Аутор Тема: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг  (Прочитано 1386 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Из историјских извора је познато да су многа германска племена "протутњала" овим просторима током Сеобе народа, од краја 4. до краја 6. века, неретко оставивши и генетски траг који ми данас можемо да пратимо посредством генетичке генеалогије. Било је већ речи о Готима на посебној теми:

https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2457.0

Поред Гота (Визигота и Острогота), као становници Балкана и Панонске низије која се на њега непосредно наслања су забележени и Гепиди, Лангобарди, Херули као и још нека мања племена. Ја бих се овом приликом поближе позабавио Херулима, због њихове врло занимљиве историје али и појединих археолошких налаза које су оставили на овим просторима. Наравно, тема је отворена и за дискусију о историјском, археолошком и генетском трагу свих осталих германских племена из тог периода која су походила Балкан.

Херули су били последње источногерманско племе које је (вероватно током прве половине 3. века) прешло из јужне Скандинавије на прибалтичку обалу данашње северне Пољске, да би потом наставило свој пут ка Црном мору, као и њима сродни Готи и Гепиди пре њих. Учествовали су у великој готској инвазији Егеја и Балкана 268-269. током које је пострадало више античких градова. Са доласком Хуна највећи део племена је постао њихов вазал, али део Херула се појављује далеко на западу, у северозападној Хиспанији, у виду пирата на Атлантику заједно са Свевима; да ли су они тамо доспели приликом чувеног преласка Рајне од стране више варварских народа (Вандала, Свева, Алана) 406. године или су дошли заједно са Алариховим Визиготима, остаје отвореним питањем. У сваком случају, већи део племена остаје под хунским вођством све до Атилине смрти и битке на реци Недао 454. године када успевају поново да се осамостале и створе државу на простору данашње северозападне Мађарске и тромеђе Аустрије, Чешке и Словачке. Лангобарди им наносе пораз крајем 5. или почетком 6. века након којег њихова држава нестаје; део Херула заједно са члановима породице погинулог краља се упућују на север, у скандинавску прапостојбину (што сведочи о живим везама које су одржавали са старим завичајем), пролазећи на том путу кроз територије "свих словенских племена" (један од најранијих помена Словена и доказ да су већ тада били населили велики део средње Европе), други део се утопио у околна германска племена, док се трећи део упутио ка југу и они од Јустина I и Јустинијана I добијају земљу за насељавање у источном Срему и околини Сингидунума, под условом да врше службу федерата.

Ови јужни Херули су имали занимљиве "догодовштине"; негде пре половине 6. века они несмотрено убијају свог дотадашњег краља, па шаљу посланство на север, у Скандинавију, како би одатле био доведен члан старе краљевске лозе као нови владар; посланство је успело да дође на одредиште и да са претендентом крене натраг ка својим саплеменицима, али у међувремену су Херули изабрали новог краља, Свартаса, који је служио у византијској војсци као официр и био Јустинијанов избор. Треба напоменути да је мали део Херула прешао у никеанско, православно хришћанство приликом свог боравка на северним границама Царства, али је већи део остао у паганству или аријанству; Свартас је очигледно био кандидат никеанског дела становништва. Међутим, након што се сазнало за повратак посланства са севера са новим краљем, Свартасова позиција постаје нестабилна и он бежи у дубину Царства; касније је као византијски заповедник предузимао походе против Гепида и Херула, при чему му се један део њих (вероватно онај никеански) придружио.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Наведени Свартас се појављује у још једној занимљивој историјској епизоди, која је свој одраз нашла и у археологији. Наиме, средином 6. века су беснели лангобардско-гепидски сукоби на простору Паноније, док су и једни и други покушавали да добију наклоност и помоћ Ромејског царства. Јустинијан се напослетку одлучио да помогне Лангобардима, оптуживши Гепиде да су превозили Словене преко Дунава приликом њихових пустошења Илирика, али највероватније и због тога што је желео да поврати Сирмијум који се тада налазио под гепидском влашћу. Царска влада на север шаље војну јединицу чији су команданти били синови покојног магистер милитум-а Германа, Јустин и Јустинијан, Аратије Камсаракан, избегли тириншки принц Амалафред (након пада Тирингије под франачку власт избегао у остроготску Италију, код своје родбине по мајци која је била Теодорихова нећака, напослетку га заробљавају Византинци али га убрзо производе у команданта одељења царске гарде) и свргнути херулски краљ Свартас. Ова дружина је морала да скрене са свог пута ка Панонији због верских немира који су избили у Илирику у вези са питањем тзв. Три поглавља (супротстављање илирских епископа верској политици цара Јустинијана, од око 550. до 558. године); центар побуне је био у Улпијани, па се војна јединица ту и сместила. Амалафред са својом пратњом убрзо наставља покрет ка северу, хитајући у помоћ свом шураку, лангобардском краљу Авдоину, док већи део војске и сви остали команданти остају у Улпијани, забављајући се побуном. Том приликом је преминула млађа женска особа (25-30 година), припадница ове пратње, која је сахрањена на северној некрополи Улпијане, близу цркве-меморије. Њен гроб одаје њен високи сталеж и припадност германском културном кругу (велика панонско-лангобардска фибула и пар јужноскандинавских фибула са правоугаоном главом); постоји велика могућност да је у питању Свартасова супруга/сестра или супруга/сестра неког другог племића из његове пратње; нарочито је занимљив пар фибула са правоугаоном главом, који сведочи о блиским везама балканских Германа (у овом случају конкретније Херула) са Скандинавијом, и о великој покретљивости и узајамном контакту германских племена од Британије до Илирика.


