Аутор Тема: Карловачка митрополија (1783-1864)  (Прочитано 586 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Карловачка митрополија (1783-1864)
« послато: април 20, 2018, 10:12:11 пре подне »
Тражих својевремено податке о распростирању Карловачке митрополије пре оснивања Сибињске митрополије 1864. године и Буковинско-далматинске митрополије 1873. године као самоуправних цркава.

Док о Буковинско-далматинској митрополији понешто и има, о Сибињској нешто више нађох само на енглеској википедији.

Тамо се укратко каже да је власт православне цркве на простору Трансилваније обновио српски калуђер Висарион Сарај 1744. године. Монах Софроје организовао је румунске сељаке да 1759-1760. захтевају српског православног епископа. Да би 1761. године власт у Бечу потврдила оснивање православне дијацезе у Сибињу под јурисдикцијом карловачког митрполита. У време Пролећа народа 1848. године, на чело ове митрополије долази Андреј Шајгуна (1809-1873), пореклом из цинцарске породице, који ради на издвајању Сибињске митрополије из јурисдикције Карловачке митрополије. До овога ће коначно и доћи 1864. године, када уз сагласнот властију у Бечу оснива самосталну Сибињску митрполију, из које ће доцније настати савремена Румунска православна црква.

Више на: Orthodox Church in Transylvania and the Habsburg Empire

Слично се нешто дешавало и са будућом Буковинско-далматинском митрополијом. Уласком Буковине у састав Хабзбуршке монархије 1774. године, православна црква у Буковини подељена је у две епархије (Радовецку и Сучевску), обе потчињене јашијском (молдавском) митрополиту, дакле јурисдикцији цркве чије се седиште налазило изван граница Монархије. Патентом цара Јосифа II из 1781. године, долази до обједињавања двеју поменутих епархија у једну Епархију буковинску, и издвајања истих из јурисдикције молдавског митрополита, те оснивањем седишта нове епархије Черновицу. Царским указом из 1783. године ова епархија је потчињена јурисдикцији карловачког митрополита (од 1848. и патријарха српског), који је тиме стекао јурисдикцију над свим православним у Хабзбуршкој монархији.

Оно што је занимљиво у вези ове епархије, јесу дешавања која ће бити изазвана њеним осамостаљењем од Карловачке митрополије и уздизање у ранг митрополије 1873. године, када ће јој бити припојене епархије Далматинска и Бококоторска, до тада такође под јурисдикцијом Карловачке митрополије. Наравно, за разлику од дотадашње буковинске или буковинско-ченовичке епархије, чије су вернике чинили углавном православни Украјинци и Румуни, вернике Далматинске и Бококоторске епархије чинили готово искључиво Срби. Оваква нова административна, али и политичка решења, јесу последица политичких дешавања у Хабзбуршкој монархији, насталих након аустријско-мађарске нагодбе 1867. године, када долази до оснивања Аустро-Угарске. Поделом територија између Аустрије и Угарске, православне Далмација и Буковина су се нашле у границама аустријске јурисдикције, и сходно пракси морале су бити издвојене од јурисдикције, чије је седиште било у Угарској (која је са Аустријом још увек била једна држава).

Распадом Аустро-Угарске након Првог светског рата, 1919. године далматинске епархије враћене у састав Карловачке митрополије, односно годину дана касније уједињене Српске православне цркве и обновљене Пећке патријаршије.

Више на: Буковинско-далматинском митрополијом

Под јурисдикцијом Карловачке митрополије Сибињска епархија налазила се 97 година, а Буковинска 90. Сви православни у Хабзбуршкој монархији под јурисдикцијом карловачких митрополита и патријараха провели су 81 годину.

Хтедох приложити карту Карловачке митрополије, али је не нађох нигде, бар не ону која обухвата Карловачку митрополију крајем 18. и почетком 19. века, а на којој из не знам којих разлога нису изостављене поменуте румунске и русинске епархије (карта за тај период постоји у књизи Срби у Румунији, стр. 136; али на њој се не виде ни Сибињска ни Буковинска епархија)?

На мрежи пронађох само ову немачку карту, која приказује стање православних цркава у Хабзбуршкој монархији, након оснивања Сибињске и Буковинско-далматинске митрополије.
 

Ван мреже Tsar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Карловачка митрополија (1783-1864)
« Одговор #1 послато: април 04, 2019, 03:10:48 поподне »
Ову карту Карловачке митрополије из 1730. године направио је Небојша Шулетић. Нажалост, овде је у јако лошој резолуцији, али се оригинал може наћи у књизи Византијско наслеђе и српска уметност III: Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII-XXI века, ур. Л. Мереник, В. Симић, И. Борозан, Београд 2016, стр. 229. На следећој страни исте књиге може се наћи много тачнија карта Карловачке митрополије из 1910. него она коју сте Ви окачили (а коју је сачинио Целестин Волфсбергер).


Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7301
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Карловачка митрополија (1783-1864)
« Одговор #2 послато: април 04, 2019, 03:23:12 поподне »
Ову карту Карловачке митрополије из 1730. године направио је Небојша Шулетић. Нажалост, овде је у јако лошој резолуцији, али се оригинал може наћи у књизи Византијско наслеђе и српска уметност III: Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII-XXI века, ур. Л. Мереник, В. Симић, И. Борозан, Београд 2016, стр. 229. На следећој страни исте књиге може се наћи много тачнија карта Карловачке митрополије из 1910. него она коју сте Ви окачили (а коју је сачинио Целестин Волфсбергер).


Хвала, Tsare.

Мени је занимљив овај период назначен у наслову, од 1783-1864. године, да ли постоји нека српска карта, где је приказана јурисдикција Карловачке митрополије у том периоду.

Поменута карта из 1910. године претпостављам да приказује тадашње стање?

Ван мреже Tsar

  • Гост
  • *
  • Поруке: 11
Одг: Карловачка митрополија (1783-1864)
« Одговор #3 послато: април 04, 2019, 04:29:59 поподне »
Хвала, Tsare.

Мени је занимљив овај период назначен у наслову, од 1783-1864. године, да ли постоји нека српска карта, где је приказана јурисдикција Карловачке митрополије у том периоду.

Поменута карта из 1910. године претпостављам да приказује тадашње стање?
Мени није познато да постоји таква карта.

За карту из 1910., ја сам се лоше изразио. Мислио сам на карту која приказује стање из 1910. године, а чији је аутор такође Небојша Шулетић. Ево и ње, такође у лошој резолуцији: