Аутор Тема: Борчане и заселак Русманце  (Прочитано 327 пута)

Ван мреже Милан Илић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 37
  • J2b2-M241>Z638>Z631
Борчане и заселак Русманце
« послато: април 26, 2018, 04:04:35 поподне »
Борчане и заселак Русманце

Село је на косама Брежина и Дела, а заселак Русманце је јужно од села, на Борју Русманачком. Речице и потоци су: Ржанска река, Медвеђак, Конштица, Седрава, Бистрица, Мутничка река, Коритски поток, Слатински поток, Скрк, Бојетинска река, Борчанска река, Кулин поток, а воде: Извор на Гребену, Извор под Гламају, Извор у Борју. У Катуну (у планини) је јак хладан извор Катунска вода. Топографски називи за њиве и ливаде су: Селиште, Беганска земља, Кошариште, Ресовац, Марковац, Димиље, Росуље, друго Селиште, Катунско селиште на Лепчињаку и над Катуном, Урвиште, Пођеље, Црквиште, Главица, Медвеђак, Радуновиће, Локве; за испаше и шуме: Чикер, Велика и Мала кита, Борчанске главе. Забрани су на Кокошару и Кошчици – Кочици, а зимовници за стоку су у Катуну.

До ослобођења (у рату 1912. године) село је било збијеног типа. Једина кућна група је на странама Потока. Овакав тип насеља био је условљен општом несигурношћу за турске владавине. После ослобођења ових крајева поједине породице измештају се с кућама  на своја имања, на косама околних брда, село брзо нараста по ободу и постаје веома разбијено. Постоје поделе села на махале: Горњу малу или Горње Борчане на Брежинама и Доњу малу, Борчане или село, око цркве и школе. Гробље је у Бугарском долу, а гробље засеока Русманца је на Брду.

Борчани су по Светостефанској хрисовуљи место у међама села Сочанице. Године 1170. село Борчане и Руцманце су у покрајини Копаонику, у нурији попа Матеја. Године 1921. по званичном попису 31. децембра, у Борчану су 42 домаћинства са 236 чланова, а у Русманцу 7 домаћинства са 40 чланова. Године 1948. у Борчану су 46 домаћинства са 402 члана, а у Русманцу 13 домаћинстава са 130 чланова.

У селу, као и у засеоку, има трагова старих рударских радова. У сеоском гробљу, на неким старим гробовима, положени су велики блокови стена. Има предање да су у селу некад живели „Јети“ и да су њихови гробови – „јетимшки гробови“, У Селишту око цркве су улегнућа и остаци темеља неких грађевина. Црква посвећена Покрову Богородице, недавно је обновљена на месту старе црквине. Над зградом Основне школе су Зидине. Овде су данас само каменоломи трахита. На Беганској земљи недавно је ископано трозуболовачко копље (метални део). Поред копља ископане су велике „маказе од гвожћа“. Топоними: Гојчиновац, Дојчиновац и Влајин гроб остали су без ранијег становништва.

Родови

У време општих покрета наших народа у 17. веку, доселили су се преци данашњих Исаиловића, Вругића и Петровића (18 кућа, Св. Андреј Првозвани, 30. новембра и Петров дан). – У великој сеоби или на почетку 18. века доселили су се Морачани: Марисављевићи, Анђелковићи, Спасојевићи (12 кућа, Св. Арханђео у новембру и Св. Арханђео „летњи“ 13. јула), из Мораче. – Скоро читав век после Морачана у селу су се настанили: Бушете Раденковићи (6 кућа, Св. Ап. Тома). Они су од Бушета из Беласице у старој Врховини, у покрајини, на планини Копаонику. Сви родови су у Доњем Борчану. У Горњем Борчану су: Савићи и Радосављевићи (8 кућа, Св. Врачи јесењи и летњи) су од „врачеваца“ из суседног Брзанца. – У Русманцу су: Стевићи (7 кућа, Св. Алимпије Столпник). Предак, старији од прадеда избегао је из Влахиње, због насиља Арбанаса. – Гајићи (4 куће) недавно су прешли из Доњег Борчана. Они су од Морачана.

ИЗВОР: „Копаник – Радослав Љ. Павловић, приредио Слободан Симоновић“, Брус 2012, страна 234, 235, 236.