи јасне доказе да су преци Арсенија III заправо од једног рода пиперских Црнаца. Наиме, у Дуљеву у Паштровићима постоји и кућа српског патријарха која је још била у добром стању кад је Накићеновић обрађивао Боку. По том предању Чарнојевић је из породице паштровских Кажанегри (у преводу Црнокућићи), који су досељени из Брда, од пиперског братства Милашевића из Црнаца. Сва пиперска црначка братства се рачунају да су од Лужана, па тако и Милашевићи и Кажанегри. Кажанегри славе Никољдан,а Ердељановић сматра да су раније славили Ђурђевдан, стару славу Милашевића.

Даље, Ердељановић наводи да ова два предања не морају нужно бити у супротности, већ да су преци Чарнојевића прије досељавања у Боку, боравили и у Бајицама. По томе би и облик презимена Чарнојевићи, Черни (што је био облик презимена при досељавању у Паштровиће) био изведен управо од назива пиперских Црнаца,а не од Црнојевића. Мада није искључено да га је Арсеније III прилагодио да подсјећа на Црнојевиће.

Дакле, међу пиперским Црнцима и међу слојем српског становништва Лужанима су највјероватније преци српског патријарха Арсенија III Чарнојевића."


Из горе написаног видимо да је најстарији облик презимена био Черни ( могуће од Црнци) и да чак латински облик задржава ову старију форму Csernovich, што све иде у прилог томе да су Черни, Черновићи преко облика Чарнојевић настојали да се повежу са Црнојевићима.

Овај облик Черни близак је и презимену наводно посљедњег Чарнојевића, горе поменутог Вадима Черна.

Знам да је о Кажанеграма и Црнцима писао доста и Небо, па може да прекопира на ову тему нешто од тога, што сматра за важно.

Ван мреже Горштак

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 31
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #7 послато: јул 28, 2018, 08:25:31 поподне »
Можда је патријарх Арсеније био од грађанских Црнојевића или Црновића?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1169
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #8 послато: јул 28, 2018, 09:12:28 поподне »
Постоји ли негде у литератури забележено присуство поменуте породице Чарнојевић у Срему,конкретно у Сланкамену?
То питам пошто налетих у матицама поменутог села на Исидора Чарнојевића,матице из 1782.године ми се чини да су у питању? Сама црква Светог Николе подигнута је 1468.године а најстарије матице су из 1777.године.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #9 послато: јул 28, 2018, 10:13:20 поподне »
Na popisu 1736. godine imamo samo prezime Crvenčanin u Slankamenu koje nose tri kućedomaćina.  No, ovo prezime bi valjda bilo toponimsko od sela Crvenka u Bačkoj. 

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1169
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #10 послато: јул 28, 2018, 10:33:55 поподне »
Na popisu 1736. godine imamo samo prezime Crvenčanin u Slankamenu koje nose tri kućedomaćina.  No, ovo prezime bi valjda bilo toponimsko od sela Crvenka u Bačkoj.
Од њих су Црвењачки касније( 1749.качио сам ту фасциклу на теми пописи Срема и села Сурдука),међутим на истим пописима се јавља и породица Црњанин/Црњачки,док касније Црњачких нема.Иначе за Црњачке/Црњанине имам теорију да је презиме настало по надимку  јер се попису из 1702 .године јавља Јован Вујановић Црни а касније Вујановића нема.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #11 послато: јул 28, 2018, 10:51:20 поподне »
Од њих су Црвењачки касније( 1749.качио сам ту фасциклу на теми пописи Срема и села Сурдука),међутим на истим пописима се јавља и породица Црњанин/Црњачки,док касније Црњачких нема.Иначе за Црњачке/Црњанине имам теорију да је презиме настало по надимку  јер се попису из 1702 .године јавља Јован Вујановић Црни а касније Вујановића нема.

Zar ne bi Crnjački/Crnjanin isto bilo toponimsko prezime?  Od Crnje u Banatu?

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1169
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #12 послато: јул 28, 2018, 10:54:10 поподне »
Zar ne bi Crnjački/Crnjanin isto bilo toponimsko prezime?  Od Crnje u Banatu?
Може и то да буде случај,само тако се и за Црњанске мислило (и они су имали Црњанин као старо презиме после презимена Милошев) па се испоставило да није на тај начин настало.презиме.
Смрти нема,има сеоба !

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #13 послато: јул 30, 2018, 10:59:27 пре подне »
О Чарнојевићима је нешто опширније писао и Бачко.

http://www.czipm.org/ruske-srpskog-03.html

Из оног што је написао видљиво је да је поред потомака Сировице и "правих" Чарнојевића постојала и трећа, осјечка грана Чарнојевића која се такође помађарила и покатоличила, а наводно је потицала од Гаврила, брата Арсенија Чарнојевића. Међутим изгледа да у овој генеалогији постоје неке сумње, па Бачко пише: "Извесну сумњу у њену тачност по питању сродства Гаврила и Арсенија Чарнојевића уноси и чињеница, да се поменути Гаврило не помиње у другим документима, па ни у патријарховој молби за добијање титуле кнеза, где се помиње само Арсенијев брат Ђорђе."



симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #14 послато: јул 30, 2018, 11:35:07 пре подне »
Велик број Чарнојевића из све три гране је иселио у Русију у 18. вијеку. Најутицајнији су свакако били потомци правих Чарнојевића, прије свега руски генерал Симеон Михајлович Черноевич, који је једно вријеме био и кнез Молдавске кнежевине. Симеон је био син Михајла Чарнојевића, сина Аћимовог(Јоакимовог). Јоаким је био или брат Арсенија Чарнојевића или син његовог брата Ђорђа. Испрва у аустријској служби прешао је са осталим руским официрима у српске колоније у Украјини гдје се оженио од прилично утицајног руског племићког рода Кашкиних. Да ли због те женидбе или угледа самих Чарнојевића, брзо је напредовао у служби,а његови потомци ће ући у круг породица блиских руском двору.

Ни ова линија није преживјела по мушкој линији, јер Симеонов син Александар није имао дјеце. Бар тако пише у руским изворима.
"Старшей дочерью Аристарха Петровича была Елизавета, вышедшая замуж за сербского дворянина Семена Михайловича Черноевича, который состоял в 1770 году правителем княжества Молдавского, а умер в 1772 году. У Елизаветы Аристарховны был сын Александр (кажется, бездетный) и дочь Анна Семеновна."

Ћерка Симеонова- Ана Семјоновна била је веома интелигентна жена. Историја њене породице је била прилично трагична. Удата за руског дипломату Муравјов-Апостола, провела је године у Хамбургу и Паризу, гдје се прилично брижно старала о добром образовању своје седморо дјеце ( поготово своја три сина). У Паризу је сам Наполеон, у вријеме напетости између Руса и Француза, дао одобрење за школовање њене дјеце и ставио је под заштиту. Синови су били образовани у потпуно француском духу (руски једва да су говорили), али су опет по повратку у Русију учествовали у великим биткама против Француза и истакли се херојством.

Дворски сликар Луја XVI Монје, насликао је Ану Чарнојевич са њено двоје дјеце, Матејем и Екатерином, крајем 18. вијека у Хамбургу.



Трагедија њене породице била је у томе што су сва тројица њених синова учествовали у револуцији декабриста 1825. године, од којих је један, Сергеј Муравјов-Апостол, био међу вођама. Сергеј је послије гушења побуне објешен, Иполит се сам убио, а Матеј прогнан у Сибир на 30 година. Ћерка Екатерина, петроградска љепотица ( Руси пишу да је и сам цар Александар I био заљубљен у њу), узалуд је молила за братовљево тијело. Сама Ана Черноевич је умрла много раније и није доживјела трагичну судбину своје дјеце. Вјероватно их је њихово француско образовање и одвело у правцу декабриста.

Иначе, сам Сергеј Муравјов-Апостол значајна је личност руске историје. Декабристи су били претече Октобарске револуције, задојени идејама Француске револуције, махом чланови масонских и других тајних удружења, настојали су да реформишу Руску империју, укину кметство и направе уставну монархију.



Сергеј Иванович Муравјов-Апостол

У сваком случају занимљива историја Чарнојевића у Русији.

« Последња измена: јул 30, 2018, 11:38:17 пре подне симо »

симо

  • Гост
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #15 послато: јул 30, 2018, 01:33:45 поподне »
Велик број Чарнојевића из све три гране је иселио у Русију у 18. вијеку. Најутицајнији су свакако били потомци правих Чарнојевића, прије свега руски генерал Симеон Михајлович Черноевич, који је једно вријеме био и кнез Молдавске кнежевине. Симеон је био син Михајла Чарнојевића, сина Аћимовог(Јоакимовог). Јоаким је био или брат Арсенија Чарнојевића или син његовог брата Ђорђа.

Јоаким (Аћим) Чарнојевић је ипак био брат патријарха Арсенија, а не синовац како пише Бачко. Горе поменута Ана Семјоновна била је дакле Аћимова праунука.


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8450
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Чарнојевићи
« Одговор #16 послато: јул 30, 2018, 02:23:42 поподне »
Можда буде од користи овај родослов са сајта banaterra.eu.



Ту је на мађарском писано о неколико родова Чарнојевића, могуће да је све преузето из Мађарских породица, Ивана Нађа, нисам стигао сад да проверим (доступно је 13 томова на интеренту).

Овде је чланак са сајта: http://www.banaterra.eu/magyar/C/csernovics/csernovics.htm