Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 48778 пута)

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #320 послато: мај 20, 2018, 03:46:48 поподне »
Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908, свакако роду герзовачких/саничких стевањштака. Добро се по хаплотипу уклапа у овај род, повишене вредности на 576/570 дели са неким тестираним појединцима из овог рода, мада нема потпуних и ближих поклапања. За динарик, има и јако специфичну вредност 11 на 438, и ту вредност поседује једини у роду коме припада.

Иветића са овом славом је било у више места Ливањског поља, затим у више места у околини Гламоча и Босанског Грахова. Сви би требало да су даљим пореклом од Иветића из места Цивиљане које се налази код Врлике. У Цивиљанима је до 1995. године било Иветића са истом славом, тако да ово предање Иветића који су живели у местима западне Босне вероватно јесте тачно.
« Последња измена: мај 20, 2018, 03:49:11 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #321 послато: мај 20, 2018, 03:47:07 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #322 послато: мај 20, 2018, 04:12:07 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Несумњиво је у питању Костић пореклом из Трнаве
« Последња измена: мај 20, 2018, 04:15:29 поподне Đorđo »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #323 послато: мај 20, 2018, 04:14:37 поподне »
Несумњиво је у питању Костић пореклом из Трнаве

Ако их само ту тј. у том селу од читаве ужичке околине има, то је онда то.

–Костићи. Када је у другој половини 18. века био општи покрет никшићких жупљанских породица, доњи део села по налагу Захарића из Кремана, заузеле су четири јаке несродне жупљанске породице, прибиле се уз прву најјачу и најистакнутију, која је била у сродству са ваљевским Грбовићима, скакавачким Поповићима и креманским Захарићима. Ове су породице имале да буду овде нека стална станица за превод својих сродника, који су се покретали на север. Прва жупљанска породица су данашња свештеничка породица Костићи, која попује у овом месту више него било која породица у околини. Костићи су имали више свештеника, трговаца и угледних домаћина, да су и данас имањима, кућама, млиновима и воћњацима међу првима. Из ове је породице устанак на Турке извео на површину два-три попа и сељака, који су се умели достојно одужити своме народу. Костићи су данас под Границом, над Караном и у Црнокоси, у врло лепој и склоњеној жупици; има их 13 кућа, славе Лучиндан.

https://www.poreklo.rs/2014/02/13/poreklo-prezimena-selo-trnava-uzice/
« Последња измена: мај 20, 2018, 04:20:33 поподне Лука »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #324 послато: мај 20, 2018, 04:18:33 поподне »
Костић, Лучиндан, Ужице

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Никшића. Свакако род Никшића, мада има неке специфичне вредности за овај род и уопштено за динарик, попут 14 на 439 или 14 на 533. Вредност 14 на 533 поседују у роду Никшића поред њега једино још двојица Влаховића из Роваца, па је могуће да је њима унутар рода због те специфичне вредности и најближи. Оно што ми је нејасно је то да ли овај тестирани има неке ближе везе са братством Костић које и данас живи у Никшићкој жупи, или се ради о некој другачијој вези са племеном Никшића.

Најчувенија је свакако фамилија Радоњића-Захарића (и др.) из Кремана, Поповића из Скакаваца и Субјела и Костића из Трнаве. Требало би да је извесно да су из Жупе. Чувена свештеничка породица. Сељаци су некад давно држали да је овај род "од Немањића".

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #325 послато: мај 20, 2018, 04:51:34 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Радојичићи из Тавника би требало да су огранак великог рода Шушића/Шуша којег има у више краљевачких села:

ШУШЕ (Радоичићи, Марићи, Недовићи), славе Св. Јована. У Тамник су дошли из села Којиновића (ужички окр.), а у Којиновиће из Будожеље, у срезу моравичком.

https://www.poreklo.rs/2012/06/12/poreklo-prezimena-selo-tavnik-kraljevo/

Шушићи (14 кућа) су дошљаци из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Досељени су у XVIII веку. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић каже: „Шуше су старином из Будожеље (ср. моравички), но прво су се населили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“.

https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-lipnica-cacak/

–Шушићи (Радисављевићи, Пројовићи, Велимановићи, Томићи, Радивојевићи и Раденковићи), славе Јовањдан. О досељењу ове породице прича се да су из села Којиновића у ужичком округу дошла четири брата: Симон, Јован, Петар и Видоје. Симон оде у Тамник, Видоје у Цветке а Јован и Петар остану у Лађевцима. Шуше су старином из Будожеље, срез моравички, прво су се доселили у Којиновиће, па одатле због куге раселе и сада их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Да је њихово расељење из Којиновића било пре Карађорђа види се из тога што се зна да су двојица Шуша из Лађевца ишли у ратове са Карађорђем и погинули у боју на Пониквама. То су били Мијаило и Раденко Шуше.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #326 послато: мај 20, 2018, 04:54:28 поподне »
Петрунов, Аранђеловдан, Божица, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са Илићем из Власине код Сурдулице који слави такође Аранђеловдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.

