Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 48524 пута)

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #380 послато: мај 23, 2018, 12:05:22 пре подне »

Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.


Janko je samo jedan oblika imena Ivan iliti Jovan.  Janićije je drugo ime, i od njega su prezimena Janićijević i Janićije.  Dionizije je kao ime bilo relativno često kod vojvođanskih Srba, kao i njegov hipokoristik Dina. 

U Neuzini su na popisu stanovništva 1828. zabilježena 4 domaćinstva Jankovića i jedno Jankova.  Po kućnim brojevima, to je izgledalo ovako

56.  Joca Janković
141.  Nića Jankov
182.  drugi Joca Janković
227.  Sima Janković
228.  Gaja Janković


Ван мреже сɣнце

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 555
  • I-S17250>Y4882>A1328
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #381 послато: мај 23, 2018, 01:06:23 пре подне »
Честитке на новом Крајишнику G2a-L497. Битан резултат, зато што може бити спона између херцеговачких и западнокрајишких G2a-L497. Ова област је свакако морала бити прелазна за западнокрајишке области.

Интересантно да у Северној Далмацији постоје презимена Бувач и Буач. Ови Бувачи би пре могли бити у вези са Буачима, зато што они славе Никољдан, док Бувачи славе Митровдан. И једни и други су досељени из Босне у 17. тј. 18 веку.

Буачи, Бувачи и Бухачи су сви једно презиме. По народном говору сви се изговарају Бу'ач с нијемим х, а најстарије и најправилније је писати Бухач.

Тестиранога Предрага из Слатине сам успијешно убиједио на тестирање. Такођер сам изнашао и све остале из рода Бухача и по замислу успио сам убииједити макар по једнога члана из свакога мјеста.
Сви су показали велико занимање и спремност да се тестирају чим се буде имало могућности. Једини који је одбио тестирање био је син реченога Жељка Бувача из Њемачке. По његовим ријечима "он зна ко је и што је".
Речени Жељко је из Градине код Омарске.
Тестиран је један Бувач из Омарске, резултат ће бити готов за коју седмицу. Он се тестирао и на ипсилон, и на мтдна и аутосомални.
Бувач из Дубице сагласан је на тестирање чим се врати из Шведске.
Буач из Орлића у Далматинском Косову сагласан је на тестирање. Он живи у Торонту, па ће тамо и радити тест.
Бувачи из Слатине, Дубице и Градишке славе Никољдан и имају предање да су старином из околине Чапљине. У литератури се наводи да су Бувачи около 1660 падом Херцеговине напустили своје село са простора гдје ће касније настати Широки Бријег, гдје су живјели уз Јањчете. Завшили су у Слатини. Буачи су досељени крајем 18.в. у Далм.Косово  из Босне а мени се чини из Слатине. Ови Буачи славе Јована. Остали Бувачи су исто сви изданци из Слатине и селили се на сјевер уз ријеку Гомионицу у Подкозарје. Они из Градине славе или Јована или Николу. Они из Омарске славе Пантелију али памте да су некада славили Николу.
Постоје Бухачи из Љубушкога који су католици,. но у литератури се налази да су крајем 19.в памтили стару славу Николу. Двојица су рада тестирати се. Од ових Бухача има изданака у Илоку. Баве се виноградарством. Бухачи из Љубиња су замрли. Скора најдох Бухача из Сарајева. Србин је али не зна ништо о потеклу. Не зна ни коју славу слави.  :o

Бухачи се називају по цвијету бухачу, чији прах убива бухе и кукце, те је знани средњевјековни инсектицид. Цвијет расте само уз морску обалу до 50 км. у унутарњести копна. Крајем 19. в. је био одкривен Аустријанцима у Дубровнику, те су га почели масовно узгајати у Калифорнији, гдје је у ту сврху основана колонија Buhach. Овај инсектицид је подигао Америку на ноге повисив убир усијева из прерија, јер прије њега су гладовали усљед недостатка хране.

Драго ми је да сам успио изнаћи све Бухаче (Буваче и Буаче) и повезати их. Већ су пали предлози окупљања и сбора на Никољдан.

Још заборавих напоменути да Буачи из Орлића тврде да је старо презиме било Јаковљевић. На жалост тежко јето провјерити. Ваља сачекати исходе осталих Бувача да се провјери јесу ли сви келтске гране G2a или се ради о изму усљед женске нечедности.


Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #382 послато: мај 23, 2018, 05:06:11 пре подне »
Janko je samo jedan oblika imena Ivan iliti Jovan.  Janićije je drugo ime, i od njega su prezimena Janićijević i Janićije.  Dionizije je kao ime bilo relativno često kod vojvođanskih Srba, kao i njegov hipokoristik Dina. 

 Изгледа да ово име чукундједа Дионизије ипак није случајност јер Јанковић има потпуно поклапање са анонимним Грком на 17 маркера, што значи да је са њим у блиској вези.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 563
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #383 послато: мај 23, 2018, 07:05:45 пре подне »

Ja sam ta E-M81 egzotika. :D

Zbog vrlo malo poznatog o istoriji porodice glavna pretpostavka nakon testiranja je bila da ovi Jankovići imaju veze sa španskim kolonistima međutim ovo se više poklapa sa pričom koja kruži po familiji a to je da smo došli iz Grčke. Nikada nisam čuo neke konkretnije podatke sem da mi se čukundeda zvao Dionizije, i sam koren prezimena je grčkog porekla (Ioanikije, Joanikije, odakle muško ime Janko) i da u familiji su česta, ali ne i jedina, imena sa grčkim korenom (kao što je moje, npr). Ovo poslednje je možda samo igra slučaja. Takođe, ne znam da li neku ulogu može da igra to što slavimo sv. Petra i Pavla.
Pokušao sam da nađem neke podatke o naseljavanju Grka u Banat ali nisam našao ništa.

Šta znači YHRD i kako se tumače podaci sa pointovane mape?

Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav
 

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4750
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #384 послато: мај 23, 2018, 09:22:05 пре подне »
Да нису radon и Зор изнели ове податке о посебности Јанковићевог хаплотипа и у светским оквирима и само једним потпуним поклапањем у Грчкој, размишљао бих и у правцу Каталанске компаније као изворишта. Овако, добија на снази "цинцаро-грчка теза". Да ли је неко можда сачувао хаплотип Албанца Гуре из Суме близу Скадра? Он је једини албански M81, с обзиром на поклапање у Грчкој можда постоји нека балканска веза. Најизгледније ми је да су ти балкански М81 овде могли да дођу за време Рима, као део неке од северноафричких легија и кохорти. Нарочито је била изражена доминација Африканаца за време династије Севера, који су и сами потицали од домицилног становништва провинције Африке.
« Последња измена: мај 23, 2018, 09:43:42 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #385 послато: мај 23, 2018, 09:30:19 пре подне »
Бабић, Никољдан, Пуцари, Козарска Дубица, хаплогрупа J1-PF7263

Генетски је Бабићу најближи Јањатовић из Лике, а карактерише их вредност 20 на маркеру 385b.

Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 563
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #386 послато: мај 23, 2018, 09:50:06 пре подне »
Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Pozdrav Sergiuse i hvala na pomoći kod testiranja Babića.

Teško je reći kod ovako bliskih haplotipova. S obzirom na geografsku bliskost sigurno je povezan sa Šepa-Radonić grupom. Moguće je da je prvo došlo do mutacije na DYS385b kod zajedničkog pretka Babića i Janjatovića, i da je Babić ostao uz gore pomenutu grupu dok su Janjatovići otišli prema Otočcu kao deo Usoraca. Kasnije je moguće došlo do mutacije na DYS635 kod jednih na gore a kod drugih na dolje u odnosu na modal. No i ovo je samo pretpostavka. Šteta što nemamo neki papirnati trag tih migracija

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9053
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #387 послато: мај 23, 2018, 10:04:04 пре подне »
Мислим да Бабић има много боље шансе за ближу везу са Шепама и Радонићем, не само због исте славе Никољдан. Не можемо само гледати блискост (разлику) по маркерима, већ и шта је модал, и ко је у ком правцу мутирао. Истина је да на DYS385a-b он као и Јањетовићи (који славе Јовањдан) има комбинацију 14-20, али обратити пажњу на DYS635, гдје су Јањетовићи са модалне вриједности 22 "отишли" на 23, а Бабић се "спустио" на 21, те засигурно нису ближе повезани, и по свему судећи се мутација на DYS385b десила независно код Бабића и Јањетовића.

Зато сам и написао да на основу маркера Јањатовић изгледа најближе, не и да су они дефинитивно блиски рођаци. Иако вероватно нису превише удаљени међусобно ти крајишки J1c. Иначе имају 13-20 на 385ab. 14-20 има Војновић из Славоније, па делује да је вредност 20 на 385b ипак чешћа у западним крајевима.

