Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 48891 пута)

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1242
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #40 послато: април 24, 2018, 10:56:05 поподне »
Mozes li nam reci slave za ovu trojicu i mjesto porijekla ?
Филипи, чини ми се да је у питању један кандидат.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже filipi

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 712
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #41 послато: април 24, 2018, 11:21:54 поподне »
Филипи, чини ми се да је у питању један кандидат.
Aha,vidim Jevtic,Dankovice,Ok

Ван мреже Sergius

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 478
  • I2-PH908>Y99196
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #42 послато: април 25, 2018, 01:03:17 поподне »
Како иде прикупљање узорака? Кад можемо очекивати коначан списак пријављених и тестираних?

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2260
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #43 послато: април 25, 2018, 06:42:43 поподне »
Како иде прикупљање узорака? Кад можемо очекивати коначан списак пријављених и тестираних?
Иде добро (до сада је само у Београду тестирано око 90 људи). До петка ћемо све сравнити са подацима о узорцима послатим поштом на Биолошки факултет па ћемо за викенд објавити каква је ситуација.

Ван мреже СРБ.МНЕ

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #44 послато: мај 03, 2018, 09:44:35 поподне »
kako prodje testiranje

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7127
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #45 послато: мај 03, 2018, 10:39:54 поподне »
kako prodje testiranje

Тестирање је у току, број тестираних за Светски ДНК дан је испунио квоту, надам се да ће Број 1 за викенд објавити колико је укупно прикупљено узорака.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #46 послато: мај 07, 2018, 11:36:12 поподне »
Почињемо са објављивањем резултата са овог ДНК дана.

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 12 на 389i и комбинације 17-17 на 576/570, нема других вредности које одступају од модала за динарик значајније. Нема претерано блиских поклапања, а делује да није повезан тј. исти род са Бучевцем из Криве Реке код Чајетине (ови Бучевци су по предању раније славили такође Стевањдан).
« Последња измена: мај 08, 2018, 12:26:27 пре подне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #47 послато: мај 07, 2018, 11:38:16 поподне »
Брауновић, Аранђеловдан (раније Никољдан), Прекобрђе, Доња Морача, хаплогрупа J2b2-M241>Z638


Брауновићи су, уз Даниловиће и Ћировиће, једно од најстаријих братстава у Доњој Морачи, за која се верује да су ту била још у време подизања манастира Морача средином 13. века. Негде у тој групи су и Сандићи.

Рајко Раосављевић (Морача, Ровца, Колашин), каже да Брауновићи имају предање о пореклу из Куча, али да се та сеоба десила још пре доласка Богића Морачанина. Брауновића има исељених у околини Сјенице, у топличком округу, околини Чачка, итд.

Даниловиће из Мораче већ имамо тестиране као E-V13>Z5018>L241, за Ћировиће претпостављамо да би могли бити J2b1-M205, док су Брауновићи J2b2-M241>Z638, али без ближих поклапања изгледа, што још више компликује причу око њиховог даљег порекла.


Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #48 послато: мај 07, 2018, 11:53:59 поподне »
Грцић, Јовањдан, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају ниске 11 на 439 и 14 на 456. Све остале вредности су у границама модала, мада нема ближих поклапања.

Грцићи су према предању које је тестирани навео даљим пореклом из Лике. Као старо презиме Грцића тестирани је навео презиме Мишковић. У шематизму из 1882. године Грцићи са овом славом се помињу у парохији Пеуље код Босанског Грахова, док се Мишковићи са славом Јовањдан помињу у Приједору и Добром Селу код Босанске Крупе.
« Последња измена: мај 08, 2018, 12:25:52 пре подне Лука »

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #49 послато: мај 08, 2018, 12:00:54 пре подне »
Дељанин, Ђурђиц, Топлица

Припада хаплогрупи I2-M223, могуће њеним подгранама L701>P78>A427. На 16 упоредивих маркера, има 1 разлику са тестираним Ћоћићем из Горњих Вратара код Александровца. С обзиром на релативну географску блискост, сличну славу (Ћоћић слави Ђурђевдан), нема никакве сумње да су повезани тј. исти род.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #50 послато: мај 08, 2018, 12:02:09 пре подне »
Гвоић, Никољдан, Доње Селиште, Глина, Банија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Презиме Гвоић (Гвојић) се помиње у Лици (Могорић) још 1712. године. Ови Гвојићи били су део досељеничке струје од Обровца, Книна, Буковице, Поуња и Грахова. По хаплотипу, тестирани Гвоић је најближи групи око Усораца. Од модала једино одудара вредност 11 на DYS439, али и код Павичића из Шкара је иста ситуација.

Велимир Михајловић (Српски презименик) сматра да је презиме настало по личном имену "Гвоја" (Гвозден).

Петар би нам могао рећи више о банијскиим Гвоићима.

Jelic

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #51 послато: мај 08, 2018, 12:17:47 пре подне »
Иванић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Нема потпуних поклапања унутар рода Тарских Никшића. Једина вредност која значајније код Иванића одступа од модала овог рода јесте вредност 23 на 635, сви остали припадници овог рода на том маркеру имају вредности 24 и 25. Ту је и вредност 10 на 391 коју Иванић унутар рода дели само са Миловановићем из Велике Плане.

