Аутор Тема: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати  (Прочитано 9176 пута)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #40 послато: јануар 13, 2020, 11:35:33 пре подне »
Да тема не би у потпуности замрла, у односу на последње писање нови тестирани са подручја Семберије и Мајевице су следећи:

I1

1.   Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина I1-P109 (први Дробњак)

I2

1.    Видовић, Јовањдан, (вјероватно Пиперци или ДрагаљевацБијељина, I2-PH908 PH3310>A20333
2.    Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423
3.    Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре I2-PH908
4.    Хуремовић, нема славу, Јања, Бијељина I2-PH908>FT25902

R1a

1   Грухоњић , нема славу, Јања, Бијељина

EV13

1.   Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина

J2b

1.   Петровић, Никољдан , Јања, БијељинаJ2b-M205 
2.   Стевановић, Стевањдан, (Ковачићи) Загони, Бијељина Ј2б>М241

G2a

1.   Ракић,  Мратињдан , Рухотина, Бијељина G2a-L497

Када се то све сабере, наравно уз број узорака који се нешто повећао али и даље нема репрезентативност, проценти се колико-толико доводе у ред.

Дакле на 36 тестираних проценти су следећи:

1.   I1         2,78%
2.   I2a         36,11 %
3.   R1a       19,44%
4.   E V13    8,33 %
5.   J2a       2,78%
6.   J2b      13,89 %
7.   Q1a2         2,78%


« Последња измена: јануар 13, 2020, 12:45:39 поподне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10262
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #41 послато: јануар 13, 2020, 02:26:47 поподне »

1.   I1         2,78%
2.   I2a         36,11 %
3.   R1a       19,44%
4.   E V13    8,33 %
5.   J2a       2,78%
6.   J2b      13,89 %
7.   Q1a2         2,78%


Нема Мидановића и Ђиласа из Бијељине, обојица N-P189.2. Можда постоји неки разлог што су изостављени, али и они су Семберци. Са припадницима N2-P189.2 вероватно добијамо неку колико-толико просечну слику за динарске крајеве

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #42 послато: јануар 13, 2020, 02:37:00 поподне »
Нема Мидановића и Ђиласа из Бијељине, обојица N-P189.2. Можда постоји неки разлог што су изостављени, али и они су Семберци. Са припадницима N2-P189.2 вероватно добијамо неку колико-толико просечну слику за динарске крајеве

Браво, знао сам да ћу нешто забрљати. Нема ни G2а (3 od 36)

8. N2-P189.2 = 5,56 %
9. G2a = 8.33 %

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #43 послато: јануар 13, 2020, 03:36:07 поподне »
Штета је што нема тестираних из околине Угљевика од родова поријеклом из Херцеговине, како би добили потврду о миграцијама.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4679
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #44 послато: јануар 13, 2020, 03:47:31 поподне »
Браво, знао сам да ћу нешто забрљати. Нема ни G2а (3 od 36)

8. N2-P189.2 = 5,56 %
9. G2a = 8.33 %

Није од 36, јер ако додамо двојицу N2 и још двојицу G2a, онда је 40, па су вероватно и постоци за нијансу другачији.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 800
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #45 послато: јануар 13, 2020, 05:57:02 поподне »
 Биќе овде ускоро један резултат који ќе бацити ново светло на грану којој припадају Видовиќ,Хуремовиќ и можда Пајкановиќ.Мислим да неќе бити готов пре краја фебруара.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 946
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #46 послато: јануар 13, 2020, 06:22:19 поподне »
Штета је што нема тестираних из околине Угљевика од родова поријеклом из Херцеговине, како би добили потврду о миграцијама.
Ima, Dzuvelekovic I2-Y3120*

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10262
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #47 послато: јануар 13, 2020, 07:30:08 поподне »
I2-M423/Y3120
Видовић, Јовањдан, Бијељина, I2-PH908
Анон., Ђурђевдан, Богутово Село, Угљевик, I2-PH908
Марић, Никољдан, Миросавци, Лопаре, I2-PH908
Николић, Никољдан, Буковица Горња, Бијељина, I2-PH908
Пајкановић, Јовањдан, Милино Село, Лопаре, I2-PH908
Анон., Никољдан, Бањица, Бијељина, I2-PH908
Стевановић, Ђурђевдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стефановић, Никољдан, Загони, Бијељина, I2-PH908
Стјепановић, Никољдан, Забрђе, Угљевик, I2-PH908
Ивановић, Никољдан, Угљевик, I2-Y3120
Секулић, Мратиндан, Миросавци, Лопаре, I2-Y3120
Џивелековић, Лазаревдан, Угљевик, I2-Y3120
Мићић, Јовањдан, Суво Поље, Бијељина, I2-M423
Николић, Аранђеловдан, Јабланица, Лопаре, I2-M423

