Уколико узмемо као основану тезу да су несловенски преци данашњих Румуна живјели јужно од Дунава и да су потомци романизованих дакомезијских племена, интересантно би било видјети које хаплогрупе би могле бити насљеђе тог слоја румунског становништва.
Најбројнија, условно говорећи несловенска хаплогрупа међу Румунима је E-V13. Хаплотипови не показују јасну везу са брдским или малисорским племенима, мада сам примјетио два хаплотипа која су донекле подсјећала на хаплотип Куча. Доста E-V13 хаплотипова међу Румунима је имало ближе на подручју Србије, али је питање колико је то поуздано без одређења подгране на само 17 маркера.
У сваком случају може се претпоставити да је хаплогрупа E-V13 представљала значајан дио романизованог дакомезијског становништва.
Међу Румунима је са преко 10% заступљена хаплогрупа Ј2а, по чему се Румуни јасно издвајају у односу на Србе. Осим тога Ј2а је међу Румунима прилично разноврсна. Зна се да Ј2а расте према приобалним дијеловима Црног Мора, па не знам да ли виши проценат ове хаплогрупе може бити утицај и тога.
Ј2b је заступљена само кроз грану М241 и то прилично слабо. Уколико узмемо у обзир да је и источни R1b слабо заступљен међу Румунима, веза са "тракијским" популацијама савремених Бугара и евентуално Арбанаса је прилично танка. Засад једина повезница између потенцијално "тракијских" и потенцијално "дакомезијских" популација је преко E-V13, мада и ту би требала детаљнија анализа по гранама.
Главнина румунске R1b је западна R1b. Иако је заступљена и U106 чини ми се да је онај остатак највећим дијелом U152>L2. Ако то посматрамо и кроз присуство G2a-L497 мора се поставити и питање о присуству одређеног галороманског слоја у старом романизованом становништву из ког су проистекли Румуни. У укупном збиру овог слоја би могло да буде и до 10%.
Међу Румунима има и разних нетипичних хаплогрупа, што опет поставља питање да ли су етногенезу Румуна ушли и неки блискоисточни слојеви који су могли бити дио и досељених римских колониста у великим градовима: Виминацијуму, Наисусу и др. Међу ове хаплогрупе би могли убројити: Е-М123, E-V22, I2c-L596, један дио Ј2а.
С обзиром на разне народе који су прошли територијом савремене Румуније не треба да нас чуди ни присуство R1a-Z93, централноазијске R1b-M73, балтичке N1c.
Очекиван и проценат I1, којој се нажалост не може одредити подграна, велик број германских племена је прешао управо преко румунске територије.
Свеукупно гледано несловенска компонента савремених Румуна и сама дјелује као нека ромејска мјешавина. Ниједна се груапција посебно не намеће као доминантна.