Део накита (фибуле) из Женског германског гроба из Улпијане

У вези са тим, поменуо бих присуство хаплогрупе I1 Z63, која се обично везује за Источне Германе, у Британији. С обзиром на горепоменуту велику покретљивост источногерманских (и не само њих) племена, те да су они у својим лутањима долазили и до обала Атлантика, није искључено да се један њихов део прикључио и англосаксонским миграцијама ка Британији, самим тим то не мора бити знак да Готи нису већином били носиоци ове подгране хаплогрупе I1. Непрекинуте везе са старом скандинавском постојбином након векова раздвојености и успешно кретање делова племена између ове области и Балкана, што је у Улпијани и археолошки посведочено, говоре нам да су такви покрети били итекако могући и реални, и да је преко њих на Балкану могла да се појави и нека друга, ређа грана скандинавске I1, нпр. мистериозна M227.

Историјске и археолошке податке, као и скицу пронађеног накита, сам црпео из научног рада професора Михаила Милинковића: „О тзв. Женском германском гробу из Улпијане“.
« Последња измена: мај 07, 2018, 12:14:20 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1007
  • I1 P109
Текст о вештачки деформисаним лобањама код Гепида. Није генетика али чини ми се да ће на овој теми фино да се уклопи.
http://srpskosrednjovekovlje.blogspot.rs/2018/05/blog-post.html
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Кад смо већ код Гепида, не би било лоше да и на овој теми буду подаци о тестираном "Гепиду" (уствари, највероватније Хуну) из Виминацијума:

У новом раду тестирано је 36 раносредњовековних узорака из Баварске (5-6. век), један ранији узорак (~300 н.е.) са истог подручја (римски војник), затим два узорка која се везују за Сармате, један са Крима који се везује за Остроготе, и један из Србије који се везује за Гепиде (~550 н.е, налазиште Виминацијум). Нажалост, у раду нису тестиране ипсилон хаплогрупе, али сазнаће се и то када буду објављени сирови подаци. Оно што је најзанимљивије код овог узорка је да има прилично велики удео источноазијске генетике, у К=8 анализи скоро 25%, а од модерних популација најбоље се уклапа у кавкаске Ногаје, што би можда могло указивати да је био део неке хунске популације која се утопила у Гепиде, или нека рана аварска придошлица. С обзиром да су Гепиди дуго времена били под хунском влашћу вероватније ми делује прва опција.

Population genomic analysis of elongated skulls
reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria


Додатни материјал

Гепидски узорак Vim_2 из Виминацијума припада хаплогрупи R1b1b-PH155.

https://anthrogenica.com/showthread.php?13793-Y-DNA-of-Roman-Soldier-FN2-buried-in-Germany&p=367827&viewfull=1#post367827
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 641
  • E-Z16988+A11837+
Maciamo-во виђење сличног питања, тј чини ми се да је у складу са темом: Ancient East, West and North Germanics had different Y-DNA lineages

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Maciamo-во виђење сличног питања, тј чини ми се да је у складу са темом: Ancient East, West and North Germanics had different Y-DNA lineages

