Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 48615 пута)

На мрежи Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #200 послато: мај 15, 2018, 12:43:27 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

Такође, ја немам податак од које је тачно фамилије тестирани...ако неко има више података нека се јави.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #201 послато: мај 15, 2018, 06:50:10 поподне »
Вучковић, Петровдан, Заблаће, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања на пројекту, иако му хаплотип не одудара превише од модала. Оно што је занимљиво тј. што би могло бити занимљиво је могућа нека даља веза родовима у Крајини који су I2-PH908 а славе такође Петровдан (Балабани и Јерковићи). Иако веза, под условом да заиста постоји, не делује скорашње (Вучковић се на 5 маркера од упоредивих 23 разликује са обојицом), свакако је не би требало искључити. Треба имати у виду и то да E1b-V13>PH1246>BY14151 крајишки род који слави Часне Вериге има несумњиво блиско поклапање у западној Србији (Радовановић из околине Пожеге).
« Последња измена: мај 15, 2018, 07:11:58 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #202 послато: мај 15, 2018, 07:08:48 поподне »
Зобеница, Василијевдан, Садиловац, Раковица, Кордун

Припада хаплогрупи I2-PH908. Иако имају 4 разлике на 23 упоредива маркера, Зобеница је несумњиво повезан са Кривокућом из Стричића код Бања Луке који такође слави Василијевдан. По свему судећи је исти род и са Вуковићем из Дебеље код Нове Вароши који такође слави Василијевдан, и са још две необјављене породице ове хаплогрупе и славе (једна је из Попова Поља док је друга из северне Далмације).

Тестирани је навео предање по коме се његова породица раније презивала Вигњевић, и да су призећени међу праве Зобенице (Зобенице се на Кордуну спомињу још као слављеници Јовањдана и Никољдана), али задржавши крсну славу Вигњевића, Василијевдан. Између осталог, и Карановић наводи Вигњевиће међу крајишким породицама које славе Василијевдан:

Бајић, Баста, Бјелић, Вејновић, Јакшић, Лешић, Павковић, Шапоња, Вигњевић.

Мада међу овим породицама има оних које нису I2-PH908 (Вејновићи су тестирани као припадници хаплогрупе J2b1, Павковићи као припадници хаплогрупе R1a-M458), можда би се на основу Кривокуће из Стричића могао извести закључак да је матица из које су се I2-PH908 породице које славе Василијевдан исељавале у крајеве западније област Герзова код Мркоњић Града и Змијања, где и по шематизму из 1882. године постоји нешто већа концентрација родова са овом славом. И у осталим деловима врбаског поддијалекта по истом шематизму Василијевдан није ретка крсна слава.
« Последња измена: мај 15, 2018, 07:10:40 поподне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #203 послато: мај 15, 2018, 07:26:33 поподне »
Гњидић, Никољдан, Ваћани, Скрадин

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Од хаплотипова који су му најближи на пројекту, ту су Божовић из Придворице код Зубиног Потока и Јевтовић из Лесковице код Александровца (обојица славе Митровдан). Са Божовићем се Гњидић разликује на 2 маркера од упоредивих 23, док се са Јевтовићем разликује на једном упоредивих 17. Ова блискост вероватно не значи ништа јер су и славе различите, хаплотипови не превише удаљени од модала, а и географска раздаљина је јако велика.

Гњидића је било у више далматинских места, и углавном су сви славили Никољдан. Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #204 послато: мај 15, 2018, 07:32:44 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.
« Последња измена: мај 15, 2018, 07:37:05 поподне НиколаВук »

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3823
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #205 послато: мај 15, 2018, 07:41:53 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.

Како стоји наспрам Домазетовића из Средске? Иначе ова комбинација славе се јавља у Сиринићкој жупи...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #206 послато: мај 15, 2018, 07:46:21 поподне »
Како стоји наспрам Домазетовића из Средске? Иначе ова комбинација славе се јавља у Сиринићкој жупи...

Не делују превише блиско, мада у принципу може да подсећа хаплотип у неку руку (уз услов да је веома измутирао). Јако је тешко без СНП-а причати о тим стварима, чисто на основу Y-STR. Али, на основу ово разлика на 23 маркера, сигурно не постоји ближа веза.

Табела J1:
https://dnk.poreklo.rs/tabela-pojedinacne-grupe/?grp-filter=J1

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #207 послато: мај 15, 2018, 08:00:09 поподне »
Бошков, Томиндан, Баваниште, Ковин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема претерано блиских поклапања, иако нема хаплотип који превише одудара од модала (једино можда комбинација 14-16 на 385a/b). Од I2-PH908 родова који славе Томиндан на пројекту, можда би му једино могли бити блиски, али не превише, Сијерчић из Хан Пијеска (3 разлике на 17 упоредивих маркера) и Симић из Треботина код Крушевца (4 разлике на 23 упоредивих маркера).

Ако неко зна нешто о даљем пореклу ове породице, нека напише.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4752
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #208 послато: мај 15, 2018, 08:12:08 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

Такође, ја немам податак од које је тачно фамилије тестирани...ако неко има више података нека се јави.

Овде ћу набројати породице из Големог Села које славе Никољдан и које су забележене у делу Ристе Николића: "Пољаница и Клисура" (истраживања вршена 1902. и 1903. године), можда се тестирани ако ово прати присети родовског надимка, па самим тим добијемо више информација о даљем пореклу:

"Павлетовци или Бајандолци, Никољдан, познати су као „старовремци“. Неки кажу да су од њих и породица;

-Гиздавкини.

-Речперци нису сви од „једне крви“. Једни воде порекло од Лингура (влашки Цигани) за кога се преудала једна жена (Неда). И данас на њима старији људи запажају неке знаке њиховог порекла. Остали Речпарци су су прави потомци она два брата, што се и по њима познаје. Најпре су се звали Метерци, односно Цигани, па су доцније названи Речпарци по некоме њиховом претку, деди Стојку – који је био „речпарин“, однсно сточни трговац. Има их 40 кућа, славе Никољдан.

-Богдановци (по старом Белчевци), славе Никољдан.

-Бугарци, Никољдан, су из данашње југозападне Бугарске, где су убили кума и добегли у Големо Село. Због тога се, веле, у њиховој породици увек нађе неко сакато чељаде.

-Ковачевци (Кржинци), Никољдан, су, по старом презимену Веселинци, досељени из села Кржинаца код Владичиног Хана где имају рођаке. Побегли су због турског зулума.

-Таратањци, Никољдан, су из Ушевца, одакле су побегли од Арнаута, који су им отели сестру и понели у Добрејанце. Деда Гмитар са браћом појури за Арнаутима и склони се у данашњу цркву Добрејенску, поред које је водио пут, којим су Арнаути пошли. Када су наишли, ови их нападну пушчаном паљбом, којом приликом су убили два Арнаута и девојку.

-Шуманци, Никољдан, су из села Шумана,одакле су им дошли прадедови.

-Цветковићи (Ђорђе), Никољдан, су из Добрејанца."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #209 послато: мај 15, 2018, 08:32:51 поподне »
Милићевић, Ђурђевдан, Подриње, раније Херцеговина, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Милићевићи су, према предању, пореклом из околине Невесиња (Лакат), а славили су Св. Николу. Како имамо већ неколико тестираних Милићевића из Херцеговине, можемо рећи да они не припадају хаплогурпи J2b1. Међутим, херцеговачки Милићевићи су веома бројни и има их на читавом потезу од Билеће, преко Невесиња, до Стоца, па није искључено да је међу њима било и J-M205 (међу тестираним Милићевићима се већ јављају две хаплогрупе).

Иначе је Милићевића са Ђуђевданом 1882. било у околини Власенице и Вишеграда (Шематизам за 1882. год.)

Позивам тестираног да каже нешто више о пореклу и одакле су тачно из Подриња.

Генетски је Милићевић доста близак оној општој групи Y22066, којој припадају и лички Усорци. Међутим, најближи су му управо хаплотипови из Херцеговине и Црне Горе (Старе Херцеговине), Хербез/Берковићи, Самарџић/Билећа, Божовић/Никшић, Ројевић/Никшић, а од оних географски удаљенијих, најближи су тестирани из западне Србије и Крајине (Костић, Јелача, итд.). Све њих карактерише 576=18, 570=18.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 740
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #210 послато: мај 15, 2018, 09:11:53 поподне »
Не делују превише блиско, мада у принципу може да подсећа хаплотип у неку руку (уз услов да је веома измутирао). Јако је тешко без СНП-а причати о тим стварима, чисто на основу Y-STR. Али, на основу ово разлика на 23 маркера, сигурно не постоји ближа веза.
Код сличних Ј1 хаплотипова је тешко без СНП-а ишта рећи. DYS388<14 је карактерстичан за Z1828 грану(Радмужевић), а DYS388>15 одређује P58 грану (Домазетовић). Нажалост овај маркер се не ради код нас.
Овај Албанац је  Z1828 грана.

