Аутор Тема: Барјак Орловића  (Прочитано 1817 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2253
  • Васојевић
Барјак Орловића
« послато: фебруар 06, 2018, 02:49:51 поподне »
У књизи Обрада Самарџића "Поријекло Самарџића и осталих братстава рода Орловића", стране 273-278, сам наишао на доста прецизних података о барјаку Павла Орловића. Иако увек избегавам да копирам веће цитате, мислим да његово писање вреди пренети у целости јер немају сви приступ дигиталној библиотеци Порекла, а прича је доста занимљива.

(почетак цитата)

Павла Орловића предање и нека документа највише помињу као војводу кнеза Лазара на Косову. Помињу га и као заповиједника неког одреда коњице и сл. У народу се помиње и као барјактар славнога Лазара. Но, било шта да је био, вјероватно је његов одред имао барјак, по коме се распознавао, па макар га и не носио сам Павле. О барјаку Павла Орловића, деценијама па и вијековима, кружиле су приче по Херцеговини, па и шире. Писани су чланци у новинама и у наше вријеме, али право стање није до краја речено. Својим истраживањима сам утврдио причу о барјаку која би била највјеродосгојнија, а она гласи овако:
Послије Косовске битке, али много касније, појавио се барјак Павла Орловића на подручју Гацка, и то код неке муслиманске породице. Како је овамо доспио, нико тачно не може објаснити. Постоје претпоставке да га је донио неко од Орловића када су послије битке дошли у Чарађу у Гацко гдје су га дуже времена чували као породичну реликвију, али су га касније отели Турци и дали некој муслиманској породици.
Друга претпоставка каже да су, можда, Турци барјак заробили на Косову и касније га је неко донио на ово подручје. Само, ова је претпоставка неприхватљива, јер су Турци у Гацко дошли седам – осам деценија касније и, сигурно је, не би тај барјак тако добро очували. Барјак је са Косова могао донијети и неки косовски јунак који је послије саме битке, или можда касније, кренуо у Херцеговину или Црну Гору, па се зауставио у Гацку. Он је могао барјак предати Орловићима или га сам чувати док су му га Турци отели. Барјак је био врло китњаст и репрезет–тгативан, без хришћанских ознака, уколико их Турци касније нису скинули, многи су га носили у сватове, а нарочито они из угледнијих муслиманских породица, које су прихватиле ислам као нову вјеру. Једни су тај барјак жељели у својим сватовима због тога што је био најљепши, а други због подсјећања на прошлост и претке. Срби га нису могли добити ни за сватове. Било је и оних који су барјак носили због пркоса.
Пошто су у то доба биле свјежије успомене на прошлост, многи су знали да Дамјановићи – Дамјапци у Луковицама воде поријекло од Орловића, па су их сусједи, када би видјели барјак у неким муслиманским сватовима, прекоријевали и задиркивали како им Турци сада носе њихов барјак са Косова,
а да га они понекад могу само погледати из даљине. Сусједи су знали да добацују и друге шале и подвале које су вријеђале понос и достојанство Орловића потомака. Једном приликом сазнаде Спасоје Дамјановић — Дамјанац из Луковице да ће се женити неки муслиман из села Раштелице код Гацка и да ће носити барјак Павла Орловића. Спасоје узјаше добра коња, припаше оружје и крену да отме барјак. Једни кажу да је сачекао момка који је носио барјак од власника до младожењине куће, те га био, узео и побјегао у планину. Други, опет, кажу да је најурио на барјактара у самим сватовима, те га убио и отео му барјак.
« Последња измена: фебруар 06, 2018, 02:52:13 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2253
  • Васојевић
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #1 послато: фебруар 06, 2018, 02:50:44 поподне »