Занимљив поглед на ствари, нарочито то што је приметио и ширење R1a-CTS1211 подграна са Готима; као што је и он напоменуо, постоји могућност да ни на Балкан није сва CTS1211 дошла словенским посредством, мада већина вероватно јесте. С друге стране, нисам сигуран колико му је тачна хипотеза о готским E-V13 гранама, с обзиром да све које је он навео (CTS9320, L241, S2972) имају дуг боравак на Балкану, па је мала вероватноћа да су на наше просторе могли да их донесу Готи (можда једино неку специфичну њихову подграну, која се раније одвојила од својих балканских рођака). Не знам да ли се исто може рећи и за Z17264 коју такође наводи као пример? Можда је она стварно могла доћи готским посредством, али сам према томе врло сумњичав.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 641
  • E-Z16988+A11837+
Занимљив поглед на ствари, нарочито то што је приметио и ширење R1a-CTS1211 подграна са Готима; као што је и он напоменуо, постоји могућност да ни на Балкан није сва CTS1211 дошла словенским посредством, мада већина вероватно јесте. С друге стране, нисам сигуран колико му је тачна хипотеза о готским E-V13 гранама, с обзиром да све које је он навео (CTS9320, L241, S2972) имају дуг боравак на Балкану, па је мала вероватноћа да су на наше просторе могли да их донесу Готи (можда једино неку специфичну њихову подграну, која се раније одвојила од својих балканских рођака). Не знам да ли се исто може рећи и за Z17264 коју такође наводи као пример? Можда је она стварно могла доћи готским посредством, али сам према томе врло сумњичав.

Сложио бих се са тобом. Његова претпоставка у вези R-CTS1211 има прилично више смисла неголи та која се тиче грана испод E-V13.
Генерално нам треба још E-V13 резултата из Источне Европе и то наравно са подгранама да бисмо могли озбиљније да разговарамо о миграцијама на начин на који Maciamo то покушава.

Ван мреже Петровић Мађер

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 98
  • I2-PH908
Викинг каквог га — заправо — види фирма за опрему историјских филмова KAPTORGA



<a href="https://www.youtube.com/v/UhP9acA8WeE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/UhP9acA8WeE</a>
« Последња измена: август 11, 2018, 09:33:20 пре подне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #8 послато: децембар 08, 2018, 01:24:33 поподне »
У вези са хипотезама које групе Германа би могле бити носиоци одређених хаплогрупа (R1b-U106 са подгранама, I1-Z63 са подгранама, I1-Z58 са подгранама, I2a-M223 са подгранама итд.), занимљиво је видети ову реконструкцију језичке ситуације Германа око 1. године н.е.



Плава боја - Северни Германи (Нормани/Северњаци - Свеони, Геати, Гути, Данци, итд.);
Црвене нијансе - Германи Северног мора (Ингвеони  - Јути, Англи, Саси, Фризи, итд.);
Наранџасто-смеђе нијансе - Германи везерско-рајнског међуречја (Иствеони - Франци и остали);
Жута боја - Полапски Германи (Ирминони - Свеви, Алемани, Тиринжани, Квади, Маркомани, итд.);
Зелене нијансе - Источни Германи (Готи, Вандали, Гепиди, Херули, Бургунди, итд.).

Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 462
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #9 послато: децембар 08, 2018, 01:59:28 поподне »
Баш занимљива тeма коју тeк сада видим. И корисна.

Ту ми мало "запара" слух рeч Гeрмани па сe позабавих eтимологијом. Па набасах на овај чланак.

Шта на латинском значи Гeрман (кажу да нам јe дошло из латинског)?

https://abc.amarilisonline.com/nemacka-deutschland-germany-da-li-su-nemci-nemi-a-sloveni-poznaju-slovo/

Ipak postoji i treće objašnjenje, koje Nemci najviše vole a to je da je svojevremeno postojalo germansko pleme po imenu Nemeter, koje se tako zvalo zato što je poštovalo boginju Nemetonu, Boginju Kelta, poznatu i na teritoriji Britanije.

"keltska boginja Nemtona"
Keltska boginja Nemetona
poljski Niemcy
češki Německo
mađarski Németország

 ???
Да ли јe постојало плeмe Нeмeтeр и да ли јe оно било најближe словeнским плeмeнима, али и Хунима?

И који би био њихов гeнeтски траг данас?

И шта кажу нeмачки историчари, архeолози, eтнолози, гeнeтичари (гeнeологија) о томe? Кажу ли ишта?

Гeрмани или Нeмци су за нас врло важни, по вишe основа.

Ако сe нe уклапам у ову тeму са овим, молим вас избришитe или прeбацитe на нову.

« Последња измена: децембар 08, 2018, 02:07:33 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #10 послато: децембар 08, 2018, 02:16:50 поподне »
Баш занимљива тeма коју тeк сада видим. И корисна.