Има ли Невски коментар на процјену Ј1 хаплотипове?

На мрежи Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #211 послато: мај 15, 2018, 09:16:31 поподне »
Ђукановић, Никољдан, Оправдићи, Братунац.

Припада хаплогрупи R1b, њеној грани BY611.

Тестирани може видети на табели српског ДНК пројекта који су све родови код нас припадници те гране.
После Дробњаковића из Полимља, ево једног припадника те гране у Подрињу...



Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #212 послато: мај 15, 2018, 09:34:55 поподне »
Карић, Лазаревдан, Гориња, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Занимљив резултат, јер су ови Карићи по предању од разгранатог рода Ступара, који се Лазаревданом као крсном славом помињу у више парохија западне Босне у шематизму из 1882. године. И у самој Горињи Ступари су по попису из 1991. године били бројни, што би ишло у прилог томе да су Карићи њихов огранак. Ови Ступари би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији (где је до 1995. године било Ступара са истом крсном славом). Још даље порекло би свакако могло бити из Жегара. Што се тиче самог хаплотипа, Карићев хаплотип по појединим вредностима делује прелазно између двојице лазаревштака са Кордуна (Мацута и још једног необјављеног) и родова у Жегару и околини (Кубат, Љубичић и Комазец). Једина специфичнија вредност која одудара од динарског модала и од модала овог рода је ниска вредност 14 на 456.
« Последња измена: мај 15, 2018, 09:40:15 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9055
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #213 послато: мај 15, 2018, 09:51:07 поподне »
Карић, Лазаревдан, Гориња, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Жегарских Лазаревштака. Занимљив резултат, јер су ови Карићи по предању од разгранатог рода Ступара, који се Лазаревданом као крсном славом помињу у више парохија западне Босне у шематизму из 1882. године. И у самој Горињи Ступари су по попису из 1991. године били бројни, што би ишло у прилог томе да су Карићи њихов огранак. Ови Ступари би требало да су даљим пореклом из Ивошеваца у северној Далмацији (где је до 1995. године било Ступара са истом крсном славом). Још даље порекло би свакако могло бити из Жегара. Што се тиче самог хаплотипа, Карићев хаплотип по појединим вредностима делује прелазно између двојице лазаревштака са Кордуна (Мацута и још једног необјављеног) и родова у Жегару и околини (Кубат, Љубичић и Комазец). Једина специфичнија вредност која одудара од динарског модала и од модала овог рода је ниска вредност 14 на 456.

Ово тестирање је донело потврду многим I2-PH908 родовима из Крајине, али и шире. Група која слави Лазаревдан, Василијевдан, Стевањдан, па ови из Имљана са славом Св. Симеон Богопримац, итд.

Ступари су се у Крајину селили углавном из Далмације, иако код Рађеновића постоји податак да су једни Ступари у околину Петровца прешли из кључког среза. То би ипак могла бити само етапна станица на путу из Северне Далмације, с обзиром на матицу крајишких Лазаревштака.

Ово је битан резултат и за мене лично, с обзиром да ми је прабаба од крајишких Ступара (Лазаревдан). 

Презиме је надимачког карактера, па ће у Крајини бити више несродних Ступара. Једни су од Трнинића, други од Родића, међутим, ови што славе Лазаревдан би требало да су сви исти род.
« Последња измена: мај 15, 2018, 10:06:57 поподне Небојша »

Ван мреже Zor

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 655
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #214 послато: мај 15, 2018, 09:55:53 поподне »
Грујић, Никољдан, Големо Село, Врање

Припада хаплогрупи R1b Z2103. Хаплотип је доста необичан, и за сада се може закључити само да је нека од тзв. "источних" грана, али тешко је рећи која.

