Драги сви,
Моје име је Владимир Андрић, рођен сам, живим и радим у Београду. Родом сам из села Свињишта са Радан планине. У наставку Вам достављам текст који говори о пореклу породица Андрић и Радисављевић који сам саставио на бази усменог предања и писаних извора који су ми били доступни на интернету:
"Андрија и Радисав, од оца Симеона или Сима, за кога не знам како се презивао, дошли су из Мораче у село Дријен. Андрија и Радисав носили су презиме Гуџулић, и упокојили су се у Дријену. Андријини синови, Тривун, Вукосав и Савo, долазе у Свињиште 1878. године, и узимају презиме Андријић, то јест Андрић, по своме оцу Андрији. Радисављеви синови, Раденко, Вукајло и Мрљо, долазе у Свињиште исте године кад и Андријићи, с тим што узимају презиме Радисављевићи, по оцу Радисаву.
Село Дријен налази се на ушћу Дренске реке у Ибар, на пола пута од Лепосавића према Лешку. Благоје Павловић, у својој књизи
„Насеља и миграције становништва општине Лепосавић“ из 2003. године, коју је издао Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, наводи да је становништво села углавном досељено из данашње северне Црне Горе, највећим делом из племена Васојевића. Павловић, међутим, нигде не спомиње презиме Гуџулић када говори о родовима који су населили Дријен, Лепосавић и Лешак. Ово презиме се не спомиње, такође, ни у књизи
„Презимена у Црној Гори“ коју су 2003. године објавили Вукота и Аким Миљанић.
Једном речју, Гуџулић, по свему судећи, не представља аутохтоно српско презиме из Црне Горе, већ је, по свој прилици, изведено од речи
гуџа, како се звала стара српска чобанска игра слична хокеју на трави. Да су се у северној Црној Гори Срби „гуџали“ најбоље показује слика на интернет адреси удружења Спона Беране из Црне Горе
http://espona.me/index.php/drustvo/4302-tragom-jedne-stare-fotografije-petrovdan-djeca-i-gudza, усликана давне 1948. године на Петровдан. Постоје, истини за вољу, Гуџулићи у околини Крагујевца, а воде порекло од Гуџула, који су од села Чибуковац код Краљева. Oве Гуџуле од Краљева су, међутим, у сродству са Раковићима из Тутина који су пореклом такође из Берана, што указује да се и у овом случају, највероватније, ради о изведеном презимену. Иначе, о овим Гуџулама и Гуџулићима извештава Мирко Д. Раковић у својој књизи
„Братства Раковићи-Од постанка до III. миленијума“ коју је аутор сопственим напорима штампао у 100 примерака. Занимљиво је, такође, да је од речи гуџа настало и муслиманско презиме Гуџевић-о овоме, у свом тексту
„О гуџању“ у загребачким Новостима од 13.02.2018. године, пише Синан Гуџевић, муслимански књижевник и новинар, родом из села Граб, надомак Новог Пазара.
Из свега горе наведеног чини ми се да су Андрија и Радисав, након доласка у Дријен, узели презиме Гуџулић, јер су се, највероватније, претежно бавили сточарством, али које је изворно презиме њиховог оца Симеона, који је остао и упокојио се у Морачи, остаје неутврђено, заједно са разлогом њиховог накнадног преузимања породичног имена Гуџулић. Ово потврђује и Голуб Јашовић који, у својој књизи
„Ономастика слива реке Косанице“ из 2018. године, наводи да се презиме Гуџулић некада односило на родове Андрића, Јовановића и Радисављевића који су, према његовим речима, дошли у Свињиште 1879. године из околине Ибарског Колашина, у чијој се околини налази и село Дријен. Јашовић за Андриће и Јовановиће даље наводи да су у роду са Радисављевићима, што је тачно, имајући у виду да су Андрија и Радисав, од кога потичу Радисављевићи, били рођена браћа. Јашовић наводи, такође, да су Андрићи и Јовановићи пореклом од црногорског Колашина (незванични центар Морачке регије), у коме су се Андрићи презивали Кадић, док за Јовановиће нема тако детаљних информација.
Често сам од старијих у Свињишту слушао да наша породица у истину води порекло од породице Кадић из Црне Горе. С тим у вези пронашао сам, у већ поменутој књизи Вукоте и Акима Миљанића
„Презимена у Црној Гори“, да постоје Кадићи из села Горња Бијела у околини Шавника. Ово село се налази на око 30-40 километара од црногорског Колашина одакле су Андрићи, ако је веровати усменом предању, дошли за село Дријен. Познато је, такође, да су многи Кадићи, бежећи од крвне освете, пребегли из Црне Горе на север Косова након што је 1860. године Тодор Кадић извршио атентат на књаза Данила Петровића у Котору. Могуће је, стога, да су Андрија и Радисав узели презиме Гуџулић да би заметнули траг својим прогонитељима из Црне Горе.
Пронашао сам, такође, да Рашковићи из Свињишта, као и Кадићи, потичу из села Горња Бијела у околини Шавника, што су такође забележили Вукота и Аким Миљанић. Рашковићи су се, као својевремено и Андрија и Радисав Гуџулић, населили у селу Дријен, о чему пише Секула Добричанин у свом раду из 1984. године
„Доња Морача: живот и обичаји народни по традицији“. Добричанин, на 47-ој страни свога рукописа, спомиње Рашковиће из Дријена као кумове Чубрка из Слатине (Вучитрн), који су, такође, Морачани. Коначно, Рашковићи долазе у Свињиште око 1875-1876. године, готово истовремено када и Андрија, Вукосав и Саво Гуџулић. Долазак Рашковића у Свињиште је, иначе, забележио Вујадин Б. Рудић у својој књизи
„Становништво Топлице", коју је 1977. године штампала Српска академија наука и уметности.
Моја претпоставка је да су Кадићи, заједно са Рашковићима, Чубрцима и многим другим родовима из Мораче, пребегли из Црне Горе у Србију у таласу великог насељавања Топличког краја српским живљем из Црне Горе, крећући се добро познатом миграцијском трасом Морача-Руговска клисура-Дријен. Кадићи су затим, након доласка у Дријен, променили своје презиме у Гуџулић у страху од крвне освете да би касније, заједно са Рашковићима, дошли у Свињиште око 1875. године."