Ту ми мало "запара" слух рeч Гeрмани па сe позабавих eтимологијом. Па набасах на овај чланак.

Шта на латинском значи Гeрман (кажу да нам јe дошло из латинског)?

https://abc.amarilisonline.com/nemacka-deutschland-germany-da-li-su-nemci-nemi-a-sloveni-poznaju-slovo/

Ipak postoji i treće objašnjenje, koje Nemci najviše vole a to je da je svojevremeno postojalo germansko pleme po imenu Nemeter, koje se tako zvalo zato što je poštovalo boginju Nemetonu, Boginju Kelta, poznatu i na teritoriji Britanije.

"keltska boginja Nemtona"
Keltska boginja Nemetona
poljski Niemcy
češki Německo
mađarski Németország

 ???
Да ли јe постојало плeмe Нeмeтeр и да ли јe оно било најближe словeнским плeмeнима, али и Хунима?

И који би био њихов гeнeтски траг данас?

И шта кажу нeмачки историчари, архeолози, eтнолози, гeнeтичари (гeнeологија) о томe? Кажу ли ишта?

Гeрмани или Нeмци су за нас врло важни, по вишe основа.

Ако сe нe уклапам у ову тeму са овим, молим вас избришитe или прeбацитe на нову.

Први пут од вас чујем за то племе "Неметера", може ли неки извор за то, где сте то прочитали и ко је то тврдио? Искрено, с обзиром на понуђено "објашњење", делује ми као невешта "лажна етимологија" неког који ставља средње слово између имена и презимена. Што се тиче етимологије речи "Герман":

https://en.wiktionary.org/wiki/Germanus#Latin
https://en.wikipedia.org/wiki/Germanic_peoples#Ethnonym

Најизгледније решење је да је то име које су им дали њихови келтски суседи, и то управо са тим значењем - "суседи":

The likeliest theory so far proposed is that it comes from a Gaulish compound of *ger "near" + *mani "men", comparable to Welsh ger "near" (prep.), Old Irish gair "neighbor", Irish gar- (prefix) "near", garach "neighborly".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже на Црвeњском путу

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 462
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #11 послато: децембар 08, 2018, 03:29:11 поподне »
Први пут од вас чујем за то племе "Неметера", може ли неки извор за то, где сте то прочитали и ко је то тврдио? Искрено, с обзиром на понуђено "објашњење", делује ми као невешта "лажна етимологија" неког који ставља средње слово између имена и презимена. Што се тиче етимологије речи "Герман":

https://en.wiktionary.org/wiki/Germanus#Latin
https://en.wikipedia.org/wiki/Germanic_peoples#Ethnonym

Најизгледније решење је да је то име које су им дали њихови келтски суседи, и то управо са тим значењем - "суседи":

The likeliest theory so far proposed is that it comes from a Gaulish compound of *ger "near" + *mani "men", comparable to Welsh ger "near" (prep.), Old Irish gair "neighbor", Irish gar- (prefix) "near", garach "neighborly".

Хвала на појашњењу.

Племе Неметери?

Ја вас зато и питам, сматрајући вас зналцем, а  свакако имате више могућности да проверите од мене.

Нашла сам у овом чланку под тачком 3. која говори о томe откуда назив Немци и Немачка код Словена и Мађара (Németország) и нуди три могућа одговора (чланак објашњава како који народи зову Германе и дају могућа објашњења). Нисам хтeла да затрпавам форум па нисам прeносила цeо тeкст односно тај дeо.

https://abc.amarilisonline.com/nemacka-deutschland-germany-da-li-su-nemci-nemi-a-sloveni-poznaju-slovo/

Počećemo od toga kako Nemci zovu sami sebe i svoj jezik Deutsch – čita se doič, ali to smo već naučili.

Deutsch, od stare nemačke reči diutisc u značenju narod ili onaj ko pripada narodu je početak ove naše priče.

Još u 8 veku se u latinskim tekstovima pojavljuje odrednica theodiscus i theodisca lingua za narod i jezik na području carstva Karla Velikog (Duden, Das Herkunftswörterbuch). Kasnijim glasovnim promenama i razvojem jezika, dobijamo današnju reč Deutsch.

3. Nemci – da li su nemi, Sloveni – da li poznaju slovo
Evo nas u poslednjoj grupaciji, za nas najinteresantnijoj, u kojoj pokušavamo da neđemo odgovor zašto mi Nemce i Nemačku zovemo baš tako.

