Аутор Тема: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?  (Прочитано 603 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« послато: март 08, 2018, 09:41:31 поподне »
O poreklu stanovništva apsolutno ništa, a o toponimiji i istoriji samo ono što sam pronašao u literaturi. Inače Liješanj je jako zanimljiv jer postoji mogućnost da se iza njegovog imena krije jedan od naseljenih gradova koje pominje Konstantin Porfirogenit.

Ову могућност помиње и Лома у својим радовима. Мислим да се као најбољи кандидат за Порфирогенитов Лесник може издвојити локалитет Орловине код Малог Зворника, с обзиром на геостратешки положај, димензије и археолошке налазе из раног средњег века који су тамо пронађени. Доминантни врх брда окружује полукружни ров велике дубине и ширине, људских руку дело; такав начин утврђивања је типичан за рани средњи век, слични ровови су пронађени и на Врсеницама код Сјенице (за тај локалитет се претпоставља да представља Достиник, стару српску престоницу). Могуће је да је топоним током времена "шетао", па се сада везује за село јужно од Зворника (Лијешањ).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« Одговор #1 послато: март 14, 2018, 02:03:56 поподне »
Ову могућност помиње и Лома у својим радовима. Мислим да се као најбољи кандидат за Порфирогенитов Лесник може издвојити локалитет Орловине код Малог Зворника, с обзиром на геостратешки положај, димензије и археолошке налазе из раног средњег века који су тамо пронађени. Доминантни врх брда окружује полукружни ров велике дубине и ширине, људских руку дело; такав начин утврђивања је типичан за рани средњи век, слични ровови су пронађени и на Врсеницама код Сјенице (за тај локалитет се претпоставља да представља Достиник, стару српску престоницу). Могуће је да је топоним током времена "шетао", па се сада везује за село јужно од Зворника (Лијешањ).

Da mislim da sam kod Lome to i pročitao. Ne sećam se samo u kom tačno radu.
Svakako da su Orlovine glavni kandidat, ali se ne može ništa sigurno reći dok se ne završe istraživanja. Čini mi se da je Loma kao mogućnost naveo tvrđavu Kušlat zbog njene etimološke veze sa preslovenskim stanovništvom kao i zbog blizine današnjem Liješnju.
Ukoliko se pogleda topografska karta Liješanj je vrlo razbijeno selo koje zahvata veliki prostor pa se može pretpostaviti da se radilo o širem regionimu koje je zahvatao sa obe strane Drine tako da nije moralo doći do "šetanja" toponima već do njegovog "sužavanja" na brdo iznad Drinjače.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« Одговор #2 послато: март 14, 2018, 03:15:45 поподне »
Da mislim da sam kod Lome to i pročitao. Ne sećam se samo u kom tačno radu.
Svakako da su Orlovine glavni kandidat, ali se ne može ništa sigurno reći dok se ne završe istraživanja. Čini mi se da je Loma kao mogućnost naveo tvrđavu Kušlat zbog njene etimološke veze sa preslovenskim stanovništvom kao i zbog blizine današnjem Liješnju.
Ukoliko se pogleda topografska karta Liješanj je vrlo razbijeno selo koje zahvata veliki prostor pa se može pretpostaviti da se radilo o širem regionimu koje je zahvatao sa obe strane Drine tako da nije moralo doći do "šetanja" toponima već do njegovog "sužavanja" na brdo iznad Drinjače.

На начин како си описао, управо и настаје "шетање топонима". Дакле претпоставимо да су Орловине првобитни Лесник, цео крај и са десне и са леве стране Дрине гравитира овом центру раносредњовековне жупе и по њему добија назив; у каснијем раздобљу се за локацију где се налазио раносредњовековни Лесник устаљује назив Звоник, али старији назив наставља да живи као име краја, овог пута само на левој обали Дрине, узводно од Звоника; напослетку се назив сужава само на једно село, Лијешањ. Наравно, док се не буде ваљано археолошки истражио Кушлат, не можемо засигурно тврдити да су Орловине Лесник, али по мени је то логичније због изузетног положаја тог локалитета ("врата Дрине"), као и због његових димензија и фортификација врло сличних онима које се јављају у Врсеницама.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« Одговор #3 послато: март 14, 2018, 10:46:09 поподне »
На начин како си описао, управо и настаје "шетање топонима". Дакле претпоставимо да су Орловине првобитни Лесник, цео крај и са десне и са леве стране Дрине гравитира овом центру раносредњовековне жупе и по њему добија назив; у каснијем раздобљу се за локацију где се налазио раносредњовековни Лесник устаљује назив Звоник, али старији назив наставља да живи као име краја, овог пута само на левој обали Дрине, узводно од Звоника; напослетку се назив сужава само на једно село, Лијешањ. Наравно, док се не буде ваљано археолошки истражио Кушлат, не можемо засигурно тврдити да су Орловине Лесник, али по мени је то логичније због изузетног положаја тог локалитета ("врата Дрине"), као и због његових димензија и фортификација врло сличних онима које се јављају у Врсеницама.