R1a
Гајић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Митровић, Аврамијевдан, Главичорак, Бијељина, R1a-Z280
Марковић, Јовањдан, Угљевик, R1a-Z280
Стевановић, Лазаревдан, Угљевик, R1a-Z280
Ранковић, Никољдан, Балатун, Бијељина, R1a-Z280
Новаковић, Јовањдан, Богутово Село, Угљевик, R1a-M458
Анон., Илиндан, Горња Трнова, Угљевик, R1a-M458

E1b
Лопандић, Тривуњдан, Дворови, Бијељина, E-V13
Мићић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, E-V13
Стојановић, Јовањдан, Љељенча, Бијељина, E-V13
Анон., Ђурђевдан, Црњелово Доње, Бијељина, E-V13

J2b
Благојевић, Алимпијевдан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M241
Стевановић, Стевањдан, Загони, Бијељина, J2b-M241
Михајловић, Мратиндан, Велика Обарска, Бијељина, J2b-M205
Петровић, Никољдан, Јања, Бијељина, J2b-M205

G2a
Марковић, Аранђеловдан, Петловача, Бијељина, G2a-L497
Ракић.Ђурђевдан, Угљевик, G2a-L497
Радивојевић, Мратиндан, Рухотина, Бијељина, G2a-L497

N
Ђилас, Стевањдан, Балатун, Бијељина, N-P189.2
Мидановић, Јовањдан, Црњелово Доње, Бијељина, N-P189.2

I1
Лукић, Ђурђевдан, Крива Бара, Бијељина, I1-P109

J2a
Васић, Јовањдан, Амајлије, Бијељина, J2a-M92

R1b
Стевић., Тривуњдан, Вукосавци, Лопаре, R1b-U152

Q
Стевановић, Никољдан, Загони, Бијељина, Q1a-Y6794


I2-M423/Y3120 = 36.8% (PH908 23.7%)
R1a = 18.4% (M458 5.2%)
E1b = 10.5%
J2b = 10.5% (M205 5.2%)
G2a-L497 = 7.9%
N-P189.2 = 5.2%
I1-P109 = 2.6%
J2a-M92 = 2.6%
R1b = 2.6%
Q1a = 2.6%

Израчунао сам и колико процената одлази на подгране које са сигурношћу можемо повезати са простором Источне и Старе Херцеговине (YP4278, N-P189.2, J2b-M205, I1-P109, J2a-M92, G2a-L497 и Q1a), укупно 31.6%. Ово је веома близу оних 35.8% динарске струје, коју помиње Р. Кајмаковић у литератури о Семберији. Треба узети у обзир да ту нисам рачунао припаднике I2, E-V13 и остале R1a, међу којима свакако има и досељеника из Херцеговине.


Муслиманске породице
Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2

*Грухоњић и Метиљевић су са 23andMe. Нису оставили податке о месту порекла, али су ова презимена на попису БиХ из 1991. присутна само у Јањи (Бијељина). Метиљивећи се додуше у изворима помињу и на простору Херцеговине.




Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 879
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #48 послато: јануар 13, 2020, 08:58:05 поподне »
Па да, ко зна зна. 8)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10262
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #49 послато: јануар 13, 2020, 09:01:36 поподне »
Па да, ко зна зна. 8)

Ако неко зна о Семберији, онда је то Ацо. ;) Ја имам увид у све резултате, можда је то моја предност. :)

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #50 послато: јануар 15, 2020, 12:49:47 поподне »

Муслиманске породице
Хуремовић, Јања, Бијељина, I2-PH908
Шељпић, Јања, Бијељина, I2-Y3120
Грухоњић*, Јања, Бијељина, R1a-M417
Метиљевић*, Јања, Бијељина, N-P189.2

*Грухоњић и Метиљевић су са 23andMe. Нису оставили податке о месту порекла, али су ова презимена на попису БиХ из 1991. присутна само у Јањи (Бијељина). Метиљивећи се додуше у изворима помињу и на простору Херцеговине.