Велике су шансе наравно да постоји ближа веза са Шепама и Радонићима. На том потезу има прилично ове подгране J1 и сви славе исту славу - Никољдан.

Ван мреже radon

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 563
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #388 послато: мај 23, 2018, 10:18:29 пре подне »
Да нису radon и Зор изнели ове податке о посебности Јанковићевог хаплотипа и у светским оквирима и само једним потпуним поклапањем у Грчкој, размишљао бих и у правцу Каталанске компаније као изворишта. Овако, добија на снази "цинцаро-грчка теза". Да ли је неко можда сачувао хаплотип Албанца Гуре из Суме близу Скадра? Он је једини албански M81, с обзиром на поклапање у Грчкој можда постоји нека балканска веза. Најизгледније ми је да су ти балкански М81 овде могли да дођу за време Рима, као део неке од северноафричких легија и кохорти. Нарочито је била изражена доминација Африканаца за време династије Севера, који су и сами потицали од домицилног становништва провинције Африке.

Meni je pala na pamet numidijska konjica (nadam se da nećemo uplašiti Stevana ovim nabrajanjima). Malo sam gledao na Eupedio tekst o E1b M81 i izgleda da je širenje počela baš za vreme Rima. Verovatno zato Janković i nema bliska poklapanja ako je dosta rano stigao u Grčku i odatle se nije pomerao sem na sever prema Vojvodini
https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_E1b1b_Y-DNA.shtml#M81

Na žalost, trenutno nemam vremena za traženje po E1b tabeli ali rado bih to učinio jednostavno da vidim koji su haplotipovi ipak najbliži, kad već nemamo vrlo bliskog

симо

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #389 послато: мај 23, 2018, 10:51:48 пре подне »
За Јанковића мислим да је у почетку најпаметније да SNP тестом потврди припадност М81. Релативно су му блиски поједини из E-M81>M183, али с обзиром да је хаплотип специфичан и да поклапања нису екстремно блиска, мислим да би СНП провјера била пожељна. Колико сам видио и сам Невген није сасвим сигуран у предикцију.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #390 послато: мај 23, 2018, 12:45:44 поподне »
Бубало, Ђурђевдан, Личко Петрово Село

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има повишене вредности тј. комбинацију на маркеру 389 14-32. Могуће да је повезан са неким породицама које имају такође повишене вредности на том маркеру. Најближе поклапање има са једном таквом породицом, Бранковићем из Санице код Кључа који такође слави Ђурђевдан, 2 разлике на 23 упоредива маркера, међутим, мали је број маркера у питању, и разлика на маркеру 481 је превелика (Бранковић 27, Бубало 32) па је питање да ли веза заиста постоји.

 

Ван мреже Stevan J.

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #391 послато: мај 23, 2018, 12:47:09 поподне »
Hvala svima na odgovorima i dobrodošlici. :)

Do kraja godine mi je u planu da uradim SNP pa da vidimo šta će to da otkrije. U međuvremenu ću pokušati da izvučem šta još mogu iz familije (npr, utvrđivanje tog popisa i možda još neki korisni podatak). Možda bih tek tada pokušao da cimam grčke naučnike koji su prikupljali podatke ukoliko mogu da mi kažu nešto više.

A što se tiče numidijskih konjica, istorijskih pretpostavki i slično, molim vas, to je potrebno, ova misterija se neće odgonetnuti bez kreativnosti. :D

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #392 послато: мај 23, 2018, 12:54:46 поподне »
Васиљевић, Ђурђевдан, Правошево, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. На 17 маркера има потпуно поклапање са Васиљевићем из истог места. Што се тиче везе са другим хаплотиповима на пројекту, можда би нека веза могла постојати у даљој прошлости са Беатовићем из Жањевице код Гацка и Керкезом из Врановине код Босанског Петровца, пре свега због вредност 15 на 19. Иста је и слава.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #393 послато: мај 23, 2018, 12:56:27 поподне »
Видаковић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Припада општем роду ове хаплогрупе. Једина вредност која одступа од модала за овај род је ниска вредност 9 на 643, све остале вредности су у границама модала.

Тестирани је навео да су Видаковићи Буњевачког порекла. Ако неко зна још нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #394 послато: мај 23, 2018, 12:58:19 поподне »
Ђорђевић, Аранђеловдан, Удовице, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Има хаплотип који је јако близак модалу, па самим тим има пуно блиских поклапања, али ни једно потпуно.