Но, било како било, Спасоје је успио да га отме и да жив и здрав побјегне у планину. Прешао је y Невесињски кадилук и скривао се у Шипачну, Гдје је почео и земљу обрађивати. Једно вријеме ни његови најближи нису знали гдје се налази и шта је са њим било. Спасоје је ову отмицу барјака много касније платио главом. Турци су га ухватили, одвели у Мостар и убили, али барјак није хтио предати Турцима. Дамјанци у Шипачну су овај барјак крили и чували за сво вријеме турске владавине и за вријеме аустроугарске окупације, да би га тек послије 1918. године изнијели на свјетло дана, али већ доста оштећеног влагом у пећинама и шупљим буквама, гдје је сакриван дуго времена. Још тада, 1918. године, могао је да се сачува и конзервира, али је тада било потребно да се покаже сусједима и другима, па су га почели носити у сватове. Већ оштећено, временом и влагом нагрижено, шибано вјетром и кишом, ношено кроз шуму и грање, платно на барјаку брзо је страдало. Поцијепало се толико да више није могло да се спаси, а нико није ни покушавао да то учини, више из незнања о његовој културно–историјској вриједности него из материјалних могућности.
Овдје ћу дати опис барјака према сјећању старог Рада Дамјанца из Шипачна, чија га је кућа чувала док је трајао, а који се добро сјећа многих детаља. Раде је рођен 1901. године, док је барјак још био у прилично добром стању. Истина, опис врха копља, како он рече „шиљка са јабуком“, Раде је дао онако како су му старији казали, јер он овај дио лично није видио, раније је загубљсн, или га је можда неко од старијих сакрио негдје, па касније заборавио да каже некоме гдје се налази. Шта је с њим било и како је нестао, Раде није знао рећи. Раде ми је овако испричао о барјаку:
„Шиљак са јабуком на врху дрвеног копља направљен је од злата, можда је само позлаћен. Шиљак је направљен тако да је имао четири равне стране које су се сужавале према врху и правиле четири уска трокуа. На самом врху шиљка налазила се кугла или јабука како ју је народ називао, од истот материјала. На све четири троугласте плохе шиљка била су исписана слова, некаква слична грчким, а стари су говорили да је то стара ћирилица. На плохама је писало да је то барјак Павла Орловића. Писало је још нешто, али се ја више не сјећам шта. Дрвено копље, платно, гајтане и ките гледао сам много пута и знам добро како је то све изгледало. Копље је било доста дугачко, можда и Четири метра. За копље је било причвршћено платно као и код наше садашње заставе. Платно је било састављено по дужини од три једнаке ширИНс. Доња и горња трака биле су од плаве свиле, а средња трака од бијеле свиле. Ширина барјака била је већа од наше садашње заставе, а и дужина је исто била већа од наше заставе. На бијелом дијелу платна — свиле била је навезена рука – шака са подлак–ицом, али без лакта. Боје заставе су дужином стајале водоравно, горња плава, средња бијела, па доња опет плава.
На врх копља, испод јабуке и шиљка, била су везана два исплетена златна гајтана који су били дужи од барјака, а на доњим крајевима гајтана била је по једна велика кита. Ките су биле од златног и свиленог конца са више боја. У те двије ките, које сам лично вагао, било је тачно четири оке. На крајевима платна, на угловима и саставу плавог и бијелог платна, биле су мале ките истих боја као и велике, а и од истог материјала као и велике. Ове ките су биле тако мале да нису сметале барјаку да се лепрша на вјетру“.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2253
  • Васојевић
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #2 послато: фебруар 06, 2018, 02:51:10 поподне »
Како је овај барјак са Косова доспио у Гацко и у турске руке немамо никаквих података, изузев претпоставки које смо навели. Истина о постојању барјака није спорна, али његово кретање и његов пут нико за сада не може да објасни. Барјаци су чувани као највеће светиње и знамење, па је због тога повјераван најхрабријим јунацима који ће га знати и моћи да сачувају. „Главу дајем, барјак не дајем“, била је позната крилатица свих барјактара. Код Дамјанаца је сачувана прича да је на плохама испод јабуке писало име неког јунака који је барјак изнио са Косова, али стари Раде не може да потврди и каже: „Ја нисам видио шиљак и јабуку, али сам и то чуо, само се не сјећам како су причали да је то било име том јунаку који је изнио барјак са Косова“. Немамо доказа да је Павле преживио Косовску битку, али са сигурношћу можемо рећи да је барјак стварност и да је доспио у Гацко, али на који начин, то је још загонетка. У турске руке могао је доспјети касније када су они заузели Херцеговину, и то једино отмицом од Орловића или онога јунака који је барјак донио са Косова и код себе га чувао.
Да је барјак био у посједу Орловића, претпостављам да би га Орловићи приликом повлачења из Гацка понијели собом у Црну Гору. Истина, ако је барјак био у посједу Чеја,
који је прешао на ислам, или Тена, који се из Бањана вратио у Гацко, онда је лако могао доћи у посјед Турака. Нису искључене ни друге варијанте о доласку барјака у руке Турака. Зар потомци тог српског јунака који је спасио барјак и донио га собом у Гацко нису могли касније прећи на ислам и тако га задржати, да би га касније јавно носили у сватовима.Познато је да је велики број српског живља на подручју Гацка примио ислам. Кад бисмо знали име онога ко је барјак изнио са Косова, онда бисмо знали у којој се муслиманској породици налазио. Постоји мишљење да је барјак био код муслимана Мерзића и да је Спасоје Дамјановић — Дамјанац баш њега убио и отео му га кад је побјегао у Шипачно и када су се и остали његови братственици разбјежали из Луковице.
Каква је била судбина барјака о коме се толико причало, понегдје и писало, објаснио је стари Раде Дамјанац:
„Златни шиљак са јабуком на коме су била слова и писмо, рекао сам, нестао је раније. Можда га је неко склонио, украо или је изгубљен. Постоји могућност да је онај ко га је склонио или украо напрасно умро, па није успио да некоме каже гдје се тај дио барјака налази. Платно барјака је страдало од влаге. Било је на мјестима нагрижено од мишева у пећинама и тнупљсм дрвећу, гдје је барјак сакриван од Турака. Послије 1918. године барјак смо често носили у сватовима, па се брзо поцијепао и тотално распао да се више није могао носити нити се од њега имало шта чувати. Ките са барјака и златни гајтани на којима су ките висиле налазиле су се у мојој кући до рата
1941. године. Било је и неких комада платна од барјака. Дрвено копље је такође било сачувано, али не знам шта је касније са њим било. Могло је за нешто бити уттотријебљено, али ја мислим да је изгорјело у кући када су нам непријатељи запалили село. Ко ће водити бригу о комаду дрвета кад ни о главама нисмо могли да бринемо, нити да их сачувамо“ закључује своју причу стари Раде. На Радову причу надовезује се његова жена Јована: „Кад сам дошла за Рада (удала се за Рада 1936. године) затекла сам у кући златне гајтане и ките од златног и разнобојног свиленог конца. Сјећам се добро и поцијенаног платна од барјака, на коме је била извезена мушка рука са подлактицом. Касније, то добро знам, дјевојке су парале ките и гајтане, те тим концем везле ошвице (вез испод грла) и рукаве на кошуљама.“
Мислим да су ово највјеродостојнији подаци о барјаку о коме cе толико причало и писало, са оваквим и онаквим верзијама које су разбуктавале машту, сјећања, подстицале и стварале нове приче и нове заблуде.

