После дужег времена правим краћи осврт на моје Вукосављевиће. Као што сам на овој теми већ писао, г. Копуновић, истраживач буковичког краја, ми је о пореклу Вукосављевића својевремено написао следеће:
Добио сам нове податке о мојим Вукосављевићима од господина Бошка Копуновића из Ужица, истраживача подјаворског краја, иначе родом из Буковика, села суседног Љепојевићима. Преносим овде део мејла који ми је послао а који се односи на ову тематику (са мојим подвлачењима):
"...моје сазнање да су Вукосављевићи један род са Нешовићима и Пјевчевићима којих и данас има у нововарошком селу Љепојевићи. Сви славе крсну славу Св. апостола и јеванђелисту Луку (Лучиндан) и по томе би требали да су старином од племена Никшића испод Требјесе. Најзад, све три фамилије у Љепојевићима живе једна поред друге у једном џемату (засеоку) тик уз сами Јанков врх на Јавору (1489 м).Приповеда се да су старином били сви Нешовићи, али су због турске одмазде за неко непочинство, крвни деликт, променили презимена, па само једна грана остала на старом презимену, а друге двије се прозвале Вукосављевићи (по Вукосаву ) и Пјевчевићи (по надимку трећег брата "пијевац"). За Мариновиће, којих такође и данас има у овом дијелу Старога Влаха, првенствено у селу Буковику, нисам сигуран да имају какву везу са Вукосављевићима, мада је не би требало одбацити. Јер, и Мариновићи славе Св. Луку, поријеклом су од Никшића и некада их је било и у Љепојевићима, на сјеверним падинама брда Јастријебац које се издиже као каква вулканска купа из обравњасте љепојевичке висоравни. Испод Мариновића су били и Петковићи, старином од Никшића (како то наводи проф. Радоје Ускоковић у раду "Исељени Никшићи", али те фамилије у овоме селу одавно нема. Мислим да је последњи њен изданак преминуо још у вријеме или уочи Првог свјетског рата и мислим да се звао Лука Петковић. Од Петковића су се исељавали у Србију, Драгачево и чачански крај, а они који су горе остали, брзо су се отањили и изумрли, јер нису имали мушких потомака. Мушка чељад им се нису "дала" или су гинула у ратовима и суковима са Турцима или умирала од болештина. Најзад, остале су само три кћери. Те Петковића одиве су се поудавале у околне фамилије, Нешовиће, Иванковиће, Новковиће и др.Као миразуше, без браће, наслеђивале су имовину и односиле у нови род те отуда данас њихову земљу звану "Петковина" зирате поменуте љепојевичке фамилије.Од Петковића куће данас се једва познају дуварине."
Међутим, када сам се са г. Копуновићем накнадно састао у Београду, он ми је пренео да се мало више распитао о Вукосављевићима и да је дошао до податка да ипак нисмо у ближој вези са Нешовићима и Пјевчевићима, већ да су нам најближи рођаци Мариновићи, у складу са Ускоковићевим писањем. Испод прилажем сателитски снимак Љепојевића, на коме је црном бојом уоквирен Јанков Врх испод кога се налази заселак Нешовића, док је црвеном бојом уоквирено брдо Јастријебац на чијим северним падинама су се скућили Мариновићи и, по свему судећи, Вукосављевићи.