Голубић код Книна

[Свевлад]

Голубић је био једно од већих и вероватно најбогатије српско село у Книнској Крајини https://sr.wikipedia.org/sr/Голубић_(Книн)

Ево укратко шта је Накићеновић записао о Голубићу и које родове и у којем броју је нашао у Голубићу:
- О постанку имена Голубића народ приповједа: Био један богати краљ, имао дворе у Косову Пољу и двије сестре красне, као сјајне данице; једној је било име Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најљепши крај у Книнском Пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради. Те по њезину имену двори бјеху назвати Голубићи; тако касније обо село се назва Голубић. И данас је ту најразноврсније воће, особито крушке и праске. Становници су самоуци, али врло вјешто од врбе и раките које покрај ријеке има изобилно, израђују и плету кошаре, а и све дрвено покућство, као кревете, столове, оквире, ормаре итд. У воћарству их је добро упутио неки поп Филип Пановић из Боке, који је ту назад 60 година становао.
Голубић има 2020 душа (1091 мушкараца и 929 жена, 1801 православних и 211 римокатолика). Сви су српске народности.

Породице су:
Шимић (17) - дошли из Босне у 16-ом вијеку, некад били православни и славили св. Ђурђа, а данас римокатолици
Арула (7) - дошли из Босне у 16-ом вијеку, славе св. Василију
Рончевић (4) - дошли у 18-ом веку из Гатачке Површи, славе св. Василију
Боровић (11) - дошли из Боројевића (Херцеговина) у 16-ом веку, славе св. Архангела Михајла
Глогиња (4) - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Архангела Михајла
Момић (1) - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Архангела Михајла
Урош (1) - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Архангела Михајла
Марић (15) - дошли у 17-ом вијеку од болести из Котара. Један се уставио у Книнском Пољу и остао ту, те од њега потичу Книнскопољски Марићи. А други се населио у Голубић, те прешао у православље и од њега су све горње куће
Бубоња  - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Николу
Вундук (3) - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Николу
Курдулук (1) - дошли из Босне у 18-ом вијеку, славе св. Николу
Миламин (1) - дошли из Босне у 17-ом вијеку, славе св. Николу
Рељан (7) - дошли из Кистања у 18-ом вијеку, славе св. Николу
Радиновић (61) - потичу од неког Рада Херцеговца који се овдје населио у 16-ом вијеку, славе св. Николу, дијеле се на: Васић (1), Ољача (2), Иванковић (3), Цвијетић (1), Капураловић (5), Панић (6), Лукић (17), Протић (17), Лончина (6) и Савић (4)   
Букарица (1) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Војиновић (5) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Вуковић (10) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Дамјановић - дошли крајем 17-ог вијека са Змијања (Босна), славе св. Јована
Драгаш (6) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Каблар (7) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Нонковић (1) - дошли у 18-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Таљга (3) - дошли у 18-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Торлак (6) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Чолак (7) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Џепина (1) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Ђеверица (1) - дошли у 19-ом вијеку из Босне, славе св. Јована
Злојутро (1) - дошли у 18-ом вијеку из Босне; истрачили се, славили св. Матију
Грубнић (4)
Клицовић (2)
Дробац (1) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Зелембаба (5) - дошли у 18-ом вијеку из Жагровића, славе св. Ђурђа
Кеса (4) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Кесић (7) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Клинац (2) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Плавшић (10) - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Чучак - дошли у 17-ом вијеку из Босне, славе св. Ђурђа
Багуд, дошли у 17-ом вијеку из Босне, истрачили се има 50 година
Јерковић (12) - дошли у 16-ом вијеку из Змијања (Босна), славе св. Алимпија Столипника
Станчевић - дошли у 16-ом вијеку из Змијања (Босна), славе св. Алипмија Столипника
Шљивар (3) - дошли у 16-ом вијеку из Змијања (Босна), славе св. Алипмија Столипника
Љубишић (1) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Стевана
Опачић (15) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Луку
Плавша (15) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Тому
Понош (4) - дошли у 18-ом вијеку из Жегара код Обровца, славе св. Лазара праведног
Тица (5) - дошли у 16-ом вијеку из Босне, славе св. Стевана Дечанског

Морам да кажем да на другом месту Накићеновић наводи да су Џепине дошле у 16-ом веку из Мачве, као и то да Јерковићи, Станчевићи и Шљивари јесу дошли са Змијања али не у 16-ом него крајем 17-ог века.         

[НиколаВук]

Да нису Таљге можда Тањге? Знам да у околини Книна има породица са овим презименом.

[Свевлад]

Да нису Таљге можда Тањге? Знам да у околини Книна има породица са овим презименом.

Накићеновић је записао Таљга и наводи да славе Јовањдан.

Тањге су из Оћестова и славе Ђурђевдан https://sr.wikipedia.org/sr/Оћестово#Презимена

[Ранко Бубања]

      У матици, у селу Бубање, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу, па су морали да бјеже чак у Млетке.  Један се звао Тодор а други Петар. Та прича казује да се Петар доселио у Баошиће а Тодор у Требесињ – села код Херцег Новог, под млетачком управом. Тодоровом сину Петру, у Требесињу је било тијесно, па су тражећи ново станиште, преко Босне, око 1770., стигли до Голубића код Книна.

Петар Тодоров и Јован Петров Бубања помињу се у Политичко-управним Млетачким списима 1758. и 1762. године, Архива у Херцег Новом. Од Петровог унука Николе се развило братство Бубоња у Голубићу. Ми мислимо да је Накићеновић погријешио у години досељења Бубоња. Треба у другој половини 18. вијека. Такође мислимо да је промјена у презимену настала приликом уписа у матичне књиге.

[Свевлад]

      У матици, у селу Бубање, сачувано је сјећање да су два брата убили турског пашу, па су морали да бјеже чак у Млетке.  Један се звао Тодор а други Петар. Та прича казује да се Петар доселио у Баошиће а Тодор у Требесињ – села код Херцег Новог, под млетачком управом. Тодоровом сину Петру, у Требесињу је било тијесно, па су тражећи ново станиште, преко Босне, око 1770., стигли до Голубића код Книна.

Петар Тодоров и Јован Петров Бубања помињу се у Политичко-управним Млетачким списима 1758. и 1762. године, Архива у Херцег Новом. Од Петровог унука Николе се развило братство Бубоња у Голубићу. Ми мислимо да је Накићеновић погријешио у години досељења Бубоња. Треба у другој половини 18. вијека. Такође мислимо да је промјена у презимену настала приликом уписа у матичне књиге.

Код Накићеновића има грешака.
Погрешио је време доласка Јерковића, Шљивара и Станчевића са Змијања. Вероватно није ни тачно да су Опачићи дошли из Босне у 16-ом веку, јер су њихове миграције ка Далмацији ишле другим путем.
Могуће је да је погрешио и за Бубоње.

Тестирани Бубоња из Голубића је I2-PH908 (број 28) https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

[Иван Вукићевић]

Голубић је био једно од већих и вероватно најбогатије српско село у Книнској Крајини https://sr.wikipedia.org/sr/Голубић_(Книн)

Увек треба прочитати и текст на хрватској Википедији да би се стекла "права слика":
https://hr.wikipedia.org/wiki/Golubi%C4%87_(Knin)

Za vrijeme Domovinskog rata Golubić je bio okupiran od strane srpskog agresora. U njemu se nalazio kamp u kojem je Dragan Vasiljković obučavao paravojne jedinice pobunjenih Srba, koji su zatim išli u zločinačke pohode.[1]

И баш хтедох да прочитам нешто о тим силним "злочиначким походима" кад су већ тако љубазно ставили референцу, међутим испоставило се да је у питању новинарски текст где се никакви злочини не спомињу:
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20050913/temedana03.asp

Не знам да ли текстове на хрватској Википедији пишу искључиво особе заражене усташком идеологијом и мржњом према Србима, али сваки пут кад отворим неки текст који се тиче Крајине стекнем такав утисак.

[Ранко Бубања]

Код Накићеновића има грешака.
Погрешио је време доласка Јерковића, Шљивара и Станчевића са Змијања. Вероватно није ни тачно да су Опачићи дошли из Босне у 16-ом веку, јер су њихове миграције ка Далмацији ишле другим путем.
Могуће је да је погрешио и за Бубоње.

Тестирани Бубоња из Голубића је I2-PH908 (број 28) https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=I2%20DS

По документима, заједнички предак нам је уписан у дефтер из 1701. године.

[Селаковић]

Не знам да ли текстове на хрватској Википедији пишу искључиво особе заражене усташком идеологијом и мржњом према Србима, али сваки пут кад отворим неки текст који се тиче Крајине стекнем такав утисак.

Јако лоше издање Википедије.

На пример, средњовековна Травунија заслужила је да, поред других несувислих констатација, чланак о њој садржи и поглавље под називом "Podrijetlo Vojislava Šešelja"...

https://hr.wikipedia.org/wiki/Travunja

[Свевлад]

О животу малобројних Срба данас који се се вратили у Голубић, а то су углавном старији људи 8:54 - 10:20  https://youtu.be/1idwnsoM1x8?t=8m54s

У Голубић су досељени Хрвати из средње Босне.
Голубић је једино српско село у книнској општини у које су се доселили Хрвати. То је због тога што је Голубић удаљен 5 км од Книна. 

[Свевлад]

Црква св. Архиђакона Стефана у Голубићу из 1462. године https://sr.wikipedia.org/sr/Голубић_(Книн)#Историја



Вештачко језеро крај Голубића, настало прављењем бране на реци Бутижници

[Јанбо]

Мој стриц је некада као свештеник служио у Голубићу.