У литератури за ову породицу стоји:

–Крстићи (Нешковићи и Ђорђевићи). Старином су из околине Ниша. Не каже се коју славу славе

https://www.poreklo.rs/2014/09/16/poreklo-prezimena-selo-udovice-smederevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #395 послато: мај 23, 2018, 01:05:19 поподне »
Лучар, Игњатијевдан, Дероње, Оџаци

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Малешеваца. Делује да је по самом хаплотипу ближи "малешевској групи" која је смештена између Босне и Врбаса, него оној у Херцеговини. То се пре свега огледа у вредностима 15 на 19, 12 на 389i и повишеној вредности на маркеру 576. Најближе поклапање има управо на том подручју, са Шипрагићем из Кокора код Прњавора се разликује на 2 маркера од упоредивих 23. Има за род Малешеваца и динарик уопштено јако ниску вредност 28 на маркеру 389ii (поред њега од PH908 хаплотипова на пројекту ову вредност поседује још само Петровић из Рудиња код Пирота).

Тестирани је навео да су Лучари по предању можда старином из места Крчани код Удбине у Лици. Генетика са друге стране показује да би даље порекло ове породице могло бити на подручју између Босне и Врбаса.
« Последња измена: мај 23, 2018, 01:11:54 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #396 послато: мај 23, 2018, 01:09:06 поподне »
Кнежевић, Симеон Богопримац, Врчин, Гроцка

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од вредности које значајније одступају од модала, ту су једино вредности 23 на 390 и 32 на 481. Остале вредности су у границама модала, али ипак Кнежевић нема ближих поклапања на пројекту.

У литератури о Кнежевићима стоји:

Тада су били у селу и:

–Кнежевићи, које зову белопољци – дошли из Бела Поља, а управо их „укоревају“ као Арнауте, јер су љути, а Вагиће као Грке – тврди на пазар као Грци. Од Кнежевића су

–Стекићи и сви славе Симеундан.

https://www.poreklo.rs/2013/12/07/poreklo-prezimena-selo-vrcin-grocka-beograd/

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #397 послато: мај 23, 2018, 01:17:11 поподне »
Бубало, Ђурђевдан, Личко Петрово Село

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има повишене вредности тј. комбинацију на маркеру 389 14-32. Могуће да је повезан са неким породицама које имају такође повишене вредности на том маркеру. Најближе поклапање има са једном таквом породицом, Бранковићем из Санице код Кључа који такође слави Ђурђевдан, 2 разлике на 23 упоредива маркера, међутим, мали је број маркера у питању, и разлика на маркеру 481 је превелика (Бранковић 27, Бубало 32) па је питање да ли веза заиста постоји.

Бубале су из Лике мигрирале у Крајину у солидном броју, па их у шематизму, са славом Ђурђевдан, налазимо у више парохија Бихаћа, Крупе и Дубице. Бранковићу су, према књизи "Саничка жупа" Милана Карановића, дошли из Бјелајског поља, гдје такође има доста личких досељеника.

Разлика на 481 јесте велика, али је модал 30, а Бранковић се спустио на 27, Бубало отишао на 32. Није искључено.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1047
  • I2-PH908-Z16983>A493 (Динарска Јужна) Никољдан
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #398 послато: мај 23, 2018, 02:49:56 поподне »
Pozdrav Stevane i dobrodošao :)

YHRD je baza podataka u koju se "ubacuju" haplotipovi prikupljeni u različitim istraživanjima širom sveta. S obzirom na broj testiranih markera postoje različiti nazivi, npr sa devet markera je Minimal, sa dvanaest PowerPlex, sa sedamnaest YFiler i sa dvadeset i tri PowerPlex Y23. Baze trenutno ima oko 200 000 haplotipova, od toga oko 150 000 YPower (17 marker) haplotipova. Koristimo je uglavnom za utvrđivanje mogućih podudarnosti našeg haplotipa (ili koji već unosimo) sa nekom populacijom širom sveta i utvrđivanju mogućih puteva migracija.
Kod tebe je "problem" što si jedinstven (u pozitivnom smislu, naravno). Kad se unesu tvoji rezultati u pretraživač, pojavi se jedino potpuno poklapanje negde u Grčkoj i nigde više. Kad se pokuša opcija da se pronađu oni koji imaju blizak haplotip (+/-1) ne pojavljuje se nijedan drugi. Što je još zanimljivije, ne pojavljuje se niko blizak ni kad se stisne opcija "Minimal" a na njoj gotovo svi imamo čak i haplotipove iz drugih grupa kao bliska poklapanja. Zato je tvoj haplotip zanimljiv.
Možeš se i sam poigrati sa YHRD-om. Ja obično radim sa sedamnaest markera pošto je to dobra kombinacija brzih i sporih markera, ima dovoljno već prikupljenih haplotipova za upoređivanje i nije ni previše krupan ni previše sitan alat za lov na bliske haplotipove