У самом тексту који обрађује Божицу нисам нашао Петрунове. Ово је тестирани оставио од података о даљем пореклу:

"После повлачења Аутријанаца 1737. Нису хтели са Арсенијем 4. Шакабентом на север него се попели у планине, наводно из села Лисац код Лесковца, које више не постоји или се не зове тако.
Код нас су се до друге половине 20. века задржали „патроними по деди“ тако да је линија предака по њима следећа: Петар р. 1948; Стамен р. 1921; Петрун р.~~ 1890; Гергин р. ~~1860; Гмитар (или Дмитар) р.~~ 1830"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1795
  • I2-Z17855*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #327 послато: мај 20, 2018, 05:07:10 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Ово је формално и најближи хаплотип Селаковићима, постоји разлика само на два маркера од 23 у односу на Селаковића из Кремана (али на једном од та два двострука). Но, то је мање битно. Главно је да се појавио први поуздани И2а шекуларски исељеник у Србији, а то је овај разгранати род Шуша, као што нам Лука написа.

Јаче је од мене:

<a href="https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw</a>

Реч је наравно о Улици у Шекулару.  :D

« Последња измена: мај 20, 2018, 05:09:41 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #328 послато: мај 20, 2018, 05:12:22 поподне »
Чвокић, Јовањдан, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-CTS10228, Z17855>PH3414 роду Мириловића. У потпности се уклапа у род Мириловића, мада нема ближих поклапања у самом роду.

Чвокићима би матица требала да буде у Красинцу код Гламоча:

Чвокићи су Станивуци, дакле пореклом из Херцеговине, као и они у Пријанима. Овде су одавна

https://www.poreklo.rs/2013/10/16/poreklo-prezimena-selo-krasinac-glamoc/

Станивука је старо презиме Палибиљетине. С њима су род Марковићи и у великој старини имали су заједничку земљу. Славе Св. Јована. Они су се доселили давно из Херцеговине и кућа им је прво била на Поду. На месту садашње куће била је шума, где су им ишла говеда. На садашње место преселили су се по савету неких калуђера. Њихов прадед је био „потребит“, па је служио бега и уз њега и војевао. Бег му је поклонио земљу, па су хранећи и подмићујући Турке, имали своју земљу и за турског времена.

https://www.poreklo.rs/2013/10/13/poreklo-prezimena-selo-prijani-glamoc/

Станивука/Станивуковића је било са више крсних слава на западу Босне по шематизму из 1882. године, међутим у околини Гламоча се спомињу само они са Јовањданом као крсном славом. Са том славом се поред Гламоча спомињу и у околини Бања Луке.
« Последња измена: мај 20, 2018, 05:14:50 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #329 послато: мај 20, 2018, 06:20:53 поподне »
Ово је формално и најближи хаплотип Селаковићима, постоји разлика само на два маркера од 23 у односу на Селаковића из Кремана (али на једном од та два двострука). Но, то је мање битно. Главно је да се појавио први поуздани И2а шекуларски исељеник у Србији, а то је овај разгранати род Шуша, као што нам Лука написа.

Јаче је од мене:

<a href="https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/MsGflASGVRw</a>

Реч је наравно о Улици у Шекулару.  :D

Честитам Селаче! Права нумера за недељу послеподне. Само да ли се зна је л Срећко од твојих или дробњачких Шушића? Чим је из Краљева, одговор се сам по себи намеће. :)

Иветић, Стевањдан, Бастаси, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908, свакако роду герзовачких/саничких стевањштака. Добро се по хаплотипу уклапа у овај род, повишене вредности на 576/570 дели са неким тестираним појединцима из овог рода, мада нема потпуних и ближих поклапања. За динарик, има и јако специфичну вредност 11 на 438, и ту вредност поседује једини у роду коме припада.

Иветића са овом славом је било у више места Ливањског поља, затим у више места у околини Гламоча и Босанског Грахова. Сви би требало да су даљим пореклом од Иветића из места Цивиљане које се налази код Врлике. У Цивиљанима је до 1995. године било Иветића са истом славом, тако да ово предање Иветића који су живели у местима западне Босне вероватно јесте тачно.

