Аутор Тема: Фотографије Боке которске  (Прочитано 767 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3479
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Фотографије Боке которске
« послато: фебруар 15, 2018, 02:12:27 пре подне »
Nakon što se uspenjete stepeništem kralja Tvrtka i prođete ispod Sahat kule, izaći ćete na glavni trg Starog grada u Herceg Novom. Ovaj trg danas nosi naziv Hercega Stefana, ali je poznatiji kao Belavista, što doslovce znači predivan pogled.
Na trgu, koji se zove njegovim imenom, na lijepoj pjaceti, okružena palmama, nalazi se pravoslavna crkva Sv. Arhangela Mihaila.

Ova crkva je podignuta u vrijeme austrougarske uprave nad gradom, što treba zahvaliti upornim Novljanima, koji su prvo otkupili zemljište u Starom gradu, a kasnije i sakupili sredstva za podizanje crkve.

Crkva je podignuta na mjestu na kojem su se nalazili ostaci nekadašnje crkve, koju je kao svoju zadužbinu podigao Herceg Stefan.

Staru crkvu su porušili Turci, a zemljište na kojem se ona nalazila otkupili su Novljani 1858. godine za 4602 forinte.

Izgradnja crkve je otpočela 1883. godine, a završena je 1911. godine kada je crkva i osveštana.

Crkva je urađena po projektu arhitekte Milana Karlovca i predstavlja mješavinu vizantijskog, gotskog i baroknog stila gradnje. Sazidana je od kamena sa Korčule, a njenu unutrašnjost krasi ikonostas od bijelog italijanskog mermera, kao i ikone koje izradio Čeh Franjo Cigler.

« Последња измена: фебруар 15, 2018, 02:19:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3479
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Фотографије Боке которске
« Одговор #1 послато: фебруар 15, 2018, 02:40:14 пре подне »
Католичка црква Св. Николе у Перасту
Sveti Nikola - nalazi se na glavnom trgu, postavljena u pravcu istok – zapad. U danasnjem obliku sagradjena je 1616.god. iako postoji pomen ranije crkve iz 1564.g. Odmah uz staru crkvu sv.Nikole, sa njene zadnje strane, nalazi se dio nove nedovrsene crkve, od koje su izgradjeni samo apsida sa sakristijama. Kamen temeljac nove crkve postavljen je 1740.g. , a gradjena je do 1800.g. Dalje radove definitivno su prekinuli Napoleonovi ratovi. Stara i velika nedovrsena crkva sv.Nikole danas cine jedinstvenu cjelinu.
Pored crkve nalazi se zvonik podignut 1691.g. po nacrtu mletackog arhitekte Giuzeppe Beatija. Visok je 55 m i za njegovu gradnju je utroseno 50.000 dukata. Radjen je u epohi baroka, zvonik nosi elemente romanike i renesanse. Najvece zvono iz 1713 dar je nadbiskupa Andrije i Vicka Zmajevica. Dva manja zvona postavljena su 1797.g.. Sat na zvoniku donijet je iz Venecije i postavljen 1730. Crkva sv.Nikole posebno je bogata slikama Tripa Kokolje, u njoj se nalaze orgulje, godina postavljanja nije poznata, prvi pomen o popravkama je iz 1699.g. U riznici crkve su bogate umjetnicke slike i dragocjeni tekstil crkvenih odezda iz XVI i XVII vijeka.


Са летовања једна

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3479
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Фотографије Боке которске
« Одговор #2 послато: фебруар 15, 2018, 03:01:55 пре подне »
Врмац је планина и полуострво у Црној Гори изнад Боке которске. Њен највећи врх је Свети Илија висок 785 метара. Остали врхови су Вељи врх (712), Чисти врх (616), Попова Глава (584) и Свети Вид.

Врмац је наставак планине Ловћен. Полуострво Врмац се налази између Которског и Тиватског залива. Према западу, Врмац се спушта ка пролазу Вериге, широком око 300 m, који га одваја од Девесињског полуострва са друге стране Боке которске. Полуострво је начињено од флиша подложног ерозији и који је контраст оближњем крашком терену. Стрме падине отежавају раст насеља. Вегетацијом Врмца доминира макија.

Врмац је у прошлости је имао велики стратегијски значај јер је управо кроз Вериге пролазила граница између Османског царства и Млетачке републике, па тако и данас постоје трагови фортификацијских објеката, подигнутих ради одбране граница.