https://yhrd.org/search

Stisni Manually enter, kad se otvori stranica unesi vrednosti u kvadrate i stisni Search. Kad ti obradi haplotip stisni Add feature to this report. Tad će ti izbaciti par opcija. Stisni Ancestry information (YFiler haplotype) i kad obradi idi polako do kraja stranice. Sve one tačkice predstavljaju mesta na kojima su uzimani haplotipovi (tako kažu), plavi su oni na kojima ne postoje bliski haplotipovi, crveni su oni na kojima imaš poklapanja

Haplotipo koji se poklapa sa tvojim uneli su ovi naučnici

https://yhrd.org/YP000695

Haplotipovi su bili prikupljani po celoj Grčkoj i na žalost nemamo neku mogućnost da odredimo gde je prikupljen tebi blizak haplotip. Oni su ranije napisali rad koji su verovatno kasnije nadograđivali pošto u prvoj verziji imaju samo haplotipove sa dvnaest markera, no pomaže da vidiš kako su radili

https://kundoc.com/pdf-genetic-population-study-of-11-y-chromosome-str-loci-in-greece-.html

Grci koji su ranije dolazili na prostor Banata su uglavnom bili Cincari sa severa Grčke, moguće sa grčke strane Ohridskog jezera ili nege u blizini. Koliko znam bavili su se trgovinom ili nekim zanatima. Verovatno u Zrenjaninskom arhivu ima više podataka o tome ali to bi bilo najbolje pitati Deliju. Pavovi podaci su verovatno tačni  tako da bi se tragovi dolaska na ove prostore mogli tražiti i pre 1820.

Što se tiče grane haplogrupe, imam poverenje u Aleksandrov pretraživač, no bilo bi dobro, ukoliko si u mogućnosti da uradiš i Yseq test kojim bi proverio granu. Moguće je da je E1b M81 a moguće i da je neki malo dalji E1b V13. Nadam se da Bane i Zor mogu nešto da pomognu pošto su mnogo bolje upućeni u evoluciju E1b grupe

Pozdrav
Баш сам гледао за пописе Сечња,Неузина али нема помена Јанковића ни у оним оскудним пописима који постоје на почетку књиге Душана Поповића о Србима у Банату у 18.веку.Оно што могу да кажем је да постоје ,опет доста оскуднији пописи Неузина и Сечња на списковима граничара 12.регименте од 1787-1823.године и претрагом постоји шанса да се нађу преци тестираног Јанковића.Што се тиче архива оно што сам на сајту епархије Банатске могао да видим,а и сам сам се уверио је да су за тај крај средњег Баната убедљиво најстарије матичне књиге.Каже се за Неузинуу да је најстарија из 1714.године што је потпуно невероватно..управо зато што пружа увид у период одмах након Сеоба Срба 1690.године.Видим да је тестирани наводио имена типа Дионизије и нека која су грчког порекла..могу рећи да исту ситуацију имам у свом родослову али су сва та имена библијског карактера и не чуди што се појављују и код наших старих.Код мене се јављају имена Антоније,Дионизије,Макрена,Елена,Константин,Теофан,Дмитра,Екатерина,Олимпијада,Сосана итд..тако да је то нормално.
Видим да је писано и о насељавању Шпанаца и формирању Нове Барселоне..то је тачно али је највећи део тих породица брзо помро и то се десило 1735.године.Треба рећи да је тај крај као и источнији део Баната насељен доста и Румунима,којих је некада па и сада готово највише било у Сечњу и Сефкерину,касније долазе Немци и Мађари.Тако да прегледом матица Неузине,спискова 12.регименте може нешто више да се каже о овој породици.Тридесете године 19.века су ипак од мањег значаја јер је до тада велики број Румуна,Грка и осталих нација у Банату ушао у српски корпус а то се види и по имена која дају деци..тако да за евентуално порекло и закључивање на основу имена битно је да се зађе што ближе средини 18.века.
Смрти нема,има сеоба !

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4750
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #399 послато: мај 23, 2018, 02:58:12 поподне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.

Још нешто о Иванчајићима/Ћајићима из књиге о Гласинцу:

upload img
Чињеницама против самоувереног незнања.