Slovenska i nemačka ili germanska plemena su jako davno došla u poziciju da budu susedi, dobri ili loši, hm?
Bilo kako bilo, priča kaže da su slovenska plemena bila mnogo kulturno naprednija od germanskih, ratobornih plemena, koja su tako čudno govorila da su za Slovene bili kao nemi-němъ (Nestorova hronika).

Sloveni su znali slovo, razumeli se a po nekim izvorima bili i pismeni za razliku od Nemaca, Germana tog doba. Odgovor na ovo otvoreno pitanje je ostao zapleten u hodnicima istorije, da li će naći put i pojaviti se sa dokazima da je tako bilo, ko zna?

Drugo tumačenje je da pomenuta odrednica znači fremd, stranac ili neko ko govori stranim jezikom.

Ipak postoji i treće objašnjenje, koje Nemci najviše vole a to je da je svojevremeno postojalo germansko pleme po imenu Nemeter, koje se tako zvalo zato što je poštovalo boginju Nemetonu, Boginju Kelta, poznatu i na teritoriji Britanije.

"keltska boginja Nemtona"
Keltska boginja Nemetona

poljski Niemcy
češki Německo
mađarski Németország
 
::)

Ко је од историчара у самој Немачкој ауторитет за старогерманска племена?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1008
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #12 послато: децембар 08, 2018, 03:40:42 поподне »
Баш занимљива тeма коју тeк сада видим. И корисна.

Ту ми мало "запара" слух рeч Гeрмани па сe позабавих eтимологијом. Па набасах на овај чланак.

Шта на латинском значи Гeрман (кажу да нам јe дошло из латинског)?

https://abc.amarilisonline.com/nemacka-deutschland-germany-da-li-su-nemci-nemi-a-sloveni-poznaju-slovo/

Ipak postoji i treće objašnjenje, koje Nemci najviše vole a to je da je svojevremeno postojalo germansko pleme po imenu Nemeter, koje se tako zvalo zato što je poštovalo boginju Nemetonu, Boginju Kelta, poznatu i na teritoriji Britanije.

"keltska boginja Nemtona"
Keltska boginja Nemetona
poljski Niemcy
češki Německo
mađarski Németország

 ???
Да ли јe постојало плeмe Нeмeтeр и да ли јe оно било најближe словeнским плeмeнима, али и Хунима?

И који би био њихов гeнeтски траг данас?

И шта кажу нeмачки историчари, архeолози, eтнолози, гeнeтичари (гeнeологија) о томe? Кажу ли ишта?

Гeрмани или Нeмци су за нас врло важни, по вишe основа.

Ако сe нe уклапам у ову тeму са овим, молим вас избришитe или прeбацитe на нову.

Благодарим Вам на прилогу! Племе Неметера, Nemetera, Nemeti, Nemetes  постојбина беше на доњем Рајну код града Шпајера (Civitas Nemetum).

с обзиром да узводне гране Y3120 на порекло из тог предела указује, стара предпоставка Неметер-> егзоним за Немце добија (поново) на важности

---The name of the Nemetes has been suggested, on contestable grounds, as a possible source of the term for Germany and German people in Romanian: nemți/neamț, Hungarian: német(ek) and the Slavic languages (Russian: немцы nyemtsy, Polish: Niemcy, Czech: Němci).


https://de.wikipedia.org/wiki/Nemeter
https://en.wikipedia.org/wiki/Nemetes
https://ru.wikipedia.org/wiki/Неметы

слика преузета из;  I1 и R-Z283 као траг Источно-Германских племена



https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1005.msg13523#msg13523
« Последња измена: децембар 08, 2018, 03:42:25 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3999
  • I2-PH908>Y52621, род Никшића
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #13 послато: децембар 08, 2018, 03:46:13 поподне »
Вероватно се то односи на Немете:

https://en.wikipedia.org/wiki/Nemetes

У сваком случају, не бих затрпавао ову тему са теоријама о пореклу германских етнонима. Горњу мапу сам дао само у контексту хаплогрупа које везујемо за одређена германска племена и њихових сеоба према Балкану.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 443
  • I2-Y56203
Одг: Германска племена из доба Сеобе народа на Балкану и њихов генетски траг
« Одговор #14 послато: децембар 08, 2018, 04:27:36 поподне »
Ipak postoji i treće objašnjenje, koje Nemci najviše vole a to je da je svojevremeno postojalo germansko pleme po imenu Nemeter, koje se tako zvalo zato što je poštovalo boginju Nemetonu, Boginju Kelta, poznatu i na teritoriji Britanije.
Ови Неметери су толико западно, да Словени са њима нису могли никако доћи у контакт.