Тешко да ће ти ишта конкретно одговорити пошто људи (па чак и они из струке) узимају тај bottleneck ехекат здраво за готово.
Изврши симулацију у глави и покушај да замислиш како изумире рецимо 10000 потомака једног те истог човека на површини од више хиљада квадратних километара. И то се онда деси са свим људима. Ево да се то десило са 1 или 2 хаплогрупе него се то десило са свима! Баш ме занима какве ћемо презултате добити по питању R1b, Волео бих да видим једно њихово стабло у овом формату.
Мени нѣйе тешко разумѣти учинак уска грла, пошто тако нешто имам у породици мойе матере. Наиме, њено дѣвоячко прѣзиме йе по човѣку живѣвшем у врѣме Карађорђа. Данас, 200 година каснийе, он има само йеднога потомка по мушкой лози, момка од 19 година, способнога наставити лозу и прѣзиме. Поред њега, ту су йош двойица неожењених, йедан са 37, други са 39 година, койе женске, женидба и породица не занимайу. Иза њих двойице нико неће остати. Овай момчић йе йедина нада да прѣзиме остане. За сада се он добро држи, види се да га женске занимайу, за разлику од малопрѣ наведених.
Иначе, ранийе йе било йош мушкараца. Али, неки су погинули у првом и другом свѣтском рату, не оженивши се. Али их йе много више умрло младо. Дѣд мойе матере (по оцу), имаше седморо дѣце, од тога петоро мушких, али их йе
свих седморо сахранио, у просѣчной старости од око петнаест година. Умрѣ двадесет година послѣ послѣдњега свойега дѣтета. Тако нешто йе мало ко доживѣо на овом свѣту. Я га као кроз маглу памтим. За утѣху му бѣше остало тройе унучади од кћери и сина, међу койима йе и моя мати.
Ето како се долази до уска грла.