Иванића Ђурђевштака је било на више места у Босни у шематизму из 1882. године. Овај резултат је занимљив из разлога што очито припадници овог рода на подручју врбаског под дијалекта нису ограничени само на слављенике Симеундана (Ивановић из Печенег Илове код Прњавора који припада роду Тарских Никшића такође не слави Симеундан).
« Последња измена: мај 08, 2018, 12:21:59 пре подне Лука »

Демића страна

  • Гост
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #52 послато: мај 08, 2018, 12:33:46 пре подне »
Гвоић, Никољдан, Доње Селиште, Глина, Банија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Презиме Гвоић (Гвојић) се помиње у Лици (Могорић) још 1712. године. Ови Гвојићи били су део досељеничке струје од Обровца, Книна, Буковице, Поуња и Грахова. По хаплотипу, тестирани Гвоић је најближи групи око Усораца. Од модала једино одудара вредност 11 на DYS439, али и код Павичића из Шкара је иста ситуација.

Велимир Михајловић (Српски презименик) сматра да је презиме настало по личном имену "Гвоја" (Гвозден).

Петар би нам могао рећи више о банијскиим Гвоићима.

Што се тиче самих Гвојића из Селишта, њих је 1948. године било 3 куће. Потврђени су у селу 1807. године, када су имали најмање једну задругу и када је пописан Стеван Гвојић. Гвојићи су на Банији потврђени још половином XVIII вијека, а пописани су у низу банијских села у крајишким списковима из 1772. године.

Према подацима из 1883. године, Гвојићи са подручја Горњокарловачке епархије славили су Марковдан, Никољдан и Лазареву суботу. Осим на подручју Глине, Гвојића је на Банији било и на подручју Вргинмоста (главнина рода) и Петриње, а били су присутни и на подручју Кордуна и Славоније.
« Последња измена: мај 08, 2018, 12:50:53 пре подне Лука »

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 656
  • shí shì qiú shì
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #53 послато: мај 08, 2018, 07:34:53 пре подне »
Почињемо са објављивањем резултата са овог ДНК дана.

Бучевац, Стевањдан, Бистрица, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 12 на 389i и комбинације 17-17 на 576/570, нема других вредности које одступају од модала за динарик значајније. Нема претерано блиских поклапања, а делује да није повезан тј. исти род са Бучевцем из Криве Реке код Чајетине (ови Бучевци су по предању раније славили такође Стевањдан).

Из књиге "Дико Пејатовић - Бистрица кроз време":

"Интересантна је прича о старој породици Бучеваца из
Бистрице. У Бучју испод Оштрика била је породица Јановића, а
из једне њихове куће били су бучевски попови. Због тога су
променили презиме у Поповиће. После устанка и сеоба житељи
Вучја вратили су се из збега из Ожља на огорелине. Доша им је
спахија из Пљеваља и позвао их на окуп. Наредио је да се смире,
да раде земљу те да не пропада ни њино, ни спахијско, а ни
царево. Затражио је да му доведу попа и кад је поп дошао, по
предању разговор је текао овако:
-Је ли папаз, ти ли диже буну и волики мој мал уништи. Поп
ћути. Сељаци јамче за свога попа, а спахија да би смирио сељаке
пређе преко свега, али желео је бар на неки начин да га повреди.
-Е, деде папаз узми ту тестију и донеси воде. Подне је хоћу да
клањам!
-Сељацима не би право да им овако понижава попа и да га
сведе на измећара, па ће кмет рећи:
–Честити беже, има одвдје и малђих да те послушају да не иде
стар човек...
Бег сподби камџију и поче попа тући терајући га да иде на
воду. Једно момче од Поповића кад виде како бег бије његова
стрица потеже јатаган и исече бега. Кад бег паде сејмен пружи
пушку у уби попа. Свет се разбеже, а Поповићи поново са
чељади и стоком побегоше у Ожаљ. Један део Поповића крену
на Лим, прегазе га код Кучина и дођоше у Бистрицу. Сељаци су
их задржавали да остану, највише је наваљивао кмет. Рече им да
га је пре неки дан звао муселим у Нову Варош и рекао му ко год
хоће у село нек се насели, па био крив или прав. То охрабри
Поповиће и осташе у селу, а народ их прозва Бучевци. Бучевци
су учествовали у устанку 1875. године, Раоничкој буни и другим
побунама због чега су морали бежати преко Увца, тамо остајали
и насељавали се око Ужица и на Златибору. Од Бучеваца су,
прича се настали Крџавци, и они се и данас сматрају једном
породицом, а како су узели то презиме није познато."

на другом месту пише:

"Бучевци су у Бистрици међунајстаријим породицама.
Овде су по сећањима преношеним с колена на колено
дошли одмах после велике сеобе Срба. Има их на Бари
и на Селиштини...."