(крај цитата)

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8454
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #3 послато: фебруар 06, 2018, 05:50:46 поподне »
Да, ово је веома занимљива прича о барјаку Павла Орловића, коју сам први пут мислим и читао управо из ове књиге преузету. У последњем броју Оцила наш Radul је писао на ту тему, а тамо је мислим објављена и реконструкција заставе, коју је урадио М. Бабић. :)



Занимљиво ми је било запазити дужину копља, "можда и четири метра", својевремено сам баш процењивао дужину старих копаља за литије (црквене заставе), и процена је била 4.30-4.50 m. Краће вероватно није било ни оно које је носило оне заставе у Хиландару, које и саме по дужини достижу 4.00 m. (в. Средњовековне заставе Немањића)



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1161
  • J2a-SK1356+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #4 послато: фебруар 06, 2018, 06:09:08 поподне »
Да, ово је веома занимљива прича о барјаку Павла Орловића, коју сам први пут мислим и читао управо из ове књиге преузету. У последњем броју Оцила наш Radul је писао на ту тему, а тамо је мислим објављена и реконструкција заставе, коју је урадио М. Бабић. :)



Заставу реконструисах , а Бабић ставих  од псеудонима војводе Аћима. 8)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8454
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #5 послато: фебруар 06, 2018, 06:10:49 поподне »
Заставу реконструисах , а Бабић ставих  од псеудонима војводе Аћима. 8)

Кад фантазираш, тако ти и треба! ;D 8)



Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1161
  • J2a-SK1356+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #6 послато: фебруар 06, 2018, 06:14:27 поподне »
Кад фантазираш, тако ти и треба! ;D 8)
Објавио сам заставу на Погледима, а Бабићи је псеудоним Радуловића из Другог свјетског рата. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Аћим_Бабић
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1161
  • J2a-SK1356+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #7 послато: фебруар 06, 2018, 06:20:01 поподне »
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8454
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #8 послато: фебруар 06, 2018, 06:23:00 поподне »
Објавио сам заставу на Погледима, а Бабићи је псеудоним Радуловића из Другог свјетског рата. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Аћим_Бабић

Добро, сконтали смо да си ти аутор, а ја сам тамо нашао фотку. :)

Сад реци коју на тему, бавио си се више истом од мене, а заставе су ти одличне! ;)

Има ли димензија за овај барјак? Не нађох у горњем тексту?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8955
  • I2a S17250 A1328
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #9 послато: фебруар 06, 2018, 07:13:26 поподне »
Бабићи је псеудоним Радуловића из Другог свјетског рата.

Изабрали су одличан псеудоним!  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1161
  • J2a-SK1356+ Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #10 послато: фебруар 06, 2018, 10:29:10 поподне »
Има ли димензија за овај барјак? Не нађох у горњем тексту?

" Ширина барјака је била нешто већа од данашње заставе, а исто тако и дужина је била знатно већа. " - како су ове информације писане још у доба Југославије, а чија је застава била 1:2;претпоставити да је однос био 1:3?



Standard of Sir Henry de Stafford, about 1475

Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5912
  • I2-PH908>Y52621>Y189944, род Никшића
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #11 послато: фебруар 06, 2018, 11:15:35 поподне »
Објавио сам заставу на Погледима, а Бабићи је псеудоним Радуловића из Другог свјетског рата. https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Аћим_Бабић

Нисам знао да ти је он био предак.  :) Читао сам о његовим догодовштинама током Другог рата у Крсмановићевој књизи...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1218
Одг: Барјак Орловића
« Одговор #12 послато: децембар 08, 2019, 10:41:47 поподне »
Барјак Орловића - плаво-бело-плаво, асоцира на секељску заставу, као и подлактца са шаком на класичну мађарску хералдичку шаржу. Мислим, да је вредно пажње поменути, да се један од 6 главних секељских родова -Örlöcz, зваше. (и један од највећих мађарских јунака Ђерђ Дожа/György Dózsa, би из овога рода)

Örlöcz, Ewrlech, Ewrlijch,*) Ewrlijchij Eurlich, Ewrlewcz, Ewrloc (Orlicz, Orliczi,.))

https://archive.org/details/szkelyoklevltr00unkngoog/page/n92
https://en.wikipedia.org/wiki/Székelys
https://en.wikipedia.org/wiki/Covasna_County
https://en.wikipedia.org/wiki/György_Dózsa

иначе у секељској Харгити непозната грана N (xN1c) достиже 2,8%
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