Поред Шељпића ту је и Ахметовић из Бијељине, те Кетановић из "Угљевика" (R1b-U106>S114779). Међутим, према тим пoдацима сам прилично скептичан (поставио г. Балдер). У том прилогу код Шабачкићи (католици) убиљежено је Бијељина. Сада има у Бијељини али до 1992. их није било. Кетановић (муслиман) сигурно није из Угљевика и вјероватно је из Кораја, дакле Лопаре. Метиљевић можда јесте живио у Јањи али ни њих тамо никад није било (моји извори о Јање су вишеструки и веома поуздани).

Зато сам се опредијелио само за Хуремовиће и Грухоњиће које лично познајем, и то више чланова породице.

Ово са анонимним ми је веома драгоцјено, јер за те податке нисам знао. Стевић је први са подручја Лопара који није I2.

То што су пермутовани Радивојевић и Ракић није толико важно, као и неке ситније словне грешке.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1520
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #51 послато: фебруар 12, 2020, 06:52:41 поподне »
Копирам за администратора Ацу са друге теме:

Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово(Бурум), Бијељина

Тестирао 37 маркера, припада хаплогрупи I2-YP196, на 449=31. Има доста блиских хаплотипова, али је питање колико релевантних.

По саопштењу тестираног: предак Јеврем по ком је настало презиме прешао је из Посавине у Црњелово након поп Јовичине буне (1830-тих).

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 872
  • I2-Z16982
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #52 послато: фебруар 13, 2020, 07:19:51 пре подне »
Копирам за администратора Ацу са друге теме:

Јевремовић, Игњатијевдан, Горње Црњелово(Бурум), Бијељина

Тестирао 37 маркера, припада хаплогрупи I2-YP196, на 449=31. Има доста блиских хаплотипова, али је питање колико релевантних.

По саопштењу тестираног: предак Јеврем по ком је настало презиме прешао је из Посавине у Црњелово након поп Јовичине буне (1830-тих).


Хвала Драјверу.

Баш сам се јуче питао одакле је је Јевремовић (ако је то тај) јер сам од FTDNA-a добио обавјештење о поклапањима. На 12 маркереа је разлика 0  а на  25 или 37 разлике су веће од 2, односно 4.

Ван мреже Џувелековић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #53 послато: фебруар 14, 2020, 09:11:24 пре подне »
Pozdrav svim forumasima.
Najdalje do kraja marta stize moj BIG-Y tako da cemo mozda dobiti potvrdu o krertanju stanovnistva naseg kraja.
Dobio sam vec rezultate na 111 markera i sto je veoma interesantno nemam nikakvih poklapanja.
Pozdrav

Ван мреже stevanovicd

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 40
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #54 послато: април 01, 2020, 08:37:27 поподне »
Поздрав Ацо,

Очекујем кад прође корона да тестирам још једног рођака из Угљевика.
Презива се Лазић.

Позз
Драган

Ван мреже Барјактаревић

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #55 послато: април 10, 2020, 12:11:04 поподне »
Што се тиче Лопандића из Дворова, мислим да су из Дабра(Херцеговина). Били су слуге бегова Љубовића и доселили су се вамо (нисам сигуран) око првог светског рата. Лично их познајем.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1520
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #56 послато: мај 26, 2020, 08:38:31 поподне »
За цијели простор сјевероисточне Босне би било добро кад би се некако (и генетички?) могло раздвојити православно становништво из периода прије краја 17. вијека, од оног које је досељавано након половине 18. вијека. При томе не мислим на неку подјелу у хаплогрупама, већ у много специфичнију подјелу у сасвим младим огранцима хаплогрупа не старијим од 500 година. Можда ће једног дана и такву врсту анализе бити могуће направити.

Заиста је питање шта се десило са првим таласом православног (овдје наглашавам православног, јер ни оно друго становништво које није било православно не сматрам етнички другачијим, дакле српским) на подручју некадашњих земаља Усоре и Соли. Оно што се из извора може закључити јесте да је то православно српско становништво било махом у влашком статусу и да је насељавано на граници,према тада мађарској Сребреничкој бановини већ од краја 15. вијека. У турским пописима и наредбама остало је доста података о овом становништву, његовом правном положају и географском распореду. И сам тај народ оставио је своје споменике материјалне културе, манастире: Папраћу, Ловницу, Тавну, Гостовић, Возућу, Озрен као и велики број стећака.

Има оних који тврде да је то становништво дошло директно из Херцеговине, помињу се Бањани и Рудине. Са друге стране, може се рећи да је постојала чак континуирана физичка, географска веза непрекинутих православних насеља која се протезала од Старог Влаха (Бање) преко Таре, Перућца, западних дијелова Осата, Бирача, Спрече, Мајевице све до Требаве и Озрена и не би било чудно да је то становништво потицало и из тих крајева. На том појасу, у пописима 16. вијека, формиран је већи број кнежина, статусних аутономија. У јеку опште исламизације 16. вијека, ове ће кнежине, иако и саме захваћене исламизацијом, бити гарант очувања православне вјере,а и народне свијести.