Na to sam i mislio. Samo sam imao na umu drugačije značenje pojma "šetanje toponima" :)
Jednom prilikom sam samo prolazio ispod Orlovina tako da nisam imao mogućnost da do kraja spoznam njegov položaj iz prve ruke već samo na osnovu onoga što sam čuo o tom utvrđenju. I to što sam čuo zvuči vrlo impozantno. Medjutim, bio bih vrlo obazriv sa konstatacijama oko župe na tom prostoru jer je mnogo faktora u igri i dosta nepoznanica i pretpostavki. Mada ni ta opcija nije isključena. Župe su često obuhvatale obe strane reke a cela Drina je bila u sastavu jedne države (kneza Časlava) i nije bilo granice na Drini.
Zvonik (prvobitno ime Zvornika) je inače dobio ime po zvoniku Franjevačkog Samostana i javlja se tek u 15. veku.
Što se Porfirogenitovih gradova u Srbiji tiče, koliko je meni poznato, sigurno je ubiciran samo Salines (Soli). Sve ostalo su spekulacije.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« Одговор #4 послато: март 14, 2018, 11:03:52 поподне »
Na to sam i mislio. Samo sam imao na umu drugačije značenje pojma "šetanje toponima" :)
Jednom prilikom sam samo prolazio ispod Orlovina tako da nisam imao mogućnost da do kraja spoznam njegov položaj iz prve ruke već samo na osnovu onoga što sam čuo o tom utvrđenju. I to što sam čuo zvuči vrlo impozantno. Medjutim, bio bih vrlo obazriv sa konstatacijama oko župe na tom prostoru jer je mnogo faktora u igri i dosta nepoznanica i pretpostavki. Mada ni ta opcija nije isključena. Župe su često obuhvatale obe strane reke a cela Drina je bila u sastavu jedne države (kneza Časlava) i nije bilo granice na Drini.
Zvonik (prvobitno ime Zvornika) je inače dobio ime po zvoniku Franjevačkog Samostana i javlja se tek u 15. veku.
Što se Porfirogenitovih gradova u Srbiji tiče, koliko je meni poznato, sigurno je ubiciran samo Salines (Soli). Sve ostalo su spekulacije.

Не само положај Орловина, већ целокупног система утврђења које се простирало на две обале и чинило једну целину, с тим што се на десној обали налазио гро рановизантијског и раносредњовековног насеља, док је данашње Зворничко утврђење на левој обали било нека врста војне осматрачнице и/или последњег прибежишта. За Дрину се на основу одређених археолошких налаза претпоставља да је у античко и рановизантијско време била пловна узводно баш до Зворника, те да је ту могла постојати и мања лука, можда и ланци којима би се у ратно време затворио пловни пут. Ово су наравно само претпоставке, али са ваљаном основом.

За Достиник су, на основу историјских и археолошких података, два најбоља кандидата Врсенице код Сјенице и Дрсник код Клине; додуше, једино су Врсенице археолошки ископаване, и тамо је нађен материјал из 9. и 10. века, као и типичне фортификације тог времена које се поклапају са оним што је пронађено на Орловинама. Морам да напоменем да су овакви локалитети из наведеног периода у "дефициту" што се тиче територије Србије, реално се могу пребројати на прсте једне руке.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Hannibal

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
Одг: Да ли је Лијешањ Порфирогенитов Лесник?
« Одговор #5 послато: март 15, 2018, 05:15:48 поподне »
Не само положај Орловина, већ целокупног система утврђења које се простирало на две обале и чинило једну целину, с тим што се на десној обали налазио гро рановизантијског и раносредњовековног насеља, док је данашње Зворничко утврђење на левој обали било нека врста војне осматрачнице и/или последњег прибежишта. За Дрину се на основу одређених археолошких налаза претпоставља да је у античко и рановизантијско време била пловна узводно баш до Зворника, те да је ту могла постојати и мања лука, можда и ланци којима би се у ратно време затворио пловни пут. Ово су наравно само претпоставке, али са ваљаном основом.

Ne samo u antičko i ranoviz. već je plovna i u tursko vreme. Turci su gradili ladje na Drini za prebacivanje vojske u Srem i dalje u Ugarsku.
Svakako zanimljivi podaci su otkriveni u vezi sa Orlovinama. Šteta što nema više pisanih izvora. 

Цитат
За Достиник су, на основу историјских и археолошких података, два најбоља кандидата Врсенице код Сјенице и Дрсник код Клине; додуше, једино су Врсенице археолошки ископаване, и тамо је нађен материјал из 9. и 10. века, као и типичне фортификације тог времена које се поклапају са оним што је пронађено на Орловинама. Морам да напоменем да су овакви локалитети из наведеног периода у "дефициту" што се тиче територије Србије, реално се могу пребројати на прсте једне руке.

Kao i Porfirogenitovi naseljeni gradovi :D  Ni njih nema mnogo :)
« Последња измена: март 15, 2018, 05:20:46 поподне Hannibal »