а у одељку о Крџавцима:

"Крџавци су, такође, стара породица у Бистрици. Сматра се
да су се одвојили од Бучеваца по њиховм досељењу у Бистрицу
почетком ХVII века. И једни и други славе Стевањдан..."
« Последња измена: мај 08, 2018, 07:36:49 пре подне Đorđo »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #54 послато: мај 08, 2018, 11:01:31 пре подне »
Јевтић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, хаплогрупа J2b1-M205>Y22066


Нисам пронашао више о овим Јевтићима из топличког округа. Можда у овом случају треба трагати на основу славе. Комбинација 15-20 на 385ab се већ јавља код неких породица са југа Србије. Географски му није далеко Ристић из околине Лебана, који такође поседује 15-20 на 385ab и вредност 22 на 635.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9056
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #55 послато: мај 08, 2018, 11:16:57 пре подне »
Јовановић (раније Ракић, род Пуљези), Алимпијевдан (раније католици), Царина, Пецка, Осечина, хаплогрупа J2b2-M241


За род Пуљези, Љуба Павловић (Соколска нахија), каже следеће:

"Пуљези далматински и католички род који је тек овде примио православну веру. Пуљези су затекли у животу попа Трифуна, али је уместо њега поповао његов син Мијаило. Овде је дошао повелики рударски род с ушћа Неретве или с неког острва. Кад су примили православну веру, неки су се одмах и запопили, те се једна грана јави да попује у Брезовици и Равнаји, друга у Недељицама и Јадранској Бешници. Они су узели најсевернији део села испод Пуљеског Брда, где им је била прва кућа, па како су озго били стешњени Топаловићима, они се деобама помере у Гуњаке и тамо се почну ширити. Исељених Пуљеза данас има у Завлаци, Брезовици, Цветуљи, Јадранској Бешници и Горњем Добрићу. Много их се одселило по занатима, трговини и службама у Ваљево, Лозницу и Београд. Данас имају разна презимена и говоре западним дијалектом (32 куће; Св. Алимпије)."

Овде налетех на податак да су Пуљези заправо са Пељешца, а да су касније прешли у Дубровник
https://www.poreklo.rs/2013/01/24/poreklo-prezimena-selo-gunjaci-osečina/

У Дубровнику је живео и Антон Пуљези (Српска народна странка)
https://sr.wikipedia.org/sr/Историја_Дубровника

"За време Краљевине Југославије, Дубровник је припадао Зетској бановини, а владајућа Српска народна странка, коју су раније предводили Антун Пуљези, Антун Фабрис, Балдо Гради и др. (сви Срби католици), 1919. се сједињује са Народном радикалном странком, коју у Дубровнику води Стјепо Кобасица."


Генетски гледано, нема превише блиских рођака. Још један, нешто специфичнији J2b2 хаплотип. Не тако честа вредност 15-16 на DYS385ab. Релативно слични хаплотипови се појављују на Балкану и у западној Европи. Покушаћу да истражим мало више у том смеру.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3825
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #56 послато: мај 08, 2018, 11:22:11 пре подне »
Иванић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, роду Тарских Никшића. Нема потпуних поклапања унутар рода Тарских Никшића. Једина вредност која значајније код Иванића одступа од модала овог рода јесте вредност 23 на 635, сви остали припадници овог рода на том маркеру имају вредности 24 и 25. Ту је и вредност 10 на 391 коју Иванић унутар рода дели само са Миловановићем из Велике Плане.

Иванића Ђурђевштака је било на више места у Босни у шематизму из 1882. године. Овај резултат је занимљив из разлога што очито припадници овог рода на подручју врбаског под дијалекта нису ограничени само на слављенике Симеундана (Ивановић из Печенег Илове код Прњавора који припада роду Тарских Никшића такође не слави Симеундан).

Поставља се питање да ли се ради о истој миграцији или је постајало неколико таласа... Ако је иста миграција, немогућа је та разноликост у славама. Нека "стожерна" је морала постојати. Милетић из Посавине је добар пример да се слава мењала. Па спекулишем да је управо Св. Симеон Богопримац "главна" слава међу овим родовима, уколико се ради о једном "корпусу". Свакако би било пожељно да неко од њих уради BigY.

Да ли је Младен Иванић од ових Иванића?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3825
  • I2-PH908>FT14Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #57 послато: мај 08, 2018, 11:44:24 пре подне »
Јовановић (раније Ракић, род Пуљези), Алимпијевдан (раније католици), Царина, Пецка, Осечина, хаплогрупа J2b2-M241


Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије- Пуље.

Ван мреже Ђока

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 214
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #58 послато: мај 08, 2018, 11:54:34 пре подне »
Шта би значило- Пуљези. Личи ми на италијанску реч за становника Апулије- Пуље.
То тврђење сам скоро пронашао у једном извору о Пуљезима, само не могу да се сетим где сам тачно прочитао. Такође, постоји објашњење да је Пуљез (Пуљав) поспрдан надимак за особу пуних, избачених уста.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 839
  • R1b
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #59 послато: мај 08, 2018, 12:08:19 поподне »
Seidel (Сајдл), Бачки Маглић (раније Буљкес), Бачки Петровац

Припада хаплогрупи R1b-U106

Резултат је очекиван јер је то типична "швапска" хаплогрупа - германска грана хаплогрупе R1b.