Катаклизма је услиједила у бечком рату, крајем 17. вијека. Етнографи који су обрађивали ово подручје углавном говоре о скоро потпуном опустошењу тих области и преласку православног становништва у Славонију или Срем. Међутим, ако се мало дубље то истражи видјеће се да предања многих породица о скоријем поријеклу из Црне Горе и Херцеговине и нису баш тако сигурна. Свакако да је остало овог старог српског становништва, али с обзиром да је и прилив познијих досељеника из Старе Херцеговине био  значајан те да се становништво измијешало, тешко је данас разлучити ко је у ком таласу стигао.

И још су нека питања ту битна: шта се десило са старим српским средњовјековним становништвом Усоре и Соли, а које није било досељено и није било у влашком статусу. Да ли је исламизација и католизација тог становништва била потпуна или се неки дио прелио и у досељеничке влашке кнежине? Да ли је било преласка Срба у влашком статусу на католицизам и ако да, кад и гдје се то могло десити (неки аутори помињу овакав процес за католике око Жепча, који заиста у 16. вијеку јесу били у влашком статусу, али бих рекао да су и раније били католици)? Појачана исламизација влаха управо на овом подручју? Она је евидентна у пописима, али никад није била тако интензивна као код ратарског становништва. Процеси су били много сложенији, дакле потомака тог православног становништва сјвероисточне Босне из 16. вијека би могло бити не само међу данашњим Србима овог подручја, већ и међу онима који се данас изјашњавају као Бошњаци ( у већој мјери) и Хрвати (у мањој мјери).




Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 800
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #57 послато: мај 26, 2020, 08:55:54 поподне »
За цијели простор сјевероисточне Босне би било добро кад би се некако (и генетички?) могло раздвојити православно становништво из периода прије краја 17. вијека, од оног које је досељавано након половине 18. вијека. При томе не мислим на неку подјелу у хаплогрупама, већ у много специфичнију подјелу у сасвим младим огранцима хаплогрупа не старијим од 500 година. Можда ће једног дана и такву врсту анализе бити могуће направити.

Заиста је питање шта се десило са првим таласом православног (овдје наглашавам православног, јер ни оно друго становништво које није било православно не сматрам етнички другачијим, дакле српским) на подручју некадашњих земаља Усоре и Соли. Оно што се из извора може закључити јесте да је то православно српско становништво било махом у влашком статусу и да је насељавано на граници,према тада мађарској Сребреничкој бановини већ од краја 15. вијека. У турским пописима и наредбама остало је доста података о овом становништву, његовом правном положају и географском распореду. И сам тај народ оставио је своје споменике материјалне културе, манастире: Папраћу, Ловницу, Тавну, Гостовић, Возућу, Озрен као и велики број стећака.

Има оних који тврде да је то становништво дошло директно из Херцеговине, помињу се Бањани и Рудине. Са друге стране, може се рећи да је постојала чак континуирана физичка, географска веза непрекинутих православних насеља која се протезала од Старог Влаха (Бање) преко Таре, Перућца, западних дијелова Осата, Бирача, Спрече, Мајевице све до Требаве и Озрена и не би било чудно да је то становништво потицало и из тих крајева. На том појасу, у пописима 16. вијека, формиран је већи број кнежина, статусних аутономија. У јеку опште исламизације 16. вијека, ове ће кнежине, иако и саме захваћене исламизацијом, бити гарант очувања православне вјере,а и народне свијести.

Катаклизма је услиједила у бечком рату, крајем 17. вијека. Етнографи који су обрађивали ово подручје углавном говоре о скоро потпуном опустошењу тих области и преласку православног становништва у Славонију или Срем. Међутим, ако се мало дубље то истражи видјеће се да предања многих породица о скоријем поријеклу из Црне Горе и Херцеговине и нису баш тако сигурна. Свакако да је остало овог старог српског становништва, али с обзиром да је и прилив познијих досељеника из Старе Херцеговине био  значајан те да се становништво измијешало, тешко је данас разлучити ко је у ком таласу стигао.