 Припада вјероватно грани R-Z2110>PH317 којој припада Бугарин Ночев из Челопеча. (YF01886)
https://www.yfull.com/tree/R-Z2110*/

 На 19 упоредивих маркера има поклапање на 16, али врло битно поклапа се на за ту грану уникатној  комбинацији dys390=22, dys19=15, dys391=10. Разлике су dys392, Грујић има 13 што је стандардно за R1b, Ночев има 14, друга разлика је dys389i, Грујић има 12, те на 481. Ова прва разлика могуће није тако важна јер је врло необична а ако су у вези и недавна, те због поклапања на осталим укључујући и необичну комбинацију dys390=22, dys19=15, dys391=10 мислим да припада овој грани. Ова грана је чини се доста изолована, па тиме и вјероватно трачка.
« Последња измена: мај 15, 2018, 09:58:37 поподне Zor »

На мрежи Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #215 послато: мај 15, 2018, 10:13:42 поподне »
Цитат
Ова грана је чини се доста изолована, па тиме и вјероватно трачка

Одлично запажање. Вероватно је тако. Нисам проверавао Бугаре, а требало је.

Међутим, ваља знати да ипак без СНП тестирања не можемо бити сигурни. Конкретно и код L277, заступљене мећу Јерменима, јављају се слични хаплотипови.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #216 послато: мај 15, 2018, 10:16:01 поподне »
Икач, Ђурђевдан, Коларина, Бенковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичнијих, вредности, једино се издваја висока вредност 19 на 458. По тој вредности би Икач могао имати неке везе са Вујмиловићима из Кадињана код Лакташа (слава Јовањдан) или Рељићима из Гојчина код Калесије (слава такође Јовањдан). Вредност 19 на 458 поседује и Ћутковић из места Кола код Бања Луке који слави исту славу као Икач, али је по хаплотипу ипак нешто даљи.

Ако неко зна нешто о пореклу ове фамилије, нека напише.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1735
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #217 послато: мај 15, 2018, 10:20:49 поподне »
Трандоски, Ваведење, Лабуништа, Струга, Македонија, хаплогрупа J1-M267


Јован Трифуноски (Охридско-струшка област) у селу Лабуништа не помиње презиме Трандоски, али тамо постоји род који слави Ваведење. У питању су Ковачевци (30-ак кућа). Деле се на Ковачевце, Марковце, Цветковце и Костановце. Кажу да су досељени са Косова, пре 200 година, из тамошњег села Ковачевице(?). Славе Ваведење и Св. Илију.

Иако су ми испрва заличали на род Радмужевића из Шекулара (J-Z18463), генетски им изгледа није далеко једна породица из Херцеговине J-L829 (необјављени резултати).

Yfull стабло J-L829:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/

Yfull стабло J-Z18463
https://www.yfull.com/tree/J-Z18463/

Постоји у албанском ДНК пројекту један J1 хаплотип, који маркерима стоји негде између Трандоског и Радмужевића (Rusi)
https://www.familytreedna.com/public/Abanian_DNA_Poject?iframe=yresults

Нема пуно резултата из Македоније у јавним базама (укључујући и нашу), али може се наслутити да тамо постоји велика разноврсност хаплогрупа/подграна.


И ја сам најпре посмислио да су иста грана као и Радмужевићи, међутим Гуја ми је указао на поједине специфичне маркере који су карактеристични за L829 грану:
https://www.yfull.com/tree/J-L829/
Према Невгену тестирани припада овој грани 83,7% вероватноће.

Старо презиме им је Трандофиловић, а у Лабуништу и данас постоји једна махала која се по овом братству зове Трандовци. Према предању су досељени из Лаба на Косову по коме је село и добило назив. Иако су Лабуниште основали српски досељеници, временом су касније досељени муслимани постали убедљива већина у селу.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1245
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #218 послато: мај 15, 2018, 10:25:16 поподне »
Ђукановић, Никољдан, Оправдићи, Братунац.

Припада хаплогрупи R1b, њеној грани BY611.

Тестирани може видети на табели српског ДНК пројекта који су све родови код нас припадници те гране.
После Дробњаковића из Полимља, ево једног припадника те гране у Подрињу...

Имају већ двојица у Подрињу (један с истом славом), само нису објављени. С друге стране границе, на мање од 10 км удаљености.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #219 послато: мај 15, 2018, 10:32:10 поподне »
Јовановић, Ђурђевдан, Златибор

Припада хаплогрупи I2-CTS10228. Можда би по укупном хаплотипу и карактеристичној, ниској вредности 27 на 481, Јовановић могао имати неке везе са Божовићем из Придворице код Зубног Потока. Неких других ближи поклапања нема.

Тестирани је оставио предање по ком су старином из места Челице код Прибоја и да су се раније презивали Гудурић. Овакво предање је због неких необјављених резултата, упитно.