Честитке и Огију. Омашили смо у предикцији због Иветића са 23andMe, али је опет испао подграна која се већ среће код Стевањштака из Крајине. Северна Далмација је такође битна област за припанике овог рода. Одатле су пореклом лички Дукићи, а присутан је и велики број потецнијалних родова R-U152 (Св. Стеван).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3546
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #330 послато: мај 20, 2018, 06:39:44 поподне »
Најчувенија је свакако фамилија Радоњића-Захарића (и др.) из Кремана, Поповића из Скакаваца и Субјела и Костића из Трнаве. Требало би да је извесно да су из Жупе. Чувена свештеничка породица. Сељаци су некад давно држали да је овај род "од Немањића".
Могуће да је са њима даљи род и Миодраг Костић, МК група или "краљ шећера" ,како су га звали... Он је из Врбаса родом, а чини ми се да су се његови населили из Жупе за време колонизације после рата у Врбас
« Последња измена: мај 20, 2018, 06:41:40 поподне ДушанВучко »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #331 послато: мај 20, 2018, 07:40:33 поподне »
Токић, Никољдан, Грабовица, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема хаплотип који превише одудара од модала. Најближе поклапање на пројекту има са Радовићем из Гојковца код Цетинграда на Кордуну који такође слави Никољдан, 3 разлике на 23 упоредива маркера, мада је питање да ли заиста постоји нека веза.

Токићи би требало да су огранак Ђурића из Грабовице. За њих се у литератури каже:

ЂУРИЋИ (2к), ПАНИЋИ (1к) и РОСИЋИ (2к) – су из суседног села Забрдице и населили се стално у овом селу на свом купљеном имању после деобе својих задруга, а они су прешли пре 20-30 година.

https://www.poreklo.rs/2013/02/26/poreklo-prezimena-selo-grabovica-valjevo/

У Забрдици се о Ђурићима каже:

Порекло становништва и оснивање села.

Народно предање о оснивању села говори ово: Забрдицу су основала два брата, за које не може да се тврди ни да су се доселили, нити пак да су старином из овог места. Већи део сељака тврди да су досељени, али то њихово досељаваење мора да је било давно, код се о томе изгубише све традиције. Од та два брата су данашње породице, а и џемати:

-Јанковићи*, који данас у селу има само једна кућа, славе Никољдан.

-Обрадовићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

-Ђурићи, има их 33 куће и славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-zabrdica-valjevo/

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #332 послато: мај 20, 2018, 07:57:13 поподне »
Несторовић, Ђурђиц, Кључ, Мионица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Најближе поклапање на пројекту има са Тодоровићем из Освишта, 2 разлике на 23 упоредива маркера. Међутим, хаплотипови нису далеко од модала, различите су славе, а припадају и другачијим миграционим струјама у Србији (Тодоровићи из Освишта су старином из села Космовац код Беле Паланке), тако да ближа веза вероватно не постоји.

У литератури о Несторовићима стоји:

-Несторовићи су из села Шеврљуге-округ ужички, досељени после 1830. године, славе Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2013/04/12/poreklo-prezimena-selo-klju%C4%8D-mionica/

С обзиром на то да се у тексту који обрађује Шеврљуге не помињу Несторовићи, ако неко зна нешто о њиховом даљем пореклу, нека напише.

Ван мреже Sharelock

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 386
  • I2a1b PH908 narod Ozrihne i njegove braće
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #333 послато: мај 20, 2018, 09:36:24 поподне »
Петрунов, Аранђеловдан, Божица, Сурдулица

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Несумњиво је повезан са Илићем из Власине код Сурдулице који слави такође Аранђеловдан, разликују се на 1 маркеру од упоредивих 23.

У самом тексту који обрађује Божицу нисам нашао Петрунове. Ово је тестирани оставио од података о даљем пореклу:

"После повлачења Аутријанаца 1737. Нису хтели са Арсенијем 4. Шакабентом на север него се попели у планине, ...
Тачно тако: исто образложење о селидби мојих Ристића из Пећи на Власину 1737. постоји у предању Ристића.
Пријатељ мог непријатеља, мој је пријатељ!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1054
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #334 послато: мај 20, 2018, 10:24:20 поподне »
Радојичић, Јовањдан, Тавник, Краљево

Припада хаплогрупи I2-CTS10228>Z17855, роду Шекулараца. Добро се уклапа у род Шекулараца, али нема претерано блиских поклапања унутар самог рода. У самом роду се код Радојичића издваја нешто виша вредност 25 на 390, која је и за модал динарика висока.