И још су нека питања ту битна: шта се десило са старим српским средњовјековним становништвом Усоре и Соли, а које није било досељено и није било у влашком статусу. Да ли је исламизација и католизација тог становништва била потпуна или се неки дио прелио и у досељеничке влашке кнежине? Да ли је било преласка Срба у влашком статусу на католицизам и ако да, кад и гдје се то могло десити (неки аутори помињу овакав процес за католике око Жепча, који заиста у 16. вијеку јесу били у влашком статусу, али бих рекао да су и раније били католици)? Појачана исламизација влаха управо на овом подручју? Она је евидентна у пописима, али никад није била тако интензивна као код ратарског становништва. Процеси су били много сложенији, дакле потомака тог православног становништва сјвероисточне Босне из 16. вијека би могло бити не само међу данашњим Србима овог подручја, већ и међу онима који се данас изјашњавају као Бошњаци ( у већој мјери) и Хрвати (у мањој мјери).
А да ли можемо припаднике српског етничког корпуса који су живјели ту пре 16.вијека сматрати евентуално и припадницима цркве босанске?

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1520
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #58 послато: мај 26, 2020, 09:31:38 поподне »
А да ли можемо припаднике српског етничког корпуса који су живјели ту пре 16.вијека сматрати евентуално и припадницима цркве босанске?

Не сумњам да их је било у значајном броју. Међутим, чињеница је да је ово подручје било периферно и за цркву босанску. У пописима нисам примјетио да има крстјанских хижа као што се често срећу у централној Босни. Ова подручја су често била изван директне власти босанског краља,а под Мађарима, који су проводили католизацију.

Србима је наравно најдража епизода владања краља Драгутина, којом неријетко покушавају да објасне постојање православних манастира у овим крајевима, али им је мање драга епизода да је управо краљ Драгутин позвао фрањевце да дођу у ове крајеве како би се борили против јеретика (цркве босанске). И сами фрањевци Драгутиново писмо папи наводе као почетак свог рада у Босни (може се провјерити на сајтовима њихових провинција). Ипак рекао бих да ова католизација није имала неког већег успјеха све до 15. вијека.

Што се православних тиче, мислим да је Филиповић писао о Зворничкој епархији и могућности њеног раног успостављања,али и то је неки каснији период и везан углавном за погранични простор према Деспотовини (Зворник, Сребреница).

Ипак, рекао бих да нема сумње да је православне манастире на овом подручју оснивало махом досељено српско становништво у влашком статусу и то у 16. вијеку. Зачеци свих ових манастира могу се препознати у пописима из 16. и почетка 17. вијека и сви се они редом налазе у овим влашким кнежинама. Исти образац имамо и у Славонији и Крајини. Српско становништво у влашком статусу нигдје није ишло без својих калуђера.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 800
  • ПХ908>А20333>FT14649
Одг: Семберија и Мајевица Y - ДНК резултати
« Одговор #59 послато: мај 26, 2020, 09:48:51 поподне »
Не сумњам да их је било у значајном броју. Међутим, чињеница је да је ово подручје било периферно и за цркву босанску. У пописима нисам примјетио да има крстјанских хижа као што се често срећу у централној Босни. Ова подручја су често била изван директне власти босанског краља,а под Мађарима, који су проводили католизацију.

Србима је наравно најдража епизода владања краља Драгутина, којом неријетко покушавају да објасне постојање православних манастира у овим крајевима, али им је мање драга епизода да је управо краљ Драгутин позвао фрањевце да дођу у ове крајеве како би се борили против јеретика (цркве босанске). И сами фрањевци Драгутиново писмо папи наводе као почетак свог рада у Босни (може се провјерити на сајтовима њихових провинција). Ипак рекао бих да ова католизација није имала неког већег успјеха све до 15. вијека.

Што се православних тиче, мислим да је Филиповић писао о Зворничкој епархији и могућности њеног раног успостављања,али и то је неки каснији период и везан углавном за погранични простор према Деспотовини (Зворник, Сребреница).

Ипак, рекао бих да нема сумње да је православне манастире на овом подручју оснивало махом досељено српско становништво у влашком статусу и то у 16. вијеку. Зачеци свих ових манастира могу се препознати у пописима из 16. и почетка 17. вијека и сви се они редом налазе у овим влашким кнежинама. Исти образац имамо и у Славонији и Крајини. Српско становништво у влашком статусу нигдје није ишло без својих калуђера.
Хвала на исцрпном одговору.Занимљив је тај феномен"дуализма"код доста наших владара,мада није ни стран обзиром  на географију.Нисам историчар да би мого да дам коначан суд,али ми се чини да нигдје цркве нису толико утицале на деобу једног етноса као код над