Аустроугарска тврђава на Врмцу



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3479
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Фотографије Боке которске
« Одговор #3 послато: фебруар 17, 2018, 03:26:13 пре подне »
Палата Бућа
Палата ове породице се налазила на западној страни „Трга од брашна“, у Котору. Највјероватније је саграђена почетком XIV вијека, али су касније преправке и земљотрес из 1667. године утицале на њену аутентичну монументалност (подијељена је најприје на три дијела и оправљана од стране нових власника по њиховим могућностима и жељама). Послије обнове од земљотреса из 1979. године, на палати су откривени су трагови президаних романо-готичких прозора и врата.


Бућа је позната и богата трговачка и властелинска породица из средњовјековног Котора, протовестијари код српских владара, а која је од цара Душана примљена у властелу, док су у граду Дубровнику били вијећници. Од брата француског краља, Карла де Валоа (преко Трифуна Буће) су добили дозволу да на породични грб поставе љиљанов цвијет (знак француских краљева). Како су Буће биле тијесно повезане са трговачким породицама у Дубровнику (као и са самим градом) протовестијарска традиција ове породице се наставила и касније, на двору Твртка Првог Котроманића (који је и сребрни новац Краљевине Босне ковао у которској ковници). Ова породица спада у одређен број каснијих, вишевјековних патрицијских породица, као што су: Бисанти, Болице, Драго, Гимани, Главати, Бугон итд.
Старији, которски грб породице Бућа (XIV вијек)


Успон Бућа
У Краљевини Србији и Душановом Царству, Зета је имала улогу, несразмјерно већу од њеног пространства, захваљујући приморским градовима (какав је био и Котор) и њиховој привреди, као и грађанима са њиховим знањем и способностима. По природи свог посла породица Бућа је била упућена на удруживање и сарадњу са трговцима из разних градова, а међу њима су постојала мјешовита трговачка друштва и узајамна кредитирања. У развијеној пословној сарадњи између Дубровчана и Которана (који су били повезани и бројним женидбеним и сродничким везама) значајни Которани су постајали дубровачки грађани и властела. Такав је случај био и са породицом Бућа (Драго, Катена и др). Буће су имали интересе о оба града (имања, али и двоструке обавезе). Тешкоће би се појавиле само у случајевима када би између та два града долазило до непријатељстава.

Политички утицај породице


Ова богата трговачка породица, била је најутицајнији политички елеменат у граду Котору, а могла је утицати и на политику Дубровника и других трговачких центара. Интереси породице Бућа издизани су на висину политичких интереса града, тако да су утицали на доношење одлука и уговора са страним градовима (вјероватно су најзначајније породице у граду тако имале утицаја и на два уговора са Дубровником, које је Котор склопио у XIII вијеку: 1257. и 1279. године, а самим тим и на однос државе Србије према дубровачким трговцима). Треба напоменути и то да је у 14 вијеку положај Венецијанаца у српској држави, рјешаван баш кроз уговоре између Котора и Венеције. Појединци из породице Бућа су тако добили значајну улогу на двору Немањића (руководиоци финансија, са титулом протовестијара, на двору су обично били значајни и утицајни трговци из Дубровника и Котора).

Трифун Бућа
Трифун Бућа (Трипе Михов) трговац, закупац царина и утицајна личност на двору, био је и посланик српског краља Милутина (на двору папе у Авињону и код брата француског краља Карла де Валоа). Касније, преко њега, од Стефана Дечанског Дубровчани покушавају да добију признање Стона и Пељешца.

Никола Бућа
Никола Бућа је био заповједник которских оклопника „младог краља“ (принца) Душана, у бици код Велбужда, 1330. године. Потом је добио и звање протовестијара (министра финансија) на двору краља и цара Душана. Код истог господара је обављао послове посланика у Венецији.

Михаило Бућа
Михаило Бућа (Михо Бућа, брат Николе Буће) обављао је дужност посланика краља Милутина, у Дубровнику и цара Душана, у Венецији. Један је од најбогатијих људи у Котору свога доба и власник многих кућа и имања у граду и околини.

Трипе Миховић Бућић
Наведен је као дворјанин цара Уроша.
« Последња измена: фебруар 17, 2018, 03:30:20 пре подне ДушанВучко »