Радојичићи из Тавника би требало да су огранак великог рода Шушића/Шуша којег има у више краљевачких села:

ШУШЕ (Радоичићи, Марићи, Недовићи), славе Св. Јована. У Тамник су дошли из села Којиновића (ужички окр.), а у Којиновиће из Будожеље, у срезу моравичком.

https://www.poreklo.rs/2012/06/12/poreklo-prezimena-selo-tavnik-kraljevo/

Шушићи (14 кућа) су дошљаци из Придворице на тромеђи Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Досељени су у XVIII веку. Јован Ердељановић је забележио да су стигли из предела Колашина, а Радомир Илић каже: „Шуше су старином из Будожеље (ср. моравички), но прво су се населили у Којиновиће, па се одатле због куге раселе и сад их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу.“.

https://www.poreklo.rs/2014/04/19/poreklo-prezimena-selo-lipnica-cacak/

–Шушићи (Радисављевићи, Пројовићи, Велимановићи, Томићи, Радивојевићи и Раденковићи), славе Јовањдан. О досељењу ове породице прича се да су из села Којиновића у ужичком округу дошла четири брата: Симон, Јован, Петар и Видоје. Симон оде у Тамник, Видоје у Цветке а Јован и Петар остану у Лађевцима. Шуше су старином из Будожеље, срез моравички, прво су се доселили у Којиновиће, па одатле због куге раселе и сада их има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Да је њихово расељење из Којиновића било пре Карађорђа види се из тога што се зна да су двојица Шуша из Лађевца ишли у ратове са Карађорђем и погинули у боју на Пониквама. То су били Мијаило и Раденко Шуше.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

  Резултати тестирања потврђују предање о исељавању припадника старих шекуларских родова у Шумадију, све до планине Јелице и прије Првог Српског Устанка. Само да се наиђе  на кандидате.  Има око Краљева, Чачка...  потомака  Дашића и Вукољеваковића, Радмужевића, Ћетковића... из 18. вијека. О пресељеницима из  19. вијека има и писаних података.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #335 послато: мај 21, 2018, 08:04:21 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 835
  • I2-Z16982
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #336 послато: мај 21, 2018, 08:29:34 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.

Марковић је мој ујак, што значи да сам сазнао хаплогрупу "мушких" моје мајке. Наравно, Хг нисам ни могао да претпоставим али, за разлику од мојих Стефановића, имају бољи родослов и увјерљиво предање о поријеклу из Херцеговине. Често ми је покојни деда причао о томе; давно је то било али сестра ми потврђује да је ријеч о Љубињу. У сваком  случају не ради се о Билећи, Гацку или Невесињу. Мислим да је потврђено да славу нису мијењали, јер знам са којим породицама имају имају 1 разлике на 23 маркера. Међутим, то није јавно, тако да је могуће старије презиме Стијачић.

Патковача се налази у непосредној близини Бијељине (фактички је спојена) на магистралном путу Бијељина-Зворник. Од центра села  до ријуеке Дрине је 3 километра. Дакле, поред Семберије и Подриње. Село у неку руку представља цјелину са Ћипировинама и Голим Брдом (ту су Јелачићи са славом Климуњдан најбројнији).

Радмила Кајмаковић их у монографији "Семберија" није помињала, али има их 6 до 7 кућа у селу и врло добро знају да им је родоначелник Марко, који је највјероватније рођен почетком 19. вијека.

Ван мреже Romanijski

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 414
  • I2 DS PH908>A5913>A22312>BY152858
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #337 послато: мај 21, 2018, 08:48:48 пре подне »
Марковић, Аранђеловдан, Патковача, Бијељина

Припада хаплогрупи G2a-L497>L42>YSC33, роду корјенићких аранђеловштака. Има практично модални хаплотип за овај род, па самим тим и велики број блиских поклапања, како међу необјављеним резултатима тестирања Херцеговаца тако и међу јавним резултатима овог рода са табеле пројекта. Једина вредност по којој се Марковићев хаплотип разликује од модалног хаплотипа овог рода јесте 21 на 635, коју уз њега од српских YSC33 поседује још Ђукић из околине Александровца.

О Марковићима ће надам се нешто више рећи наш Ацо.
I Marković se uklapa u priču sa Popovićima, Jankovićima, Hršum, Lakić, Okiljević i Jakovljević. Sačekajmo jedan rezultat koi je upravo na obradi , reklisu do sutra da bi trebalo da bude gotov... ;)

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #338 послато: мај 21, 2018, 11:17:27 пре подне »
Станивука/Станивуковића је било са више крсних слава на западу Босне по шематизму из 1882. године, међутим у околини Гламоча се спомињу само они са Јовањданом као крсном славом. Са том славом се поред Гламоча спомињу и у околини Бања Луке.

Станивуковић је изразито често презиме у околини Бањалуке. Већина их ипак слави Ђурђевдан, као и Станивуци, пописани са том славом 1882. у Дабру код Санског Моста. Било би добро тестирати и једне и друге Станивуковиће, али мислим да ови из околине Бањалуке који славе Јовањдан имају добре шансе да су повезани са Чвокићем. Подсјетићу и на резултат Поповића из Бистрице код Бањалуке, који такође припада роду Мириловића, а са Чвокићем дијели изразито ниску 458=16, мада се разликују на 391, гдје се Чвокић приближава Мирилу и Глумцу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1588
  • Z3660>Y34637
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #339 послато: мај 22, 2018, 12:06:19 пре подне »
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.